okoTVoko Televizor bačen kroz prozor
Ima pesma grupe „Film”, „Neprilagođen” koji peva o tome kako je Jura Stublić bacio radio kroz prozor. Hvala bogu, danas svi slušaju radio. Obično većina kaže znam vas, pardon, s televizije, vi ste ponos naše nizije, ali znate mi više ne gledamo televiziju.
Imam sreće da sam čovek iz starih vremena, kada su malu kutiju gledali svi. Danas me obično pitaju, a gde vi radite... Ja sam znate bacio televizor kroz prozor. To mi je reklo jedno deset taksista, pet vozača gradskog prevoza. Reklo mi je deset lepih dama u trgovini. I rekla mi je većina na pijaci. Ali svi pitaju gde mogu pogledati ono što me interesuje na odloženom gledanju ili na Jutjubu.
Sada kada imamo i opciju vraćanja preko EON aplikacije ili mogućnost vraćanja programa na MTS-u, stvar je više nego jasna. Zato mi nije ni jasna sujeta nekih TV lica i nadmenost kada misle da su kao neke zvezde. Ne, svi su zamenljivi. Ostaće samo pametni… Zato sve češće gledam preko Jutjuba neke emisije za koje nemam kablovskog operatera.
Obavezno gledam Ivana Stankovića i njegov „Šta sam tebi i ko sam sebi” Emisije mu imaju pregleda koliko i Novi Sad ima stanovika. Gosti probrani. Kec na jedanaest Aleksandre Jeftanović i Boška Jakovljevića pokazuje šta znaju iskusni voditelji kad nisu pod stegom da jure samo rejting nego i kvalitet. „Sceniranje” na Kurir televiziji dokazuje da se emisija može i tabloidno pripremiti ali da ostane pitka i gledana za sve generacije. Kulinarska emisija „Majke i snajke” pokazuje jednu novu i odličnu Seku Aleksić i to se emituje na Kurir televizije kao i kultna emisija „Desetka” Daniele Boračeve gde se komentarišu aktuelni fenomeni naše masovne kulture. Goca Tržan je odlična voditeljka tok šou programa, malo je drugačija od Sanje Doležal ali pita sve što treba. Izuzetno mi prija i emisija „Glas, dirka, bas” koja je svojevrsni muzički intermeco ali sjajno relaksira pogotovo u ovim tropskim danima…
Srđan Zelembaba Zele se iskalio kao reporter u „Eksluzivu” i njegove priče sa Zdravko Čolićem, Draganom Mirkovićem ne propuštam. Zele je pokazao da finim vaspitanjem može da se postigne mnogo toga… „Šarenica” RTS-a iz Vrdnika pokazuje koliko toga javni servis može da uradi ako se drži standarda koji su postojali još u osamdesetim i devedestim godina. Posebno je bila interesantna emisija iz Vrdnika, šarena sa puno muzike uz „Garavi sokak”, Đorđa Čavića i naravno Danke Stoljković.
Milan Srdić, šef dopisništva RTS-a iz Novog Sada, pokazao je šta je autentični Vojvođanin i poklonio domaćinima kitnikez, kuglof uz osmeh Brusa Vilisa pokazao je lokalpatriotizam i koliko voli svoj kraj. I da ne zaboravimo jednu od najlepših televizijskih priča o Đoletu Balaševiću je uradio kolega Srdić. O Balaševiću su tada pričali Pero Zubac, Joca Adamov, Siniša Bokan i Petar Alvirović iz grupe „Apsolutno romantično”…
Marina Fratucan je dobitnica nagrade za doprinos dobrosusedskih odnosa i regionalnu saradanju, a Ljubica Gojgić urednica „Pravog ugla” RTV je dobila nagradu „Vitez nacionalnog reda časti”, najviše francusko priznanje i zaslužila za profesionalni rad i integritet u korist demokratskih vrednosti, posebno u oblasti mišljenja i medija.
Evo, pobrojao sam emisije i autore koje gledam i kao što vidite nisam bacio televizor kroz prozor. Ima dobrih i svetlih primera. I oni nisu samo u domenu političkog novinarstva nego ima i kolega iz zabavnog programa koji se trude da rade emisije na lep i opušten, profesionalni način. Meni je i dalje lepše da emisije gledam na televiziji direktno nego preko Jutjuba pa makar i na velikom LCD ekranu. Nije sve u Srbiji baš sve otišlo u Honduras kad su u pitanju mediji. Sve dok imate daljinski upraljač, nemojte baciti televizor kroz prozor. Ako ništa, može da pevate karaoke preko tog ekrana i da pustite večni hit Ane Nikolić koji kaže „Bilo je lepo”. Na RTS planeti se sigurno vidi da je nekad bilo sve lepše ali o tome već u nekoj od narednih kolumni.
Aleksandar Filipović