U poseti Đavoljoj Varoši: Kad se vrag poigra ljudima

Od devedesetih godina prošlog veka Đavolja Varoš postaje sve poznatija i kao turistička destinacija, da bi danas imala status pravog turističkog bisera Srbije i bila najbolje plasirani evropski predlog za sedam svetskih čuda prirode.

Da ova lokacija zaista privlači strane i domaće turiste – uverili smo se i sami. Iako je padala kiša pun autobus turista iz Poljske nije odustao da obiđe ovu prirodnu retkost. Mi smo, ipak, sačekali da kiša stane i za to vreme od našeg vodiča Miroslava Jovića, pravnika iz Kuršumlije zaposlenog u AD „Planinki“ pod čijim je starateljstvom od 1995. godine Đavolja Varoš, saznali mnogo interesantnih detalja vezanih za ovo mesto.

– Od ulaska do platoa gde se nalaze figure je staza duga 850 metara koja najvećim delom vodi kroz netaknutu prirodu. Posetioci prvo spaze okna Saskih rudnika. Naši srednjevekovni vladari Stefan Uroš I i njegov sin kralj Milutin su prepoznali veštinu rudarenja germanskog plemena Saksonci (Sasi) i pozvali su ih u Srbiju da vade rudu. Radan planina se u to vreme zvala Rudna planina jer je bila bogata gvožđem, bakrom, srebrom, ali i zlatom. Postoje jasne indicije da je zlatni esceg sa dvora našeg najvećeg vladara cara Dušana Silnog poticao baš od zlata sa Radana – otkrio nam je Miroslav Jović.

Laganim usponom šetajući se dolazi do izvora Crveno vrelo, gde je voda boje rđe kao i čitav zemljani obod oko tog izvora. Spada u kisele vode i pH vrednost joj je 3,5, a suvi ostatak je 4,5 g po litru. Sadrži stipsu, sumpor i gvožđe – odatle i crvena boja rđe. Drugi izvor je Đavolja voda koja se nalazi na vrhu Đavolje jaruge.

Kada se obiđe centralni plato, nazad put vodi do crkve Svete Petke koja potiče iz XIII veka, ali je ona sada obnovljena kao brvnara. Za nju je takođe vezana legenda da je jedan dobar domaćin dugo venuo ophrvan raznim nedaćama, sve dok mu se nije ukazala Sveta Petka i privolela ga da provede sedam noći u blizini mesta gde je sada crkva. On je posle toga oslobodivši svih nedaća u znak zahvalnosti podigao na tom mestu crkvu posvećenu upravo ovoj svetiteljki.

– U samoj crkvi, ali i pored nje mogu se videti stabla sa maramicama koje su vezane za grane drveta. Naime smatra se da je pre crkve nekad tu bio veliki hrast koji su posećivale žene molivši se za zdravlje i prosperitet svoje porodice. One su vezivale maramice želeći da hrast preuzme deo njihovih problema. Danas naši posetioci mogu da urade isto, a mi svakih nedelju dana odvezujemo te maramice i zakopavamo ih pored potoka iza crkve sa jednom jedinom željom da sve vaše muke zauvek ostanu ukopane u Đavoljoj Varoši – rekao nam je Miroslav Jović.

– To je izuzetno kisela voda koja ima vrednost 1,5 pH što znači da je hiljadu puta kiselija od obične vode! Koliko se priroda poigrala ovim područjem govori činjenica da se samo na nešto više od desetak kilometara odavde (vazdušnom linijom) nalazi izvor Prolom vode, koja je izuzetno blagotvorna za čoveka. Narod smatra da ove ekstremno kisele vode mogu da budu lekovite, ali to nije medicinski ispitano, tako, ako ih koristite neka to bude samo kao suvenir – upozorio je Jović.

Ipak ono što posetiocima oduzme dah su figure od krečnjaka, zemlje, gline i laporca sa vulkanskom kapom. Upravo je ta kapa zaslužna za njihov opstanak, jer ih čuva od spiranja i erozije. Iako izgledaju krhko zapravo su jako postojane i već stolećima odolevaju zubu vremena. Prema nekim procenama ima ih 202.

– Kada vetar struji ovim područjem često se čuju zvuci nalik na ljudske krike, pa je dugo narod smatrao da ovde đavo muči svoje žrtve. Najpoznatija legenda vezana za ovu čudnu varoš je ona koja govori da je na obroncima Radan planine, bilo selo sa vrednim i pobožnim žiteljima koje je Bog uvek darivao. Đavo je želeo da nametne greh tom narodu i stvorio je izvor s kog su ljudi počeli da piju. Što su više pili ovu Đavolju vodu oni su kao omamljeni tonuli u greh da bi u jednom trenutku pokušali da venčaju brata i sestru! Na molbu Svete Petke, Bog je sprečio rodoskrnavljenje i zaustavio je svatove skamenivši svadbenu povorku. Prema tradicionalnim srpskim običajima prva figura koja dominira je barjaktar, za njim su mlada, mladoženja i dever, a iza njih su ostali svatovi koje možete videti kada se nađete ispred centralnog platoa – ispričao nam je naš vodič Miroslav.

Treba vam malo kondicije da savladate silne stepenice i sagledate ovo čudo prirode i iz ptičije perspektive. Zato nemojte odustajati i zadovoljiti se da je samo sa donjeg platoa pogledate. Popevši se na gornji plato imaćete priliku da vidite figure i sa druge strane uzvišenja i uživate u jedinstvenom pogledu na Đavolju Varoš.

– Mi se trudimo da svake godine dignemo na viši nivo posetu Đavoljoj Varoši tako da je u planu izgradnja novog osvetljenja, jer noćna poseta okamenjenim svatovima nosi posebnu draž, a u planu je i izgradnja jednog savremenog vizitorskog centra gde će biti autentični suveniri, a postojaće i jedan ugostiteljski kutak koji će našim gostima nuditi gastronomske specijalitete ovoga kraja – naglasio je Miroslav Jović, naš vodič.