Produženi vikend u Salcburgu, barokonom dragulju Austrije

Približavanjem ovoj kitnjastoj baroknoj bombonici sa preko pedeset muzeja na 150.000 stanovnika, pojačava se zračenje kulture, jednako kao što se smanjuje kad se udaljavate od jezgra starog grada, nešto poput doplerovog efekta čiji je autor Kristijan Dopler, matematičar i fizičar, rođen upravo u Salcburgu. Drugi, a zapravo prvi najpoznatiji rođeni Salcburžanin je Volfgang Amadeus Mocart. Spominjem puno ime jer se u njegovoj rodnoj muzej-kući vodila rasprava među grupom srednjoškolaca neke muzičke škole, kako se ovaj veliki kompozitor i pijanista zapravo zove jer Mocart je svima poznato, Amadeus se zvao film, a ovo Volfgang se nekako zaboravilo.

Konsenzus nije postignut, ali je jednoglasno zaključeno da je imao suviše kratke prste za jednog pijanistu, naime Mocart je bio prilično nizak i ne toliko lep kao njegova muzika koja danas ne prožima samo zidine Salcburga nego i domove ljubitelja klasike širom sveta. Prisluškivanje drugih gostiju muzeja je obavezna aktivnost jer tako steknete neku novu perspektivu i onda vam se dogodi da na sledećoj destinaciji - Mocartovoj rezidenciji, na svakoj slici posmatrate njegove prstiće i zamišljate kako tako kratki vešto izvode Malu noćnu muziku ili Turski marš. Priču o velikom kompozitoru možete kompletirati Mocartovom večerom s koncertom u najstarijem restoranu u Evropi, Sveti Petar Stiftskeler.

Najlepše Mocartove kompozicije slušate uz originalnu večeru pripremljenu prema receptima iz 18. veka poput pečenih prsa kastriranog petla „kopuna“ na musu od žalfije i tartufa koji se topi u ustima kao i svaka trunka stresa ili napetosti u sudaru sa interaktivnim nastupom dva operska pevača u pratnji instrumentalnog ansambla. Veče kulture i zabave će dugo živeti u vašem sećanju baš kao i poseta Salcburškom pozorištu lutaka koje je pod zaštitom Uneska i gde se predstave pripremaju s posvećenošću koja dolazi samo iz velike ljubavi.

Postoji program za decu, ali i za odrasle koji će svakako nakon par trenutaka magije lutaka, specijalnih efekata i opere Čarobna frula, zaplakati poput deteta pod udarom lepote. Nije patetika jer pauza evidentno služi da se popravi maskara uz pitki proseko i da se uživa u prizoru dupke pune sale.

Muzičkom delu ovog turističkog pohoda dodajte i koncert „Orgulje u podne" u prelepoj baroknoj katedrali u Salcburgu. Zvuci dopiru od četiri male i jedne velike orgulje strateški postavljene usred crkve u kojoj je kršten veliki Mocart. Katedrala se nalazi na jednom od brojnih trgova koji se lako mogu obići peške, baš kao i prelepi mostovi iznad reke Salcah koja se uliva u Dunav. Upravo s mostova se pruža jedan od najlepših pogleda na tvrđavu Hoensalcburg na koju se možete uspeti peške ili žičarom koja će za vas savladati uspon na planinu Untersberg ali i pružiti izvanredan pogled na grad i novu priliku za selfi sa Saclburgom. Lep je Salcburg a bićete lepi i vi onako zajapureni, razbarušene kose na jakom planinskom vetru. Nakon obilaska Tvrđave, odšetajte do Muzeja moderne umetnosti koji trenutno ima impresivnu i veoma interaktivnu postavku. Moj favorit je pak drugi Muzej moderne umetnosti koji se nalazi u gradu i gde je bila postavka posvećena ženama umetnicama, sa provokativnim pitanjem na jednoj tabli „Zašto nije bilo velikih umetnika među ženama?” Tabla je preplavljena žutim stikerima koje su lepili posetioci sa ispisanim imenima priznatih umetnica iz njihovih zemalja. Koje biste vi ime napisali?

Prijatni su ti blago šokantni skokovi iz starog u novo doba, baš kao iz saune u led. Ako vam pak ne prija fizička aktivnost, onda je za vas idealna hop-on-hop-off tura po Salcburgu gde skačete samo iz i u autobus da obiđete znamenitosti ili prosto možete sve da vidite iz udobnosti toplog i suvog vozila jer u gradu soli često zna da zakiši te su kišobran i kabanica obavezni. Zapravo ništa nije obavezno ali je mnogo toga lepog što se može videti, od beskrajne liste muzeja, preko šetnje čarobnim vrtom Mirabelgarten gde su snimljene neke od scena filma „Moje pesme, moji snovi” ili možda potpuno kontrastna šetnja grobljem Sv. Petra koje spada u najlepša groblja na svetu  jer ima predivne drvorede, ukrase od kovanog gvožđa i šarene cvetne aleje i mauzoleje.

Odlazak u prodavnicu narodnih nošnji i običaja „Heimatwerk“ nudi neverovatno kvalitetnu tradicionalnu austrijsku odeću s modernim osvrtom, ali je i prilika da se upoznate sa radom Salcburške umetnice Helge Gastl. Ona je povodom dolazećeg Uskrsa, oslikavala jaja tradicionalnom tehnikom štancanja. Inače, njene slike grada soli se mogu naći na većini magneta koji su i dalje najpopularniji suvenir pored nezaobilaznih Mocart kugli.

Ali, vratimo se životu, skoknimo do „Hangara 7“, poznatog mesta na aerodromu u vlasništvu nedavno preminulog gospodina Ditriha Matešića vlasnika „Red Bulla“. Hangar krije dobro očuvane kultne avione i formule, a može se videti i jedan iz Titove kolekcije. Zanimljiva destinacija je i „Stiegls Brauwelt“, najstarija privatna pivara u Austriji gde imaju izvanrednu turu sa degustacijom i jedan restoran gde se služe najukusnije kobasice, znate one što pucaju u ustima. Gastronomski turizam je posebna tema jer je hrana veoma kvalitetna, nama bliska, prilično pristupačna, a porcije zaista obilne. Osim kobasica i pereca, prva na meniju mora biti Salzburška šnicla (slično kao Bečka), potom sve vrste knedli, posebno sa spanaćem ili mesom i nikako ne propustite svinjska rebra a ni špecle sa sirom.

Od deserta tu je saher torta i neizostavne Mocart kugle koje se kupuju u originalnoj poslastičarnici u centru grada i upakovane su u plavobelu foliju. Osim uspomena i nadahnuća, sa sobom možete poneti i ovo iće i piće koje će uz brojne slike iliti selfije sa Salcburgom biti antistres terapija i izvor ideja za nove avanture u gradu soli.

foto i tekst: Snežana Milanović