HRAM HRISTA SPASITELJA Fantomska palata nad Moskvom

Crkva je sagrađena u pseudoruskom stilu prema projektu Konstantina Tona iz prve polovine 19. veka. Njena arhitektura je inspirisana linijama možda najpoznatijeg hrama istočnog hrišćanstva, Aje Sofije u Istambulu. Ova crkva trebalo bi danas da bude direktan spoj sa starom, carskom Moskvom, i spomenik vremena koje je prošlo. Međutim, arheologija gradskog sećanja u ovom slučaju uopšte nije tako jednostavna, i priča o istoriji gradnje na platou nad Kremljom je toliko zapetljana, da se graniči sa bizarnošću.

Pošto se Napoleon povukao iz Moskve 1812, car Aleksandar I naručio je projekat za grandiozni hram koja bi bio sagrađen u čast te pobede. Prvi projekat uradio je  u neoklasicističkom stilu Aleksandar Vitberg, ubacivši u stilska rešenja puno masonske simbolike. Već završen projekat odbacio je Nikolaj I koji 1825. godine nasledio svog brata Aleksandra I na prestolu. Umesto Vitberga, za arhitektu je izabran Konstantin Ton, a gradilište je pomereno sa Vrapčijih gora na mesto nad rekom, blisko Kremlju, na kom se već nalazio mali Aleksejevski manastir iz 17. veka. Stari manastir je ubrzo sravnjen sa zemljom te je počela gradnja kolosalnog hrama koji je završen 1883, posle četrdeset četiri godine zidanja.

Trebalo je da prođe malo manje od pola veka da se sledeći čin urbane drame odigra na tom istom mestu. Za vreme žestoke antireligijske kampanje dvadesetih i tridesetih godina, hram je nazivan „otrovnom gljivom“ starog režima, „ideološkom tvrđavom propagande patriotizma, militarizma i šovinizma“ i Staljin je doneo odluku da se mora srušiti.

Jedan od izgovora bilo je i objašnjenje da se zlato sa kupola može odlično iskoristiti za dalju industrijalizaciju države. Hram je detoniran i potpuno raznet u vazduh 5. decembra 1931. Trebalo je više od godinu dana da se sa mesta potpuno raščiste ostaci zgrade. Na istom mestu zamišljeno je da bude sagrađena još grandioznija Palata sovjeta, nikad ostvareni projekat komunističke „papirne arhitekture“ koji je, doduše, itekako zaživeo u urbanim legendama. Ova neoklasicistička palata koja nikad nije sagrađena, sa svojih 416 metara, trebalo je da bude najviša zgrada na svetu. Zamišljeno je da će se na njenom vrhu nalaziti statua Lenjina teška šest hiljada tona koja će ispruženom rukom pokazivati čovečanstvu pravi put. Međutim, gradnja započeta 1937, prekinuta je s Nemačkim napadom na Rusiju 1941. Čelični okviri zgrade ubrzo su dekonstruisani i upotrebljeni za fortifikacije i mostove. Kada se rat završio, nastavak gradnje onemogućavao je nedostatak novca za ovaj previše ambiciozni projekat.

Tokom godina, cela okolina platoa urbanistički je izmenjena kao da će Palata sovjeta zaista biti izgrađena, neprekidno prizivajući odsutnu, fantomsku zgradu. Čak je i najbliža metro stanica dobila naziv po nepostojećoj Palati sovjeta (danas se ta stanica zove Kropotkinskaja). Ka imaginarnoj zgradi su vodile nove avenije i aleje; sedam staljinističkih nebodera postavljeno je tako da gledaju u virtuelnu palatu.

Priča ovde dobija naročito bizaran zaokret: koristeći temelje nekadašnjeg hrama, moskovske vlasti su 1957. naredile da se na tom mestu izgradi ogromni bazen na otvorenom. Bio je to najveći bazen na otvorenom na celom svetu, i godinama je bio omiljeno mesto Moskovljana. Naravno, ni njemu nije bilo suđeno da se dugo zadrži na tom mestu. Godine 1994, doneta je odluka da se ponovo podigne hram Hrisa Spasitelja, što je moguće više sličan prvobitnom. Crkva je uz mnogo truda tako rekonstruisana da su razlike u odnosu na njenu prvu inkarnaciju veoma male. Za razliku od prve izgradnje koja je trajala više decenija, katedrala je ovaj put dovršena (i dekorisana) za nekoliko godina. Zanimljivo je da su po urbanoj legendi koja je kružila gradom dok je još uvek trajala druga izgradnja hrama, Moskovljani tvrdili da će se jednog dana probuditi i otkriti da je na tom mestu umesto rekonstruisane crkve, zapravo konačno izgrađena nesrećna Palata sovjeta.

Ponovo izranjajući u urbanom pejzažu Moskve, crkva je 2000. godine opet postala deo stvarnosti, a ne samo bolna i nostalgična senka na starim crnobelim razglednicama i fotografijama Moskve. Na stranici Vikipedije, najčitanije svetske enciklopedije, crkva Hrista Spasa je samo jedna, iako su, strogo govoreći, u pitanju dve različite zgrade. Možda pravu prirodu nestalnosti prostora nad rekom Moskvom najbolje dočarava jedan od odbijenih projekata za konačno arhitektonsko rešenje koje će zameniti „najveći bazen na otvorenom“. Pre nego što je odlučeno da se srušena crkva u potpunosti rekonstruiše, izvesni arhitekta je predložio da se na prazno mesto, umesto prave zgrade, projektuje samo hologramska slika nekadašnjeg hrama.

N. Pisarev