Turistička organizacija opštine Žabalj predstavila „Put sira i meda“

Danas momci sve češće ne mrdaju iz svoje fotelje, često preko društvenih mreža pokušavaju da nađu neku zanosnu snašu možda baš iz Žablja, Gospođinaca, il’ Čuruga... Bilo bi im bolje da protegnu noge i da vide šta se to lepo krije u žabaljskom kraju. Rogljeva, doduše, više nema, druga su sad vremena, ali zato ima mnogo toga lepog, zanimljivog i ukusnog. Turistička organizacija opštine Žabalj ih zove, i ne samo njih, nego i sve nas da krenemo „putevima sira i meda“ ne bi li otkrili šta se sve to krije u ovom kraju:

– Zbog pandemije smo osmislili programe na koje je moguće individualno doći kao što je „Čuruški špacirung“, kao i ovaj „Put sira i meda“. Želeli smo da približimo lepote našeg kraja: parkove prirode Staru Tisu i Jegričku, da promovišemo golf klub, poljoprivredna gazdinstva koja su ovorila vrata turistima, ali i da posetioce upoznamo sa znamenitostima naše opštine – otkrila nam je Marija Čupić, direktorka TOO Žabalj, koja je predstavila ovu info-turu medijima.

Prva stanica, da se krene slatko – bila je u gazdinstvu porodice Vladisavljević iz Gospođinaca, koja se pčelarstvom bavi preko 60 godina. Osim nasmejanih lica domaćina dočekao nas je med, štrudle s makom i orasima i razdragani konji i poniji. Prava je atrakcija provozati se u mini-fijakerom koju vuku poniji.

– Danas imamo 250 košnica, nudimo više vrsta meda, propolis i polen, a prošle godine smo izgradili komoru za apiterapiju. Ovu vrstu terapije koja se preporučuje svima koji imaju problema sa disajnim organima. Udiše se vazduh koje pčele prečišćavaju i oseća se blagotvorno dejstvo vibracija koje one proizvode, koje deluju opuštajuće i antistresno – objasnio nam je pčelar Milan Vladisavljević.

Put nas je vodio do lepe plaže na Staroj Tisi gde se može pronaći spas kada krenu letnje žege. Potom smo u Čurugu imali priliku da nam Zorica Radišić predstavi poljoprivredno gazdinstvo svoje porodice i da nas upozna sa zaokruženim procesom od njive do trpeze u proizvodnji sira:

– Mi smo četvrta generacija u ovoj porodici koja proizvodi sir, ali se bavimo ratarstvom i stočarstvom. Svaka snaja je došavši u ovu porodicu dala svoj doprinos u proizvodnji sireva, a moj je na polju polutvrdih i tvrdih sireva. Posebno sam ponosna na naše nagrađivane polutvrde sireve.

Posle degustacije finih sireva imali smo priliku da vidimo kako nastaju čuvene svilene bombone čiju tajnu izrade čuva Slavko Milivojev. One se prave u njihovoj zanatskoj radnji, koja ima tradiciju dužu od jednog veka.

U Čurugu vredi obići i Park prirode Tiha Tisa i prošetati se do Rođine vetrenjače.

– Porodica Stojšin, u čijem je vlasništvu ova vetrenjača, je iz druge polovine XIX veka, izrađena je u Mađarskoj i Tisom je na splavu dovezena do Čuruga. Ova porodica je imala još šest vetrenjača, ali je samo ova ostala. Zanimljivo je da ova vetrenjača ima potpuno očuvan mehanizam. Ona je pod zaštitom države i rekonstruisana 2008. godine od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu kulture. Na žalost, ova vetrenjača se, za sada, može videti samo spolja, jer njeni vlasnici nisu zainteresovani da je pretvore u muzej – rekla nam je Marija Čupić, direktorka TOO Žabalj.

Svako ko poseti Čurug iznenediće impozantnost crkve Vaskresenja Gospodnjeg sa tri tornja, od kojih je najviši 55 metra. Širine je 17, a dužine preko 50 metara i spada u veće pravoslavne hramove ne samo u Vojvodini, nego i u Srbiji. Međutim, poznavaoce istorije to neće iznenaditi, jer Čurug je do regulacije toka Tise bio bogato lučko mesto sa stalnim rastom stanovništva:

– Već u XVIII veku Čurug je imao crkvu blizu obale Stare Tise, ali je ubrzo postala tesna, jer je stanovništvo raslo, pa su žitelji sagradili drugu crkvu koja je u buni 1848. godine stradala. Tako se odlučuje da se gradi treća crkva koja je nastala po planovima austrijskog inženjera Josifa Krafta. Ova crkva je prvobitno imala samo jedan toranj, ali Čuružani, da bi pokazali svoje bogatstvo, su joj sa obe strane dodali po još jedan toranj. Ikonostas u mermeru je projektovao Mihailo Valtrović, a konačni pečat dao Đorđe Krstić, jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog realizma u slikarstvu.

Ono što je zanimljivo jesu crkvena zvona od kojih najveće teži pet tona. Prvobitna zvoona su, tokom Prvog svetskog rata, pretopljena u oružje, pa su tridesetih godina napravljena nova. Međutim, kada su postavljena, bila su neharmonična, pa je pozvan Isidor Bajić da proba da ih uskladi. Naravno, ovaj naš veliki kompozitor je to uspeo i od tada se nadaleko čuje njihov skladni zvon – otkrila nam je Marija Čupić, direktorka TOO Žabalj.

Nogu pred nogu, zaputili smo se do centra Čuruga gde je i Muzej racije u koji je posvećen sećanju na brojne nevine žrtve koje su pobili mađarski fašisti u ovom kraju. Put nas je vodio dalje do lokalne vinarije gde nas je dočekao Gavra Botić i upoznao s tradicijom uzgoja vinove loze u ravnici. Poseta Parku prirode Jegrička, gde je dozvoljen sportski ribolov nas je sve oduševila, jer smo imali priliku da vidimo kako je pred našim očima ribolovac Nebojša Sredojev iz Torde ulovio amura od 18 kilograma!

– Ovde mogu da se, osim amura, nađu i šarani, smuđevi, deverike i bela riba... Voda je Be-kategorije – znači čista, ima ovde i rakova i vidri. Postoji mogućnost da ribolovci otkupe ulovljenu belu ribu, kao i šarane – rekao nam je Goran Rakita iz Udruženja spotskih ribolovaca „Mladost Jegrička“.

Nebojša je svog amura vratio u Jegričku, a mi smo nastavili dalje do lepo uređenih terena Golf centra Žabalj gde nas je menadžer Zorica Pintarić upoznala s ponudom i uslovima Golf kluba, a instruktor Robert Savić sa osnovnim pravilima golfa, nakon čega se deo naše male ekipe okušao u svojim prvim golf udarcima.

Našu avanturu smo završili u „Debelom ladu“, gde smo sabirali mnogobrojne utiske, a da li je „Jela, lepša nego bajna vila“ s početka ove priče zapala za oko nekom momku – ne znamo, ali smo sigurni da se kući vratio s puno lepih utisaka i da će opet doći!

Tekst i foto: Marina Jablanov Stojanović