DNEVNIK NA KUBI Maženje iguana u toplom karipskom raju

Cena je oko 900 evra za 11 dana korišćenja najpovoljnijeg i najmanjeg vozila u ponudi, Kia „pikanto“, ne računajući depozit i gorivo, a naša družina je za obilazak Kube koristila i Reno „sandero“, u Evropi poznatiji pod logoom rumunske Dačije. Tako je bilo mesta za sve i prtljag, usput i za jednog stopera Kubanca, čuvara u Nacionalnom parku Vinjales.

Sopstveni prevoz omogućio nam je da ne zavisimo od preopterećenog i retkog javnog saobraćaja, skupog taksi prevoza ili organizovanih turističkih izleta skrojenih prema yepu i ukusu zapadnih turista, a koje je potrebno zakazivati unapred u nacionalnoj turističkoj agenciji „Kubatur“.

Nakon dobrih vesti sa havanskog aerodroma “Hoze Marti” o pronađenom koferu u Torontu, naša šestorka uputila se ka zapadnom ruralnom delu ostrva, put mesta Vinjales u istoimenom nacionalnom parku, koji je Unesko od 1999. godine stavio pod zaštitu. Duž auto-puta su se smenjivali ravničarski predeli i jezera sa planinskim pejzažima, upotpunjeni drvoredima palmi, ali i nesvakidašnjim prizorom mnogobrojnih auto-stopera, zaprežnih kola, traktora, biciklista i motociklista koji, u nedostatku autobuskog i železničkog prevoza, pokušavaju što pre da stignu do svog odredišta, krećući se često u traci suprotnog smera. Sopstveni automobil je za većinu običnih Kabanaca pojam luksuza i, na žalost, nedostižan san. 

Čuvar u Nacionalnom parku Vinjales, Ezekiel, zamolio nas je da ga povezemo, jer se upravo vraćao sa službenog sastanka iz Havane. Primanje auto-stopera na Kubi nije preporučljivo, kako su nas posle savetovali i sami domaćini. Međutim, u ovom slučaju nas sreća i prvi dobar utisak nisu izdali,  Ezekiel se pokazao kao izuzetan domaćin, višestruko nam uzvrativši pružanjem pomoći za vreme boravka u Vinjalesu, ali i dragocenom preporukom za povoljan smeštaj i besplatnom posetom plantaži duvana. 

Gradić Vinjales sa oko 27.000 stanovnika živi od proizvodnje duvana, kafe i turizma. Prometna glavna ulica sa nizom restorana i suvenirnica se u večernjim časovima pretvara u glavno mesto zabave za mnogobrojne posetioce, gde ih domaćini zabavljaju plesom, muzikom i koktelima. Farme, pored svoje osnovne delatnosti poljoprivredne proizvodnje, primaju turističke posete i organizuju jahanje konja u nacionalnom parku – predah na plantaži kafe, kupanje u planinskom jezeru i prolazak kroz pećinu uz lokalnog vodiča...

Nakon dva dana, omađijani lepotom prirode i oduševljeni gostoprimljivošću naših domaćica u „Kaza Noemi“, krenuli smo ka našem sledećem odredištu, na južnu obalu ostrva, u grad Trinidad. Čekao nas  je put dug od više od 500 kilometara, po slabo održavanim, ali uredno obeleženim, magistralnim putevima. Prilično ambiciozno, odredili smo i usputnu stanicu Plaja Largo, na malo više od pola puta, gde nam je cilj bio da posetimo Nacionalni park „Zapata“, čuven po egzotičnim vrstama ptica - flamingosa i kolibrija, kao i po jedinstvenoj farmi krokodila…

Došavši na južnu obalu, u mesto Plaja Largo, iznenadila nas je razlika u životnim uslovima stanovnika. Prizori teškog siromaštva i nezavidnog života u oronulim straćarama su jasno vidljivi dok se krećemo ka poludivljem nacionalnom parku. Prilično loš neasfaltiran put kroz nacionalni park dovodi nas do staništa flamingosa, koje smo, na naše veliko razočaranje, u predvečerje, mogli videti tek iz daleka.

