TVRĐAVA NA DUNAVU Na Dunavu Ram, a u Ramu hram...

Srce nam je zaigralo kada su se iza jedne okuke u daljini počeli da naziru obrisi ove srednjovekovne utvrde. Kako smo joj se približavali ona je dobijala izgled zamka iz dečije mašte.

Kada je skela pristala u Ram stepenicama smo se popeli do ulaza u tvrđavu. Tu nas je dočekalo nasmejano lice vodiča Ilije Jacanovića, Šapčanina koga je posao pravnog savetnika, a kasnije i menadžera za vreme rekonstrukcije tvrđave doveo u Ram. Po završetku radova Iliji je srce ostalo u Ramu, tu se oženio i stekao porodicu i na veliko zadovoljstvo onih koji posećuju ovu utvrdu postao vodič, jer na izuzetno zanimljiv način dočarava priče koje krije ovo zdanje:

– Tvrđavu u Ramu 1483. godine je sagradio Bajazit II, sultan kome je Sulejman Veličanstveni bio deda. To nije velika tvrđava, jer je u svojoj osnovi imala 25 puta 35 metara i jedna je od tri originalne turske tvrđave građene na našim prostorima (druge dve su Šabačka tvrđava i Fetislam kod Kladova). Ostale tvrđave su Turci preuzimali, doziđivali, prepravljali... U to smo sigurni, jer je ova tvrđava građena prema aršinskom sistemu mera koji je bio zastupljen u Otomanskom carstvu. Ovo je prva artiljerijska tvrđava u ovom delu Evrope i svaki od 36 prozora je po jedno topovsko mesto. Koliko je to bilo veliko poslužiće podatak da je beogradska tvrđava Kalemegdan, koja je bila daleko veća u isto vreme imala 22 topovska mesta.

Ramska tvrđava je sagrađena od škriljaca, kamena koji je utvrđenju dao postojanost i specifično plavo-zelenkastu boju koja očarava današnje posetioce, ali je privlačila i mnoge starije narode da baš na tom mestu grade. Želeli smo da od našeg vodiča saznamo zašto je baš na ovo mesto posebno:

– Tajna leži u četiri planinske reke koje se ovde ulivaju u Dunav: Morava i Mlava, druge dve Karaš i Nera, koje dolaze sa banatske strane. Ove reke, osim što upumpavaju veliku količinu vode, mulja, šljunka i peska, usporavaju tok Dunava i čine ga mirnim i povoljnim za prelazak. Zato na ovom mestu i postoji skela koja povezuju Banat i Srbiju, kojom ste i vi prešli, a istim tim putem su prelazili i carevi, kraljevi, sultani... Ovde će imperator Trajan u II veku nove ere sagraditi prvi Trajanov most preko Dunava koji je bio pontonski most, koji je ovekovečen na Trajanovom stubu u Rimu, tako da i danas možemo da znamo kako je izgledao.

Kada se pogleda tvrđava mnogima se nameće pitanje šta bilo originalno, a šta je rekonstruisano. Činjenica je da je ona bila prekrivena sa oko četiri metra nanosa. Vetar koji stalno duva na ovom prostoru na svakih sto godina nanese po jedan metar. Ovaj nanos zemlje je uticao da se sačuva i konzervira sve ono što je bilo ispod. Na ono što je bilo iznad imao je uticaj zub vremena.

– Važno je istaći da smo imali gornju kotu tvrđave, a da smo restaurirali samo ono što je nedostajalo. Pet godina smo istraživali materijale koji su upotrebljeni za zidanje tvrđave, pa je rekonstrukcija počela tak onda kada se saznalo kako se pravio malter, iz kog je majdana dovožen kamen, kako se pravila cigla. Turci su učestvovali u obnovi Ramske tvrđave ne samo finansijski, nego su je njihovi najbolji stručnjaci i majstori obnavljali i za to dobili najviše ocene o naših konzervatora.

