TRI VAŽNA PRAVILA ZA ODGOJ SREĆNOG I ZDRAVOG DETETA Ovo su nordijske metode vaspitanja
Linda Akeson Mekgurk, švedsko-američka spisateljica i strastvena pobornica nordijske tradicije „friluftsliv”, živi u Švedskoj, i ona deli svoje iskustvo sticanja prednosti skandinavskog pristupa vaspitanju deteta.
Njeno uverenje je da je važno podsticati decu i odrasle da što više vremena provode napolju. Prenosimo njen članak za „Si-En-Bi-Si”.
Odrastajući u Švedskoj, moji roditelji su uvek podsticali da što više vremena provodim napolju - kiša, sneg ili sjajno sunce. Ovo je bilo uglavnom motivisano konceptom „friluftsliv”, skandinavskim izrazom koji otprilike znači „život na otvorenom”.
Ovaj 164-godišnji koncept friluftsliv-a odnosi se na prihvatanje prirode i predstavlja značajan deo švedske kulture. Kada su moja deca bila mala, dozvoljavao sam im da se penju po stenama i drveću, istražuju glibave stvorenja, kopaju rupe i igraju se bez intervencije odraslih, baš kao što sam i ja radila.
Trenutno živim u Švedskoj, ali kada sam živela u Sjedinjenim Američkim Državama, ne mogu vam opisati koliko čudnih pogleda sam dobijala kada bi ljudi saznali da su se moje devojčice često igrale napolju bosonoge.
Kao autor knjiga „Život na otvorenom” i „Ne postoji loše vreme”, otkrila sam da „friluftsliv” nije samo način da se uvedu zdrave navike kod dece u ranoj dobi - to je takođe glavni razlog zašto se nordijske zemlje obično rangiraju među najsrećnijima na svetu.
1. Planirajte vreme napolju.
Jutarnje i večernje šetnje su svete u švedskoj kulturi. Ukoliko vreme dozvoljava, večera se često služi napolju na terasi, dok porodice uživaju oko otvorenog ognjišta, na primer uz vruće kobasice.
U nordijskim zemljama takođe je često videti vrtiće na otvorenom, ili šumske škole, gde deca veći deo vremena provode u prirodi. Ako nemate dovoljno vremena, pokušajte da spojite vreme provedeno napolju sa već uspostavljenom navikom. Na primer, prošetajte dete do vrtića ili škole umesto da ga vozite automobilom, ili večerajte piknik u parku umesto kod kuće.
2. Počnite od onoga što imate.
Zlatno pravilo friluftsliv-a je koristiti ono što imate i raditi ono što možete bez dodatnog napora. Priroda je svuda oko nas, i čak i u urbanim sredinama i dalje postoje ptice za posmatranje, cveće za mirisanje i drveće za grljenje.
Ako imate priliku da vodite decu na pešačenje u divljini ili nacionalni park, to je divno - ali veze koje vi i vaša deca stvarate s prirodom svakodnevno će na njih ostaviti veći utisak.
Devet od deset puta kada uživam u friluftsliv-u sa svojom decom, to je šetnja šumom blizu našeg doma u Švedskoj.
3. Neka vreme ne pokvari vaš dan.
Deca se ne rađaju sa predrasudama prema vremenu, ali brzo mogu usvojiti negativne stavove o odraslima prema kiši, vetru, hladnoći i vrućini.
Tradicija friluftsliv-a nas podstiče da pronađemo nešto voljeno u svakom godišnjem dobu. U nordijskim zemljama, roditelji često koriste staru izreku: „Ne postoji loše vreme, postoji samo loša odeća.” To motiviše decu da svaki dan izlaze napolje, bez obzira na vreme.
Naravno, kada je vreme nepovoljno, možda je bolje ostati unutra. Ali uglavnom, ima toliko toga što možemo dobiti oblačenjem dece prema vremenu i dozvoljavanjem im da dožive radost trčanja kroz pljusak, klizanja po ledenim barama i osvežavanja vodom iz prskalice u vrelim danima.
(Dnevnik, K1info)