Sa svojih 73.000 žitelja u brdima iznad karipske obale Kube, Trinidad je grad koji se takođe nalazi na listi Uneskoa, ali se, nasuprot svega 140 godina starom Vinjalesu, naselje na ovom mestu nalazilo od davnina. Kako se naš smeštaj nalazio u užem centru grada, do njega nas je vodio prvo asfalt, pa loša, a zatim i bezmalo neprohodna kaldrma, koja je i za, nešto veći „sandero“ predstavljala izazov, dok je za malu „kiju“ to bio ekvivalent, recimo, penjanja uz stepenice.

Kaldirmisane ulice i trgovi Trinidada predstavljaju svojevrsni muzej na otvorenom. Iz lepo uređenog i održavanog parka na Plazi Major, pruža se pogled na crkvu Svetog Trojstva i niz palata među kojima je i Palata Brunet iz 1740. godine, poznata i kao Muzej Romantike sa zbirkom predmeta nekadašnjeg veleposednika iz kolonijalnog perioda Kube. Nadomak grada nalaze se neke od najpoznatijih plaža na Kubi: Plaja Ankon, Kasilda, La Boka kao i niz malenih peščanih ostrva.

Posetu ostrva Kaja Iguana, uprililičili smo preko agencije „Kubatur“ – celodnevni izlet za 55 CUC-a (kubanska turistička valuta vrednosti jednog dolara) po osobi obuhvata jedrenje katamaranom do ostrva, snorkling, neograničenu količinu pića i ručak na ostrvu. Ovaj mali karipski raj sa kristalno čistim toplim morem i bogatim podvodnim svetom čine još zanimljivijim iguane i glodari, jedini stanovnici ovog ostrva, koji, veoma pitomi, uživaju veliku pažnju kupača koji ih maze i hrane prilikom svoje poludnevne posete. Plaža je prekrivena finim belim peskom, a na pučini se smenjuju nijanse tirkiznog plavetnila.

Iako Kuba turistima na prvi pogled deluje pomalo neuredno i haotično, zapravo nismo niti jednom susreli problem zagađenosti, kako u Havani, tako i u ruralnim predelima. Sisteme koje Kubanci koriste u svom životu jesu možda, po evropskim shvatanjima, davno zastareli, ali evidentno funkcionišu. Kao narodu, nema im se šta zameriti, a kao sistemu, moglo bi im se, u nekim slučajevima, i pozavideti.

Park prirode „El Kubano“ na izlasku iz grada, može se posetiti na konjima ili pešice po lepo uređenoj i obeležoj stazi dužine oko tri kolometra, koja vodi duž rečice do vodopada sa prozirno bistrom ali iznenađujuće toplom vodom. Ljubitelje adrenalinskih sportova obradovaće trostruki zip-lajn odmah po skretanju sa glavne magistrale. Park je veoma posećen, pa smo tako usput susreli šetače raznih životnih dobi  i čuli mnoge jezike.

Nakon neprocenjive avanture, teška srca smo se oprostili od naših dragih domaćina i dečice iz komšiluka, koja nas je uvek vedro ispraćala i dočekivala za vreme našeg petodnevnog boravka u Trinidadu i krenuli put Varadera.

Varadero se nalazi na sprudu oko 150 kilometara istočno od Havane, ima nadaleko čuven status turističkog kompleksa sa lepom dugom peščanom plažom. Odmarališta sa ogromnim ograđenim hotelima nižu se niz magistralu, ali pristup je dozvoljen isključivo turistima koji su u njima smešteni. Nakon kupanja u zabavnim talasima Meksičkog zaliva, okrepljenje smo pronašli bliže Havani, u restoranu u koji je svojevremeno rado svraćao čuveni američki romanopisac Ernest Hemingvej. Potom smo se uputili nazad u Havanu, da bismo iznova naručivali mohito u već poznatoj nam kafani “La Vitrola”.

Tekst i foto: Nataša i Bojan Harnovski