PARISKI “PER LAŠEZ”  Čuva svetske face i pomalo nekrofilije

Svake godine ovo mesto obiđe tri i po miliona posetilaca (uglavnom turista), što ga čini i najposećenijim nekropolisom na svetu. Broju živih posetilaca odgovara broj mrtvih domaćina: ako uključimo i one koji su kremirani, procenjeno je da je na Per Lašezu sahranjeno više od tri miliona ljudi.

Kada je otvoreno 1804, groblje koje se danas nalazi u 20. arondismanu činilo se Parižanima suviše daleko od grada. Zabrinuti da novo brižljivo uređeno groblje-vrt nikad neće “oživeti” (ako smemo da upotrebimo taj izraz), gradski oci su smislili lukavu marketinšku taktiku. Uz fanfare, počasti i raskošne manifestacije, na Per Lašez svečano su preseljeni zemni ostaci Molijera i Lafontena. Dva čuvena francuska pisca otvorila su tradiciju da se na groblju sahranjuju poznate ličnosti, i uskoro su se ožalošćeni Parižani otimali za grobna mesta.

Osim Molijera i Lafontena, na Per Lašezu se danas nalaze grobovi Balzaka, Prusta, Oskara Vajlda, Šampoliona, Frederika Šopena, Ežena Delakroa, Džima Morisona, Marije Kalas, Edit Pjaf i mnogih drugih poznatih umetnika.

Najposećeniji grob na Per Lašezu je onaj u kom je sahranjen Džim Morison, legendarni frontmen grupe The Doors, muzičar, pisac i pesnik. Morison 1971. umro u Parizu, naverovatnije od posledica zloupotreba narkotika, mada definitivan odgovor ne postoji pošto je francuski mrtvozornik odbio da preda telo na autopsiju jer smrt nije delovala sumnjivo.

Morison je isprva sahranjen u neobeleženom grobu. Prvi jednostavan spomenik sa njegovim imenom ukraden je ubrzo pošto je postavljen, pa je umesto njega podignuta muzičareva bista koja je i pored truda čistača redovno bila prekrivena grafitima i otiscima poljubaca. Obožavaoci su na grob ostavljali ogromne količine cveća, poruke, ali i kanabis. Prepoznatljiva bista je sa groba ukradena još tokom osamdesetih, i više nije postavljena. Porodice kojima pripadaju okolna grobna mesta nadale su se da će Morisonovo telo posle isteka tridesetogodišnjeg zakupa biti uklonjeno pošto su reke posetilaca skrinavile okolne spomenike, ali se to nije desilo: po savremenim procenama, Morisonov grob je među najposećenijim turističkim mestima u Parizu, tik uz Ajfelov toranj i Notr Dam.

Danas je grob Džima Morisona ograđen staklenom ogradom da bi se koliko toliko zaustavile horde fanova koje ga i dalje obilaze. Zapravo, prostor oko njegovog grobnog mesta je uvek krcat ljudima kao da ograda okupljene deli od pozornice a ne od prilično neupadljivog groba.

Još jedno od omiljenih mesta za obilazak blago nekrofiličnih turista je i počivalište Oskara Vajlda. Britanski pisac je umro u Parizu pošto mu je u Engleskoj život postao nepodnošljiv posle surovog progona zbog homoseksualizma. Spomenik nad njegovim grobom danas je potpuno pokriven staklom u pokušaju da se zaustavi tradicija posetiteljki da na njemu ostavljaju poljupce. Doduše, to mnoge nije sprečilo da tragove karmina ostavljaju na staklu.

Još jedno omiljeno grobno mesto sa turističkom tradicijom je večno počivalište Viktora Noara. Noar je bio ime koje je za sebe uzeo Ivan Salman, francuski pesnik i novinar jevrejskog porekla. Viktora je ubio Pjer Bonaparta, prasestrić Napoleona Bonaparte, pošto ga je mladi novinar izazvao na dvoboj. Umesto da poziv normalno prihvati (ili odbije), Pjer Bonaparta je mladića posle kraće rasprave upucao na licu mesta, misleći da će nasilni čin proći bez posledica. Sahrani Viktora Noara prisustvovalo je više od 100.000 ljudi, uglavnom republikanaca, koji su to smatrali svojom građanskom dužnosti, a ubistvo je izazvalo bezbroj protesta i nezapamćen bes javnosti protiv samovolje monarhista.

Spomenik je, ipak, poznat po nečem drugom. Na njemu se nalazi statua elegantnog i privlačnog mladog muškarca koji predstavlja Noara. Statua leži na poklopcu groba, onako kako je novinar navodno pao kada je upucan, sa šeširom koji se otkotrljao iz njegovih ruku. Ipak, osim brda cveća, ono što je najupečatljivije na spomeniku su mesta na kojima je bronza statue uglačana od previše dodira. U godinama od novinarove smrti, raširilo se verovanje da će devojke imati sreće u ljubavi i da će biti plodnije ako kip poljube u usta, ostave ružu u njegov šešir, i zatim ga uhvate za iznenađujuće primetnu izbočinu koju ima u pantalonama.

Zbog ovog ne baš pristojnog običaja pariske vlasti su dvehiljaditih podigle staklenu ogradu i oko Noarovog spmenika, ali su bili prinuđeni da je uklone posle žestokog protesta Parižanki.

Nastasja Pisarev