Uglancani oldtajmeri se šepurili kraj bečejskog parčeta Tise

Blistali su patinirani luksuzni automobili, ali i oni namenjeni srednjoj i radničkoj klasi.

“Nije nam ovaj susret najmasovniji po broju učesnika, bilo ih je oko 150, ali najviše je onih koji su došli da ih vide, na startu u Novom Miloševu, kasnije u centru Novog Bečeja, pa do produciranja na šetalištu kraj Tise u Bečeju. Svemu je doprineo program, počev od takmičenja na poligonu spretnosti na biciklima za decu, preko umeća odraslih na motoru i trka vremešnih modela, do muzičkog programa i štandova domaće radinosti i udruženja građana. Zadovoljni smo kako je sve proteklo, a čujem da su i učesnici i publikum”, veli predsednik kluba Atila Silađi.

Mnogo je bilo automobila, nalickanih za ovu priliku, pa je imalo šta da se vidi. Posebnu pažnju privlačio je „ford MG kabriolet“ iz 1950. s tablicama Velike Britanije.

“Registrovan je u mojoj otaybini, ali ja već deceniju živim u Sremskoj Kamenici.Taj automobil me održava mladim, a po godinama odavno to nisam. Inače, u MG automobile sam zaljubljen od svoje 19. godine”, objašnjava Don, profesor u penziji.

Na ovogodišnjem susretu oldajmerista nije bilo baš izuzetno starih vozila, ali jeste zadivljujuće očuvanih originala.

„Folcika“ od pola veka, kao da je baš iz fabrike

“Moj „volvo 122S amazon“ je ceo unikatan, a prešao je 127.000 kilometara. Moj ujak ga je uplatio 1959. a isporučen mu je tek 1964. Ta kola su rađena samo za američko tržište i bila je velika jagma za njima. Od 1958. proizvedeno je samo 671.000 primeraka. Šveđani imaju običaj da kažu da se današnji štancuju kao konzerve, a „volvo“ se i danas pravi”, ponosno naglašava Mirko Knežević iz Stare Pazove.

Bleštao je i pet godina mlađi „trabant“, kakvim se nekad iz Istočne Nemačke, ali i drugih zemalja Istočne Evrope, dolazilo na Jadran. Ofarban je u nežnoplavu boju, s belim krovom, felnama i sedištima.

“Kupio sam ga od prvog vlasnika pre 12 godina i polako ga sređivao. Nalazio sam originalne delove i sklapao mozaik. Uložio sam mnogo vremena i uz pomoć prijatelja, evo, uspeo da ga repariram kao da je nov. To mu je, od kad sam ga sredio, prvo eksponiranje. Uživam u njemu i ne razmišljam o tome da ga prodam, mada kupaca ima”, pohvalio se Bečejac Atila Ivan.

Mirko Knežević nasledio od ujaka „amazonca“

Malo dalje, godinu mlađi, „folksvagen buba“ bebi-plave boje, zrenjaninske registracije. Proglašen je i oficijelnim automobilom bečejskih Susreta jer je na njemu baš sve fabričko.

“Pazario ju je moj otac Vesa agronom, kako su ga svi oslovljavali u Bečkereku, ja je nasledio i pridržavam se pravila kojih se on držao i zato auto kao da je juče kupljen. Ova „buba“ je za 47 godina prešla samo 72.000 kilometara, u njoj se nikad nije zapalila cigareta, niti je nije vožena po kiši ili snegu. Uvek je bila garažirana. Jesenas na izložbi u Pančevu prišao mi je jedan Švaba i zamolio da je pregleda. Tražio je pojedina mesta gde bi prvo trebalo da korodira i nigde ih nije našao. Kazao mi je da ni u Nemačkoj takve „bube“ nema. Ima restauriranih, ima i originala, ali u takvom stanju vrlo malo ili nijedna. Pitao me je za cenu i rekao sam 40.000 evra, a on mi odgovorio da je pristojna za takav automobil, veli Slaviša Aćin, sin pokojnog Vese agronoma.

Kabriolet MG s britanskim tablicama

Ispriča i anegdote o svom ocu i „bubi“, da potkrepi otkud tako očuvana kola.

- Bio je „čiraš“ i povremeno putovao u Vrnjačku banju po vodu. Pre polaska mama je imala zadatak da sluša vremensku prognozu na „Dnevniku“ i tek kad Kamenko Katić kaže da tri dana vikenda neće biti padavina, palio bi mašinu. Išao je i na tri putovanja u Švajcarsku, na prvom 1971. kupio je radio i presvlake, koje sam ja, verovali ili ne, tek lane prvi put oprao.

Vredni entuzijasti kluba, koji je „pomirio“ dva Bečeja i dokazao da Tisa spaja ljude, a ne razdvaja, planiraju u septembru ulične moto-trke, zbog bezbednosti samo u klasi do 50 kubika, da time obeleže četiri decenije od poslednjih održanih u gradu.

Vlastimir Jankov