Pogled sa visine uprkos koroni

U prošloj su to bili Đulija Gerga (PSK Železničar Vršac) i Alfred Abraham (PSK Spartak Subotica) u seniorskoj konkurenciji. Oni su sakupili najviše bodova koji se sabiraju formulom u eksel tabeli. Đulija Gerga, kao i Alfred Abraham, je treći put zaredom na prvom mestu u Vojvodini, s tim što je bila najaktivnija i 2016. godine, a 2017. treća, dok je član Spartaka tada bio drugi.

– Trebalo je da ostvarim želju da odem na Damavand, najviši vrh Irana, na 5.671 metar nadmorske visine – kaže Đulija Gerga. – Već sam bila na Grosglokneru u Austriji na 3.798 metara, ali je i to bilo u planu. Kada smo morali da otkažemo sve, pravili smo akcije po Srbiji, okrenuli smo se Bosni i Hercegovini, a otišli smo i do Pirina u Bugarsku.  

Đulija planinari od 2014. godine, a već 2015. je položila letnji tečaj za vodiča (3. kategorija) da bi sledeće završila i zimski (2. kategorija). Potom je otišla korak dalje, 2017. je upisala DIF i tri godine kasnije postala je operativni trener planinarstva. Našla se na najvišoj tački Evrope 2016. kada je nogom kročila na vrh Kavkaza u Rusiji, Zapadni Elbrus (5.642 m). Tokom iste akcije popela je i Kazbek u Gruziji, takođe, na Kavkazu (5.033 m). Išla je na vrhove iznad 4.000 m, Atlas u Maroku, u tursku Kapadokiju, obišla je Dolomite u Italiji, popela najviši vrh Balkana, Musalu, pa Olimp, Triglav i Jalovec u Sloveniji, bila je u Makedoniji i maltene svugde u Crnoj Gori.

S obzirom na to da je i dalje aktuelna pandemija koronavirusa planovi za 2021. godinu su, nažalost, okvirni.

– Za sada mi je sledeća akcija koju vodim Hajla u Crnoj Gori početkom aprila, a za kasnije ćemo videti kako se bude odvijala situacija – poručila je Đulija Gerga, kojoj je pored Damavanda, velika želja da vidi i Himalaje. Alfredu Abrahamu je korona, takođe, izmenjala planove. Trebalo je prvi put da se domogne granice od 7.000 m na vrhu Lenjin na planini Pamir, koja je deo masiva Himalaja.

Alfred je planinarenjem počeo da se bavi 2016. godine i za kratko vreme je popeo ozbiljne vrhove. Kako kaže, krenuo je na Frušku goru radi uživanja i nije ni mislio da će stići do Elbrusa. Jedno je vuklo drugo i postepeno je išao stepenik više. Prvi ozbiljniji vrh popeo je 2017. na Alpima, Gran Pilastro (3.510 m) i taj je, kako kaže, ostavio veliki trag u njegovom životu. Pod nogama ima više vrhova iznad četiri i tri i po hiljade metara. U roku od mesec dana 2019. godine ispenjao je Mon Blan, Kazbek i Elbrus. Za 2021. ima zanimljive planove, pod uslovom da ga ne omete korona.

– Jedan je odlazak na Ararat, najviši vrh Turske na 5.165 metara. Planiramo i Elbrus u julu, ali sa psima, dva haskija. Koleginica iz Spartaka, Rebeka Sorđe i ja smo prošle godine sa njima „odradili“ Triglav i to je dobro prošlo, pa se nadamo da ćemo uspeti da realizujemo i akciju na Kavkazu koja bi trajala tri sedmice. Za početak 2022. planiram dva, ili tri vrha iznad 6.000 metara u Čileu – kaže Abraham, koji je 2020. godine postao prvi planinar iz Srbije koji je popeo najviši vrh Evrope, Elbrus, u zimskim uslovima.

Kristina Bugarski