Stečaj ih naterao da peku šampionsku „mučenicu”

Dok, kojim slučajem, i sami ne postanu proizvođači. Ali mnogo znanja je potrebno. Od samog početka i odabira vrsta sadnica, zatim njihovog gajenja i pripreme voća za destilaciju i, konačno, do pečenja rakije. Dragan Janošev  (61) iz Srbobrana nije išao tim putem. Nekako i podrazumljivo jer je u mladosti igrao fudbal, a sport i alkohol ne idu zajedno.

- Nas Janoševe je muka naterala da se okrenemo voćarstvu, a potom i rakiji - objašnjava Janošev. - Supruga Slavica i ja ostali smo bez posla jer su njen „Elan“ i moj „Ferofleks“ pali u stečaj. Ođednom, sa ćerkom i sinom, ostadosmo bez ikakvih prihoda. Nadničarenje nam je pomoglo da preživimo. Kad je supruga dobila odštetu po tužbi protiv svoje firme, Lajoš Lajčika Bališ, ćerkin svekar, bio nam je tad mnogo više od prijatelja i za nas odabrao, pre tačno deset godina, voćnjak od oko pola jutra s kućom u vikend zoni Bečeja uz put ka Novom Bečeju. Oživeli smo voćnjak novim sadnicama i posle dve godine ispekli prvih 30 litara rakije. Lajčika je imao dosta iskustvo, pa se držimo njegovog sistema za dobijanje kvaliteta i rečenice: Ljude ne smeš trovati.

Naoružani entuzijazmom, prijavili su se na prvo nadmetanje u Temerinu i odmah osvojili prvo mesto. Umesto da se slave, zatekla ih je vest o smrti prijatelja Lajčike. Ali sva naredna takmičenja su im omogućila radost.

- Već osam godina idemo po raznim smotrama, uglavnom u Vojvodini, i nije se desilo da se vratimo bez plasmana na prva tri mesta. U voćnjaku imamo 140 stabala, najviše kajsije, ali i jabuke, kruške, šljive, a dunje najmanje, pa dokupljujemo za proizvodnju. Po Lajčikinom uputstvu, u kominu nikako ne stavljamo industrijski šećer jer je za dobijanje destilata dovoljan onaj iz zdravog i zrelog voća, koje mora da je oprano i očišćeno od peteljki i koštica. Od tako dobijene rakije, i kad se pretera, glava sigurno ne boli - tvrdi Janošev.

Sklon lokalpatriotizmu, svoju rakiju nazvao je „Tiska kap“ i vremenom je porodična manufaktura stigla do 500 litara po sezoni i sve se rasproda već do marta. Pročulo se do Crne Gore, ali i Švajcarske. Nameravaju da prošire proizvodnju, da imaju rezerve za prodaju dok ne stigne nova tura.

- Svaka vrsta rakije se okitila „zlatom“ na nekom od takmičenja jer se nismo fahizirali i specijalizovali samo za određene vrste - uključuje se u razgovor i sin Željko. - Tata je zadužen za najteži deo posla jer se preseli u voćnjak već početkom maja i ostaje tu sve do novembra. Mi dolazimo vikendom, ali i preko nedelje kad ima više posla. U porodični posao je uključen i moj petogodišnji sin Nemanja. Ima posla i za njega i tako kroz treću generaciju obezbeđujemo život porodičnom voćnjaku.

Bio je Janošev i vrlo talentovani fudbaler, nastupao uglavnom kao desni bek, pa stigao i do spiska omadinske reprezentacije Vojvodine. To mu je, svojevremeno, bila preporuka da ga pozovu u FK „Bečej“, kad je počeo da stvara respektabilan tim, ali su komšije iz Novog Bečeja bile konkretnije u ponudama i on je zaigrao sa leve strane Tise. Decenijama kasnije voćnjak ga je, ipak, vratio u bečejski atar.

Tokom osam takmičarskih godina, Janoševi su se odlučili da učestvuju u Pančevu, koji je po brojnosti uzoraka „vrh vrhova“, redovni su u Žitištu, Senti, opet aktivnom Apatinu, a minulog vikenda su došli i na bečejski prvenac.

- Iako je novi festival, smatrali smo da nam je obaveza jer nam je voćnjak u bečejskom ataru, da učestvujemo i šljivovica nam se pozlatila. Minula godina nije bila povoljna za kajsiju, ali jeste za šljivu. Kako je to srpski brend, s posebnim entuzijazmom joj prilazim. Imam nekoliko sorti „čačanke“, lepoticu, najbolju, rodnu, a dodajem i stenlejku. Po dve nedelje je razlika u sazrevanju, pa time i vrenju, a kad se proces završi, iz kazana procuri pravo blago - zaključuje Janošev senior.

A kakav je domaćin svedoče i poljočuvari, tvrdeći da tako uređenog voćnjaka nema na teritoriji cele opštine. Onda se gotovo podrazumeva da iz takvog raja kaplje šampionska „Tiska kap“.

Vlastimir Jankov