SLOBODAN STEFANOVIĆ Bio bih nesrećan glumac kada bih igrao stereotipe

Sagu o pomenutoj porodici moći će da prate gledaoci ružičaste televizije, svakog radnog dana od 21 čas. U ovom ambicioznom ostvarenju, Stefanović će tumačiti inspirativni i slojeviti lik Isidora Gazibare, koji daje dodatnu težinu dramskom zapletu. Ovaj glumac navodi da se jako raduje početku emitovanja: „To je jedan grandiozan projekat scenariste Žarka Jokanovića sa zaista mnoštvom glumaca – sedamdeset, sa više od stotinu statista, na osamdeset ekskluzivnih lokacija. Mislim da će gledaoci zaista uživati u svemu tome što će da gledaju”, rekao je za naše čitaoce Slobodan Stefanović. Pored toga, ovog glumca svakog radnog dana gledamo i u ulozi Gastromaestra, kulinarskoj emisiji koja se emituje na TV DR i televiziji K1, kao i u nizu drugih medijskih ostvarenja. O svemu tome i još ponečemu ovaj dramski umetnik podelio je utiske za Dnevnikov TV magazin.

Traženi ste i dosta angažovani. U mnoštvu serija ostalo je vrlo zapaženo i vaše tumačenje lika Atile Hunskog iz serije „Beležnica profesora Miškovića”?

- To je bila jedna uloga koja je bila zapravo posve drugačija od svega onoga što sam do sada radio. Atila Hunski i Sloba Stefanović koji je potpuno neprepoznatljiv pod maskom koju su napravile fantastične maskerke i šminkerke tog ostvarenja. I koliko vidim, sa velikim interesovanjem se prikazuje na Superstar televiziji. I vidi se - bar ja vidim -  da je to veoma veliki produkcijski pomak u odnosu na sve ostale serije kod nas. Jednostavno, serija je zaživela, dobro je prošla i vidi se veliki, maksimalni trud.

Interesantni su i drugi televizijski formati kojima se bavite, naročito oni u vezi sa kuvanjem. Najpre je to bio Mr Kitchen, pa potom Gastromaestro. U svakom slučaju, u mnoštvu sličnih TV sadržaja, vaš se izdvojio. Kako ste to ostvarili, odnosno šta je tajna?

- Tajna je verovatno neposrednost kojom zračite, ili ne zračite. Ja sam se trudio da moje emisije nikada ne budu uštogljene, ali i da budu dovoljno edukativne. Mislim da nije dovoljno samo izaći na ekran i biti opušten. To prosto nije moj đir, moj krug, ali trudio sam se da dovodim zanimljive goste koji nikada do tada nisu viđeni na televizijama. Trudio sam se da im budem dobar domaćin i valjda se ta neka prisnost između gostiju i mene vidi na televiziji i onda to ljudima prija.

U prilog vašim glumačkim multitalentima ide i sinhronizacija crtanih filmova. I to ste jedno vreme dosta radili?

- Jeste, radio sam dosta sinhronizacija crtanih filmova, ne mogu zaista ni da pobrojim koliko ih je bilo. Sada uglavnom radim samo bioskopske filmove. Volim kad glasom mogu da manipulišem na sceni, ispred mikrofona, gde god... to mi je vrlo zanimljivo kad mogu da transformišem glas u nešto drugo, nešto novo i da mogu da dočaram neki drugačiji lik.

Interesantno je s jedne strane da ste u seriji „Vojna akademija” tumačili gej orijentisanog fizioterapeuta, a s druge strane u stvarnosti ste miljenik ženskog dela publike. Da li vam je ta uloga uticala na popularnost kod lepšeg pola?

- Pa ne. Ja svaku ulogu posmatram kao novi podstrek da pronađem u sebi nešto drugačije i da ponudiš publici nešto drugačije. Mislim da bih bio nesrećan glumac kada bih igrao stereotipe, kad bih igrao samo jedne te iste uloge. Tako da – što više različitih uloga – to je dobrodošlo.

Šta kažete za današnji narativ u javnom prostoru npr. o veganskoj ishrani ili dominaciji izdepiliranih muškaraca. Sadašnje tumačenje mačizma se razlikuje od onog iz našeg detinjstva, kada su muževnim smatrani Sandokan, Demis Rusos, Vajta i drugi kosmati likovi?

- Jeste (smeh). Uticaj televizije i medija je zapravo izvršio svoje. Ono sa čim se ja apsolutno slažem, jeste da svako mora da ima svoju slobodu. Ako želiš da budeš vegan - budi vegan, ako te to čini srećnim i ako te to čini dobrim čovekom. Ako želiš da se depiliraš – depiliraj se, samo nemoj da budeš loš čovek. Sve ovo ostalo – da li je neko vegan ili se depilira, to je prosto lična stvar i neka ih.

Nemanja Savić

foto: Petar Mitrović