U Banju „Eržebet” u Mađarskoj pograničnoj varoši Morahalom najviše dolaze gosti iz Srbije

Otvoreni i zatvoreni bazeni do aktuelne pandemije godišnje su imali pola miliona posetilaca, od toga 300.000 iz Srbije. 

Korona je to poremetila pa je zbog epidemioloških zatvaranja granica odlazak u Morahalom, ne samo naših turista već i domicilnih s južnog oboda EU, proređen, ali se u prestižnu banju opet ide ovih dana. Mada je Mađarska zatvorila granice za strane državljane, građanima okolnih zemalja, pa i Srbije, rampa nije spuštena, ako idu u pogranično područje do 30 kilometara, a vraćaju se isti dan.

To smo iskoristili da radnim danom i po lepom vremenu skoknemo do banje, gde su se domaćina žalili da poseta ove sezone nije ni polovina lanjske. Morahalom je čisto mađarsko mesto, ali turizam praktično živi od gostiju iz Srbije, pa je pre godinu i po novcem EU, u okviru prekogranične saradnje, izgrađen Srpski kulturni centar „Kolo”, a lokalna vlast finansira njegovo funkcionisanje.

Morahalom i sad odaje utisak lepo skockane varošice, koja vapi za gostima. Od granične rampe Horgoš–Reske udaljen je tek desetak kilometara, a svojim sadržajima „Eržebet” je magnet za goste iz Subotice, Kanjiže, Sente, Kikinde, Zrenjanina, Novog Sada i drugih vojvođanskih mesta, ali i Beograda i južnijih krajeva Srbije.

U varoši su 1960. na 660 metara dubine pronašli dragoceni izvor, koji se još uvek koristi i izdašno daje alkalnu hidrokarbonatsku vodu iz naslaga drevnog Panonskog mora. Ima je i kod nas, ali su čelnici Moraholoma bili preduzimljiviji i našli način da blagodet iskoriste. Još i dok nije, pre nešto više od dve decenije, voda od 39,5 stepeni dobila zvaničnu potvrdu da je lekovita, oporavljala je hiljade nevoljnika. Vode, nazvane „eržebet” i „arpad”, postale su pogon za lečenje obolenja kičme, reume i ginekoloških problema. 

Za dinamičniji razvoj banjskog centra bila je neophodna izgradnja još jednog termalnog bunara 2004. na dubini od čak 1.300 metara, a zbog temperature od 67,5 stepeni, služi i za grejanje celog kompleksa. Nežnija voda, blaže topline, dobila je ime „eržebet”, a vrelija, iz novog bunara, „arpad”, a banja potom obogaćena s još dva izvora, nazvana takođe po slavnim imenima mađarske istorije – Sveti Laslo i Matija Korvin.

U kompleksu „Eržebet” smo razgovarali s Novosađaninom Bojanom Harnovskim i njegovom izabranicom Natašom, master-menayerima turizma, koji sad žive u Nemačkoj, ali su godinama kao turistički vodiči iz Novog Sada i drugih mesta Vojvodine, u Morahalom dolazili s punim autobusima.

– U više evropskih zemalja, pa i Mađarskoj, obišao sam dosta banjskih centara i mislim da je Morahalom najbolje iskoristio mogućnosti za razvoj – utisak je Harnovskog. – Ponuda u kojoj gosti mogu uživati opravdava cenu ulaznice, ubedljivo najpovoljniju u odnosu na druge banjske centre u okolini. Posećivali smo više banja u Nemačkoj i Švajcarskoj, koje, i pored svih svojih sadržaja, ne mogu da se porede s kvalitetom onih u Morahalomu.

Lekovita voda „eržebet” ima sasvim druge karakteristike i, po Bojanu, to izgleda i te kako godi našim ljudima, pa je zato masovno posećuju.

– Od pre desetak godina, kad sam vodio turiste mahom iz Novog Sada na jednodnevne izlete, ovde se promenilo mnogo. Banja je znatno proširena, ponuda poboljšana, izgrađeno dosta novih bazena, a cene ulaznica su ostale gotovo iste. Zato ćemo, pogotovu zbog blizine granice, i ubuduće sigurno dolaziti – kaže Bojan.

Banja se razvila toliko da sad ima 21 bazen, sedam na otvorenom i 14 u zatvorenom delu kompleksa. Nataša Harnovski naglašava da je evidentno da se, uporedo s kompleksom, razvijalo i samo mesto, pa seća da je, kad je počela ovde dolaziti, Morahalom izgledao kao obično selo, a u međuvremenu dobio obrise varoši lepo uređenih ulica, zelenih i drugih javnih površina.

– Banja se stalno širi. Već ranije je izgrađen hotel „Koloseum” sa četiri zvezdice, sve je više malih pansiona i Morahalom je dobar primer kako se jedno pogranično mesto relativno brzo svrstalo u reprezentativni banjski centar – smatra Nataša Harnovska.

Grade se bazeni i drugi prateći objekti sa sadržajima idealnim za sve uzraste, naročito porodične posete i celodnevni boravak tokom glavne sezone od proleća do jeseni, a i akva-park, koji radi cele godine. Gostima je u velnes i spa centru dostupno više od 30 tretmana, a pod istim krovom su frizerski i kozmetički salon, manikir, pedikir, solarijum, jedinstvena terapija svetlom, masaža i druge usluge, a ugođaj dopunjava dobra gastronomska ponuda po pristupačnim cenama.

Milorad Mitrović