– Aršin je turska mera koju mi nazivamo lakat – ali se nije merilo od vrhova pristiju do lakta, nego do ramena. Kod nas je ova mera bila upamćena kao dvostruka i nejednaka – možda je to posledica činjenice da je pored tog građevinskog postojao i carigradski koji je veći, čaršijski koji je manji, pa krojački koji je još manji – a prostora za zloupotrebu je izgleda bilo najviše – otkrio nam je naš vodič Ilija Jacanović.

Unutar tvrđave su postojali spratovi gde su boravili vojnici. Ovde je bilo stacionirano oko 100 vojnika. Ono što tvrđavu čini specifičnom je da je svaki sprat imao svoje grejanje – što je bio kamin od kojih je svaki imao svoj odžak. Postojali su i toaleti i kanalizaciona mreža unutar tvrđave.

– Još zanimiljivije je da spratovi nemaju međusobnu komunikaciju stepeništem da bi što teže bilo osvojiti ovakvu tvrđavu. Stepeništa su građena tako da ugarski ratnici u oklopima nisu mogli lako da se kreću, postoje čak 7 uglova od 90 stepeni koji onemogućavaju brz prolaz... Puno je takvih konstrukcijskih detalja koje su graditelji smislili da bi otežali osvajanje ove fotifikacije.

Međutim, u okviru Ramske tvrđave nalazi se jedan kružni objekat koji se nije uklapao u celu priču: kada je izmeren uvidelo se da njegove mere nisu turski aršini, nego rimske stope, jer je zaista je objekat i bio iz rimskog perioda. Prema rečima našeg vodiča Ilije Jacanović ono što je izazivalo nedoumicu je to što su zidine ovog objekta debljine tri metra:

– To je veoma mnogo, jer zidine Rima imaju 3,5 metara, pa smo istražujući naišli na natpis na latinskom jeziku ispod tvrđave na obali Dunava na kome piše: „Jupiteru, najvećem, najmoćnijem od svih bogova, podiže barjaktar VII Klaudijeve legije Gajus Licinijus Rufin“. Ispostaviće se da je ovaj objekat grobnica rimskog vojskovođe – unutra je bio položen njegov skelet i postojala je kupola od cigala kako bi se grobnica zaštitila. Sa gornje strane je bilo svetilište posvećeno Jupiteru.

– U Ramu će svoju karijeru započeti Vuk Stefanović Karadžić, koji će raditi kao đumrugdžija, odnosno upravitelj srpske carine. U Ram će doći prota Mateja Nenadović kada kreće u prvu diplomatsku misiju u Rusiju, a iz ove zemlje će se u Ram vratiti Karađorđe da bio podigao Drugi srpski ustanak. Za taj prelazak kod kuma u Radovanjski lug je dao svoje dve poslednje kubure – otkrio nam je naš vodič Ilija Jacanović.

To je je unelo svetlo u celu priču, ali nije bilo jasno zašto su Turci gradeći ovu tvrđavu ostavili taj objekat u njenom središtu. Zašto su graditelji ove tvrđave, koji su vodili računa o svakom i najmanjem detalju, ostavljaju ovaj objekat netaknut želeli smo da saznamo od našeg vodiča Ilije Jacanovića:

– Poznato je da islamska religija zabranjuje da se ruše tuđi religijski objekti, nego im obično daju drugu namenu. Ali ovaj objekat nije dobio nikakvu drugu namenu. Bila je nedoumica odakle toliko poštovanje prema tuđoj religiji i heroju čiji su ostaci tu ležali vekovima... Nametnuo se drugi put razmišljanja i počelo je istraživanje kako je nastalo ime mesta Ram: na ovom prostoru su boravili Kelti, koji su ovde sagradili hram, po kojem je nazvano mesto. Kada su Turci došli u mesto koje se zove Hram, pa kada nađu grobnicu jednog vojnika i svetilište koje je posvećeno vojničkoj sreći i uspehu, onda oni ne samo da neće rušiti ovo svetilište nego će ga čuvati kao da je njihovo. Ako se zna da je u našem jeziku glas „h“ prilično netipičan i da ga se veoma lako oslobađamo od Hrama do Rama nije teško doći.

Tekst i foto: Marina Jablanov Stojanović