Koliko traju i zašto se kvare mobilni telefoni

Početna sreća što pri sebi imate mini kompjuter, sekretaricu, priručni internet odgovor na sva pitanja, fotoaparat, kameru i 80 posto prijatelja, zamenila je zebnja zbog toga što telefoni, u proseku, traju dve godine, baš koliki je i rok većine postpejd ugovora sa „telefonima za dinar“ kod mobilnih operatera.

Šta je to toliko magično u 24 meseca? Ništa posebno, osim što toliko traje interesovanje za određeni tip telefona i što u dve godine intenzivni korisnici ove sprave poprilično izraubuju svoju mašinu – kaže Alen Habek, multimedia specijalist u novosadskoj firmi „Zeljuester“. Najčešći kvar je tačskrin zato što oni odumiru „prirodno“, tokom vremena, pošto im slabi elektronika. Kod nekih telefona tačskrin je integrisan s ekranom, pa moraju da se menjaju u paketu, što poskupljuje popravku koja ide i do trećine cene koštanja novog telefona istog ranga, te se zato više isplati kupiti novi mobilni.

Sve to skraćuje vreme trajanja telefona, koje ipak zavisi od vrste i načina upotrebe. U suštini, proizvođači predviđaju da će pri normalnoj upotrebi prosečnog korisnika telefon bez kvarova potrajati tri do četiri godine. Što manje aplikacija, telefon duže traje. Ovo se naročito odnosi na igrice koje traže pojačan rad procesora, koji se zato zagreva i troši više energije i „haba“ delove. – kaže Habek. – Baterije, dugogodišnji krivci za loš rad telefona, poslednjih godina uznapredovale su do te mere da se više ne može govoriti o njihovom kratkom veku. Sad su sposobne da pokrenu velike ekrane i izdrže višesatno mučenje bez odmora.

pak, kaže naš sagovornik, i njihov vek zavisi od vlasnikovih navika, odnosno, od toga koliko stoje na punjaču i na koji način se dopunjavaju. Iako više ne važi pravilo da je za dugovečn bateriju potrebno „formiranje“ (višekratno punjenje tek posle potpunog pražnjenja baterije), to ne znači da se životni vek ne može skratiti, u šta su se pre par meseci uverili i vlasnici „Samsungovih sedmica“, koji su beleželi spontano samozapaljenje svojih ljubimaca.

Za život baterije mobilnog telefona najopasniji su turbočaryeri. Nove baterije imaju određene raspone u kojima treba da se pune. Problem nastaje kod punjača koji nemaju sklopku kojom se punjenje prekine kad se baterija napuni 100 posto. Baterije, s druge strane, imaju određenu količinu miliampera kojima smeju da se pune, a da ne gube na kapacitetu. Kad se baterija napuni pod tom nominalnom snagom, ona u tom opsegu počne da „pušta“ višak, bez gubljenja kapaciteta. Međutim, turbočaryeri guraju struju jačeg kapaciteta i, kad se baterija potpuno napuni, pušta višak samo u dozvoljenom opsegu i počinje da se pregreva, gubeći na kapacitetu, i dovodeći celu elektroniku u opasnost. Ako su delovi napravljeni od lošijih materijala, nesreća je gotovo neminovna.

Kako kaže naš sagovornik, ako ste izdvojili određenu sumu novca, bolje je kupiti nekada skuplji stariji model telefona, nego noviji u istom cenovnom rangu, jer je onaj stariji, u vreme kad je izašao, bio višeg nivoa kvaliteta, a kvalitet se ne menja za tako kratko vreme.

Stariji modeli uglavnom su izrađivani s manje štednje na komponentama. Tačnije, svaka kompanija gleda da uštedi na izradi, ali kod boljih i skupljih modela štedi se na drugim mestima, na primer, na slušalicama, ali sama elektronika je dobra. Nedostatak pri kupovini starih telefona može biti mali memorijski kapacitet i činjenica da neki nemaju tehničku podršku, pa je nabavka rezervnih delova skup ili opet skoro nemoguć zadatak.

„Kad kompanija marketinški forsira neki model telefona po ekstra povoljnoj ceni, to znači da su ga oni dobili vrlo povoljno i da ga proizvođač ima jako puno na lageru“, kaže Alen Habek.

Dodaje da to ne mora uvek da znači da se telefon loše pokazao na tržištu koje ga je ranije plaćalo po punoj ceni, ali je čest slučaj. Može, doduše, da se desi da je telefon dobar, ali da je proizvođač u međuvremenu promenio kurs u tehnologiji, pa nastoji da rasproda telefone koji ne podržavaju novi operativni sistem ili nemaju neke novozahtevane opcije. No, da biste tu dobro prošli, treba da odlično poznajete tržište i njegove promene.

Naravno, tržište mobilnih telefona ne može bez kineskih kompanija, a kupci su ograničeni nedostatkom informacija, ali i novca. U takvoj situaciji nije lako odlučiti se za pravi model. Ajfon ili „samsung“, Android ili Njindonjs, dovoljno je zbunjujuće za prosečnog korisnika. Još kad se u tu jednačinu umešaju uvek nedovoljno poznati Kinezi...

„Tržište uopšte nije jednostavno, kako nam se čini iz TV reklama. I „Epl“ i „Samsung“ imaju i sjajne telefone, i užasne telefone, baš kao i Kinezi, naročito ovi „no-nejm“. Pravilo „koliko para – toliko muzike“ važi i ovde, samo što kod kineskih kompanija može da se naiđe i na neke neočekivane prepreke, kao što su loše podržani operativni sistemi, nestandardno napisan operativni sistem, pa dobijete telefon na kineskom koji ne može da se prebaci ni na jedan nama bliski jezik“, kaže Habek.

S druge strane, srećniji kupci mogu da nalete i na sjajne, kvalitetno urađene telefone, osetno jeftinije od svojih američko-južnokorejskih originala. „Epl“ i „Samsung“ drže najveći deo tržišta, (ne zaboravimo i kineski „Huavej“ i „Šijaomi“), ali svi proizvođači koji imaju jedan ili dva „jaka“ modela, konkurentna proizvodima navedenih proizvođača, konkurentni su upravo zahvaljujući kvalitetnim komponentama u njemu. Razlika u ceni potiče od činjenice da velike kompanije poput „Epla“ i „Samsunga“, ogroman novac ulažu ne samo u razvoj, istraživanja i inovacije, već i u marketing i razvoj brenda, kao i tehničku podršku. A to se neminovno odražava i na cenu njihovih proizvoda.

Ivana Vujanov