Tibor Figel na Visat Nature savetuje ljubitelje pasa

Tibor radi u Palm Biču, na Florida, gde na suncu i pesku obitavaju razmaženi psi. Stoga, ovaj super trener dobija težak posao kada se nađe licem u lice sa psima kao što su Samanta, masivni engleski mastif sa istim takvim temperamentom, ili Bruno, super prijateljski nastrojen bokser koji ne voli ništa više od žvakanja nameštaja i vladanja kućom.

Može li Tibor da prevaspita ove nevaljale kuce pre nego što ih njihovi vlasnici izbace na ulicu? Međutim, najveći izazov sa kojim se Tibor suočava je sa psima koje je uhvatila lokalna kontrola životinja, gde se bori da spasi napuštene pse i pse bez kuće i da ih učini prihvatljivim za usvajanje, kako bi dobili drugu šansu. Svaka epizoda programa „Tibor stiže da spasava“ je puna praktičnih saveta i trikova za sve vlasnike pasa.

Kako je počela vaša karijera u dresiranju pasa i zašto baš u Americi?

- Počeo sam sa poslom šetanja pasa, budući da uopšte nisam govorio engleski jezik. Vrlo brzo sam uvideo da mi jako dobro ide rad sa psima. Počeo sam da veoma dobro razumem njihovo ponašanje, budući da sam sa njima provodio po nekoliko sati dnevno. Vremenom sam u tome postajao sve bolji, a kada sam konačno savladao i engleski jezik, bio sam u stanju da prenesem svoje umeće i drugima.

Nisam imao pojma da ću postati trener pasa u Americi. Kada sam došao u Ameriku, počeo sam da perem sudove u restoranima i polako napredovao i išao napred. Radio sam različite poslove, ali kako sam počeo da radim sa psima, nastavio sam dalje u tom pravcu i zapostavio sve ostalo.

Da li ste oduvek znali da želite da radite sa psima?

- Studirao sam biologiju i fizičko vaspitanje i oduvek sam želeo da radim u nastavi. Zaista nisam imao predstavu da će to biti časovi za pse, ali sam veoma srećan što ljudima mogu da pomognem da na pravi način pristupe svojim nestašnim ljubimcima.

Da li postoji neka osnovna metodologija koju u svom poslu sledite ili za svakog psa imate poseban pristup? Kako počinjete kurs?

- Svaka situacija je priča za sebe. Svaki pas je priča za sebe, svaki ima drugi problem u ponašanju, razlikuju se i osobine i veštine svakog vlasnika psa. Svaki put počinjem - posmatranjem. Posmatram kako ponašanje psa, tako i ponašanje vlasnika, i definišem njihov odnos. Kada jednom shvatim u čemu je problem, koristim efikasna sredstva komunikacije da se ponašanje promeni.

Da li se sećate svog najkompleksnijeg slučaja?

- Svaki slučaj je izazovan, ali najteži su mi oni slučajevi u kojima kurs moram da održim preko telefona (uz pomoć kamere) ili putem razmenjivanja tekstualnih poruka, kada nisam fizički prisutan i u mogućnosti da ispravim greške u ponašanju kako kod vlasnika, tako i kod psa.

Koje su najdirljivije scene koje pamtite?

- Jednom su me ljudi iz prihvatilišta za pse zamolili da radim sa psom kog su u prošlosti zlostavljali. Prednje šape su mu bile slomljene i bio je u potpunosti emotivno zatvoren. Sat vremena mu je bilo potrebno da počne da mi veruje. Prva sesija je trajala oko tri i po sata. Kada je konačno prestao da me se plaši, kada je počeo da mi veruje i kada mi je dozvolio da ga zagrlim, zasuzile su mi oči. Slučajevi zlostavljanih pasa me uvek ražaloste.

Da li ste vi kao doktor Dulitl, pošto razgovarate sa životinjama, ili imate neke prizemnije metode?

- Psi komuniciraju na svom jeziku. Ono što ja radim nije neko čudo. Posmatram govor njihovog tela, trudim se da osetim njihovu energiju, posmatram kako se međusobno ophode i na koji način se kod njih podstiče lepo vladanje. Za mene je najvažnija stvar živeti u harmoniji sa prirodom i imati veru u to da će sve na kraju lepo funkcionisati.

R. T. M.