NA FAKULTETU TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU PRIVODI SE KRAJU PROJEKAT „STRENTEKS” Tekstilna elektronika koja menja svet
U nedelji na izmaku, u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, održana je završna konferencija evropskog projekta Strentex, koji je kao jedan od svojih ključnih ciljeva pred sebe postavio stvaranje centra izvrsnosti na Fakultetu tehničkih nauka u oblasti rastegljive i tekstilne elektronike, kako bi se i kod nas kontinuirano unapređivala najsavremenija istraživanja i tehnološke inovacije u ovoj oblasti.
U poslednjih nekoliko decenija revolucionarne promene su se desile u mnogim oblastima nauke i tehnologije. Pronalazak prenosivih i nosivih elektronskih uređaja, te sve prisutnije korišćenje internet tehnologije i u industriji, transformisali su ne samo svakodnevicu, nego i naučna usmerenja. Na tom tragu je i EU značajan deo svojih fondova usmerila ka razvoju inovativnih proizvoda sa poboljšanim karakteristikama, a jedna od oblasti koja u tom pravcu može izazvati pravu revoluciju upravo je rastegljiva i tekstilna elektronika.
Tako se i Strentex projekat na Fakultetu tehničkih nauka, kao koordinatorskoj instituciji – i jedinoj akademskoj instituciji u konzorcijumu – realizuje od 1. januara 2020. godine. Strentex se inače realizuje u okviru ERA Chairs programa, koji je Evropska komisija dizajnirala tako da omogući institucijama podizanje nivoa kvaliteta istraživanja i izvrsnost u određenoj oblasti, i to do nivoa neophodnog kako bi one uspešno učestvovale u međunarodnom nadmetanju za finansiranje istraživanja te kako bi povećale učešće u programima EU.
– Ovakvi projekti, koji se realizuju u okviru ERA Chairs programa, omogućavaju nama istraživačima sve ono što im je svakodnevno potrebno – kaže za „Dnevnik” dr Goran Stojanović, redovni profesor na FTN-u i koordinator Strentex projekta. – Tako smo u okviru Strentexa kupili opremu u oblasti tekstilne elektronike, koja vredi više od 250.000 evra. I na toj opremi, istoj kakvu imaju najmoderniji centri u Evropi, koja je instalirana u laboratoriji FTN-a u Naučno-tehnološkom parku, sprovodiće se i po završetku projekta brojna istraživanja i uraditi mnogi naučni radovi, doktorske disertacije, master teze... Kroz projekat je kupljeno i dosta materijala s kojim radimo, kao što su provodni konci ili paste koje koristimo za naš skrin printer, a Strentex nam je omogućio i da zaposlimo osam novih saradnika.
Ono najvažnije, kako ističe profesor Stojanović, proizašlo je upravo iz sinergije istraživača i timskog rada, koji su doveli i do veoma vrednih rezultata. Tako je do sada internacionalni, multidisciplinarni Strentex tim publikovao čak 42 naučna rada u međunarodnim časopisima i 15 na stručnim konferencijama.
– Podnete su i tri patentne prijave, te razvijeno više od 15 demonstratora, odnosno prototipova, korisnih za širu društvenu zajednicu, poput grejača na tekstilu, koji mogu da uklanjaju bol, recimo u lumbalnom delu leđa. Paralelno smo razvili i hladnjak na tekstilu, a to znači da tokom vrelih letnjih dana imamo mogućnost da rashladimo odeću koju nosimo. U finalnom smo procesu razvoja senzora koji služi za detekciju različitih parametara našeg zdravlja iz znoja, pri čemu se ne zadržavamo samo na dijagnostici, već će oni omogućiti i terapijski efekat – to se danas popularno zove teranostika – kaže prof. Stojanović.
U odnosu na pre četiri godine, kada je projekat počeo, značajno su unapređeni kapaciteti laboratorije, i infrastrukturni i naučni i ljudski, tako da je ona dostigla standard izvrsnosti, kakve imaju vodeće evropske institucije u ovoj oblasti. Tako je, kao važan rezultat Strentexa, osnovan i Centar za tekstilnu elektroniku, kao most za transfer tehnologije između laboratorije i tržišta.
– Naravno da ne želimo na ovome da stanemo – ističe profesor Stojanović. Planiramo da pišemo nove projekte, recimo u oblasti energy harvestinga, odnosno prikupljanja energije, pre svega sa našeg tela i okoline: Jer dobra rešenja na tom polju omogućiće nam da senzore koje smo razvili na tekstilu napajamo direktno iz energy harvestinga, a to znači da ne koristimo baterije ili neke druge izvore energije koji komplikuju ceo sistem. Sledeći korak je bilo osnivanje startap kompanije Strentex Inovations, koja će zapravo sve ono što smo razvili u našim laboratorijama i za čim postoji potreba usmeriti ka tržištu – kao što su, recimo, termo maske na tekstilu koje koriste saloni lepote za efikasno otvaranje pora kože lice i kasnije efikasniji kozmetički tretman ili efikasniju transdermalnu isporuku leka.
Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu je naširoko poznat po velikom broju startap kompanija koje su sa njega potekle, a koje su osnovali profesori, asistenti i studenti FTN-a. Na taj način FTN sledi dobre primere vodećih tehničkih univerziteta u Evropi. Tako je i Strentex Inovations zapravo startap kompanija FTN-a koja će u perspektivi biti potencijalni deo konzorcijuma u kojima će u narednom periodu učestvovati i istraživački tim naše laboratorije. Na čelu ovog startapa je dr Varun Jeoti, ekspert sa dugogodišnjim iskustvom na polju elektronike i telekomunikacija.
– Prvi zadatak startapa je da ono što smo uspeli da postignemo u okviru Strentex projekta sada prenesemo na teren tržišta, odnosno da neke od proizvoda koji su razvijeni do nivoa prototipa pretvorimo u profitabilan proizvod, te da obezbedimo samoodrživost kompanije. Prvi takav proizvod je samolepivi flaster za grejanje tekstila, koji će nam poslužiti i za dalji razvoj biznis modela. Naravno, apliciraćemo i za dodatna finansijska sredstva kroz različite programe, evropske i domaće, poput „Katapulta” Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije, a verujemo i u podršku tzv. poslovnih anđela – kaže nam dr Varun Jeoti. – Zahvaljujući našim istraživanjima u domenu rastegljive i tekstilne elektronike, odnosno dostignućima Strentex tima, uvereno smo u budućnost naše dugoročne vizije da transformišemo nosivu i tekstilnu industriju u Srbiji u dinamičan, konkurentan i održiv sektor zasnovan na znanju i inovacijama u elektronici.
Miroslav Stajić