Osveženje na česmi u obliku slepog miša u Bazelu
Na keju na desnoj obali Rajne u švajcarskom gradu Bazelu, za namernike plićih ali i dubljih yepova osveženje vodom iz česme u obliku slepog miša, ili šišmiša, je pravi melem na vrućini.
Žeđ se gasi neprekidnim tankim mlazom pitke hladne vode koji teče iz usta gvozdene skulpture jedinog sisara koji leti, a iz hladovine drvoreda lipa pruža se pogled na obližnje mostove i znamenita zdanja varoši koja su visoko uzdignuta na drugoj obali. Povrh toga sve koji su se tu zatekli, razgalili su momci, perkusionisti, koji su sedeći u podnožju keja uvežbavali numeru svog benda.
Pobrali su aplauz, za taktove nama nepoznate, njima znane muzičke numere, ali česma u obliku slepog miša i svirka, potsetili su nas remek delo Johana Štrausa, mlađeg, (1852-1899) opereta “Slepi miš”, na kojoj je on radio bez prestanka 43 dana, lišavajući se sna i hrane, ne ovde kraj Rajne, ali svejedno.
Za razliku od Štrausa i njegove danonoćne inspiracije bez sna i hrane iskazane u čuvenoj opereti, slepi miševi se kraj Rajne odmaraju danju, viseći naglavačke negde ispod mostova, tajnovitim odajama starih zdanja i drugim njima zgodnim mestima. U potrazi za hranom, kada se uveče smrkne, iznad Rajne pojavljuju se slepi miševi koji gotovo bešumno lete iznad vode.
Zbog prikrivenog načina živote, vrlo malo ljudi zna da su slepi miševi nastanjeni u moćnoj varoši sa oko 170.000 stanovnika na tromeđi Švajcarske, Nemačke i Francuske. Evropski slepi miševi, pa i ovi u Bazelu, preferiraju uglavnom mirnije vode, ali prija im i uz nešto brži vodotok Rajne zato što ovde ima poprilično insekata kojima se hrane u vreme noćnih letova. Poznato je da slepi miševi naseljavaju skoro sva kopnena područja planete, izuzev krajnjih severnih i južnih delova, a ima ih oko 1.100 različitih vrsta, svrstanih u dve glavne grupe.
Dok jedna grupa šišmiša koja čija se veličina kreće do veličine lisice, pa i ima glavu nalik lisičijoj, u tropskim oblastima opstaje hraneći se uglavnom voćem, cvećem i nektarom, drugu grupu čine mesojedi koji se hrane insektima, žabama, pticama, malim sisarima, pa čak i ribama.
Svaka vrsta slepih miševa ima svoju tehniku lova. Vodeni šišmiši lete tik iznad površine vode, a ovde na Rajni neki plen love na visini dva do 15 metara iznad vode. Impozantnu skulptura slepog miša ulovili smo pogledom kraj mosta iznad Rajne, kada smo se uputili pešice uputili prema bazelskom Kunstmuzeuma, koji u svom posedu ima izuzetno vredna umetnička dela.
Veći je izazov preći reku pešice preko mosta, mada brojni turisti u Bazelu danju za prelazak s jedne na drugu obalu koriste čamce i brodiće koji stalno cirkulišu. Istovremeno, s jednog na drugi kraj grada nizvodno niz brzu Rajnu, spušta se veliki broj kupača. Osveženje na letnjim vrućinama u Rajni je prava stvar, a kupači gotovo bez izuzetka koriste “suve kese”, koje im dobro dođu kao pomoćno sredstvo u održavanju na vodi, a takođe i da u njima nose peškir, papuče, suvu odeću i lične stvari, koje su im neophodne kada posle osveženja isplivaju na kej, ukrašen drvoredom lipa.
Ponuda Kunstmuzeuma je uvek atraktiva, a dobro očuvano staro gradsko jezgro obiluje brojnim crkvama, palatama, trgovima, fontanama i spomenicima. Impozantno je zdanje katedrale Minster, koja je glavno obeležje grada. Građena je od 1019. do 1500. godine i tipičan je primer gotske arhitekture. Penjanjem uz 237 stepenika sa najviše kule katedrale pruža se veličanstven pogled ne samo na Bazel, nego i obližnje varoši u Nemačkoj i Francuskoj.
Na Pozorišnom trgu, atrakciji koja predstavlja spoj modernog i tradicionalnog Bazela, neobična fontana, rad vajara Žana Tinguelija (1925-1991), sačinjena od neobičnih skulptura od starog gvožđa sa zanimljivim mehanizmima, koji figure stalno pomeraju i rasprskavaju vodene mlazeve, osvežavajući trg neverovatnom kombinacijom kinetičkih skulptura i vode. Od pre četiri decenije kada je izgrađena fontana je među najpopularnijim mestima je u gradu, a ljubitelji umetnosti rado posećuju i Tunguelijev muzej, jedan od četrdesetak u gradu.
U Srbiji 28 vrsta slepih miševa
U Evropi živi tridesetak vrsta slepih miševa u skoro svim kopnenim staništima i svi su zaštićeni. Kod nas u Srbiji poznato je 28 vrsta slepih miševa, koje su takođe zaštićene kao prirodne retkosti, a 11 vrsta se nalazi na Crvenoj listi sveta kao globalno ugrožene vrste.
U obilasku Bazela prelazimo pešice preko najstarijeg sačuvanog mosta na Rajni, koji je sagrađen od kamena još u 12. veku. Na desnoj obali na strani Malog Bazela na početku mosta nalazi statua Helvetije, koja je nacionalni simbol Švajcarske. Sedi i gleda u vodu, sa spakovanim koferom i spremljenim kopljem.
A gde god se okrenemo iz izloga i ispred njih mame obaveštenja za sniženja cena gotovo sve robe evropskog i svetskog sjaja. Popust od 50 odsto je široko rasprostranjen, a za naš yep, preskupo je sve u tržnom centru “Manor” gde smo se suočili sa popustima do 70 posto! Švajcarcima i onima iz okruženja kojima su yepovi dublji, cene su pristupačnije i dostupne, dok za nas se čine kao nedostižni san.
Kao u snu vratim se na česmu u obliku slepog miša, da razbijem vrućinu. Oni koji se bave sanovnikom vele da ako u snu vidite slepog miša, nagoveštaj je da ćete čuti loše vesti. Sanjati više miševa, upozorenje je da ćete biti pokradeni ili žrtva pljačke, ako ste ne daj bože u snu ubili slepog miša, to ukazuje da vam je sve po volji, a ako vas je u snu ujeo upozorenje je da budete pažljiviji…
U sanovniku ni reči o tome, šta ako sanjate ili uživo utolite žeđ na česmi iz skulpture slepog miša! Upravo to što u sanovniku ne piše, desilo se reporteru “Dnevnika”. Nesmotrenim klikom na tabletu, u nepovrat su otišle sve slike znemenitosti Bazela, što je bio ozbiljan razlog da se sutradan uputim u reprizni obilazak grada.
Milorad Mitrović
