Razglednica iz Skadra: Susretanje kasabe i moderne varoši

Prelaz iz komunizma u liberalni kapitalizam bio je nalik drugim bivšim socijalističkim zemljama, tako da su se i ovde fabrike prodavale “na kilo”, pa je i ovdašnje ljude pogodila poznata kriza i tranzicija

U centru Skadra, grada sa oko 90.000 žitelja, koji je četvrti po veličini grad u Albaniji, verski objekti sve tri konfesije su u najužem jezgru. U krugu od stotinak metara su velelepna yamija, pravoslavna crkva i katolička katedrala, što Skadrani posebno ističu kao primer međuverske tolerancije.

Nekoliko hiljada Srba živi mahom u prigradskim naseljima i selima, od kojih je najveće Vraka, a srpska muzika je kažu zastupljena i na albanskim veseljima, svadbama i rođendanskim žurkama…   

Na pijaci Osman Talanović nam nudi maslinovo ulje za koje tvrdi da je kvalitetno, a o poreklu kaže da ima rodbine u Sarajevu, Podgorici i Beogradu. Pravoslavci u Skadru žive kao i svi ostali, dele sudbinu građana Skadra i ostalih konfesija.

Iz obližnjeg sela Vrake gde su pravoslavci većinsko stanovništvo, veliki broj ljudi je 90-tih godina, preselio u Podgoricu i tamo se bore za svoj status tako što traže crnogorsko državljanstvo, jer su poreklom iz Crne Gore. Dobar deo onih koji su ostali, nastoji da sačuva svoje pravoslavne korene, žive i rade obezbeđujući egzistenciju.

Glavna ulica Skadra je autentično, originalno restaurirana i izgled joj je kao u 18.veku, od kaldrme, vremešnih zgrada i fasada, do kompletne ambijentalne celine tadašnje arhitekture. Na mene je ostavila lepršav utisak, zato što je u vreme posete svom dužinom bila ukrašena leptirima. Od našeg vodiča u Skadru, sticajem okolnosti moj imenjak i prezimenjak Milorad Mitrović, saznajemo da s vremena na vreme nevladine organizacije koje se bave umetnošću, priređuju ovde razne performanse, tako da se kulturni preporod odvija u glavnoj ulici.

Ono što vredi videti u Skadru, svakako su muzeji. Jedan od tih je Fotografski muzej Marubija, koji se nalazi u centru grada i veoma je posećen. Poznati fotograf  Italijan Pietro Marubi 1858. otvario je prvi fotografski studio u Albaniji, a muzejska kolekcija njegovih 150.000 negativa iz tog perioda do početka 20. veka, pod zaštitom je UNESKO-a.

U Skadru se pored modernih zdanja mogu videti zgrade iz doba kolektivnog stanovanja socijalizma i vladavine Envera Hodže. Novim zgradama tajkuni i svi oni koji su na brzinu stekli neki kapital, pokušavaju da Skadar naprave evropskim gradom na taj način što višespratnice prave u modernom stilu evropskih gradova, pa su njihove fasade staklene. Susretanje ta dva miljea teško se uklapa, jer s jedne strane je kasaba gde je svaki kvadratni metar slobodnog prostora pa i trotoari, zauzet nekakvom trgovinom koja se mahom odvija u sivoj ekonomiji.

Plaćanje je u domaćoj valuti lek i evrima, a preračunavanje za naše ljude je lako, jer je kurs leka i evra otprilike kao kurs dinara i evropske valute. Neki lokali imaju fiskalne račune, jer oporezivanje polako zaživljava. Prodaju se turska, kineska i druga roba lošijeg kvaliteta, a sa trotoara se može kupiti mirišljivi rezani duvan, kilogram za 12 evra. Sporazumeva se na svim jezicima, a da dođe do pazara, savladaju se sve jezičke barijere, ne gledajući na gramatiku i pravopis. 

Jeftinije se može kupiti i zlatni nakit. U radnjama su primetni šporeti “smederavac”, ali i još neka roba sa naših prostora. Živog petla nude nam za 20 evra, a kokoške okačene na korman bicikla prodaju se za 10 evra po komadu...

Ogromne količine maslinovog ulja su u ponudi po ceni od tri evra za plastičnu flašu od 1,4 litra, do pet-šest evra za isto pakovanje kvalitetnijeg ulja. Baka za pijačnom tezgom nudi maslinovo ulje, a na tezgi uočavamo flašu vrbaskog “Vitala”. Na pitanje pošto je “Vitalovo”, odgovara da nije za prodaju nego da ga je kupila za sebe.

Ponuda restorana i kafića je dobra, zanimljiv je noćni život u barovima i kockarnicama. Svojevremo u vreme socijalizma vlast je zatvorila oko 4.300 kockarnica i kladionica, tako da kockarnice i kladionice mogu biti samo u hotelima sa pet zvezdica i van urbanih sredina.

Videli smo i da se riba, pre svega šarani, prodaju na obodu pijace u plastičnim posudama, nekoj vrsti pokretnih ribarnica, gde se kilogram žive vage nudi za 2,5 do 3,5 evra, već u zavisnosti da li potiče iz veoma izraženog krivolova na Skadarskom jezeru i reci Bojani, koja se prodaje sa najlona i betona trotoara. Čak se riba u tim uslovima na licu mesta čisti i pakuje za kupca. Nekako treba prodati ogromne količine ribe, koju dinamitaši ponude iz krivolova.

Na reci Bojani postavljene su rešetke i mreže gde se izlovljavaju ogromne količine ribe čak i za vreme mresta, ili nakon mresta, pa se na tržištu nude vrlo nekorektno i antiekološki. Evropska komisija je nekoliko puta tražila od Albanije da ukloni te prepreke i mreže, ali trke za profitom od tako izlovljene ribe nije se lako odreći jer su u igri velike pare, pa se i dalje odvija izlov antiekološkom delatnošću, predočava naš vodič Milorad Mitrović, poznati ekolog iz Crne Gore, zbog toga što zdrava životna sredina ne zna za granice. 

Tekst i foto: Milorad Mitrović