okoTVoko: Strimovanje za uživanje
UEFA je prošle nedelje raspisala tender za prodaju prava na emitovanje utakmica Lige Evrope, Lige šampiona i UEFA Superkupa za period od 2021-2024. godine.
Ponude se za Srbiju dostavljaju do 10. Februara, a proces je standardan i isti već nekoliko godina. U Srbiji, prava na emitovanje Lige Evrope, Lige šampiona i UEFA Superkupa već nekoliko godina ima Telekomov TV Arena sport, dok Javni servis Srbije prenosi utakmice Lige šampiona samo sredom. Da stvari budu komplikovanije, TV Arena sport, kao nosilac ekskluzivnih prava, imao je prava da bira koja će četiri meča u prvoj fazi lige da prenosi utorkom, a koja tri sredom, dok je RTS-u, bez biranja, ostajalo da među pet preostalih, odabere utakmicu koju će da prenosi svim gledaocima u Srbiji.
Prošle sezone pravila su promenjena, pa je TV Arena sport dobio priliku da prenosi sve mečeve utorkom i sedam mečeva sredom, što je specijalizovanom sportskom kanalu savršeno odgovaralo, pošto sa deset kanala koje ima u paketu zadovoljava ima sasvim dovoljno prostora za emitovanje i fudbala, ali i nekih drugih mečeva. I tako će biti i ove sezone, naravno, ako isti akteri otkupe ova prava, a sva je prilika da hoće.
Iako smo za ovih nekoliko godina u tehničkom smislu poprilično napredovali, situacija u kojoj privatni kanal ima ekskluzivna prava prenosa najatraktivnijeg takmičenja kod nas najpopularnijeg sporta, ponovo otvara pitanje gledljivosti ovakvih događaja. Drugim rečima, ako je Telekom Srbija, kao državna firma, vlasnik Arena sport kanala, zašto gledaoci koji nisu pretplaćeni na Telekomove kanale, a jesu posredni vlasnici ove firme, nemaju ista prava kao oni koji televiziju gledaju preko IPTV platforme.
Čak i u situaciji da na ovom tenderu ne pobedi TV Arena sport, već njegov konkurent Sportklub, ova takmičenja ostaće na platformi za čije je gledanje potrebna pretplata. Dakle, duplo golo, kad su u pitanju budžetski obveznici koji televizije s nacionalnom frekvencijom prate uz pomoć državnih set-top boksova, po ceni pretplate. I jednostruko golo za one koji mesečno izdvajaju debele novce za kojekakve specijalizovane kanale, a onda utorkom i sredom trče ili u kladionicu, ili kod komšije koji je pretplaćen na suparnički paket.
Istine radi, ovakva situacija nije karakteristična samo za srpsko medijsko tržište. Većina evropskih zemalja najatraktivnije i najgledanije sportsko takmičenje gleda zahvaljujući privatnim TV kanalima, upravo zbog toga što su privatne televizije finansijski mnogo moćnije od javnih servisa, ograničenih državnim budžetom. No, kako je naša privatna medijska kompanija ustvari vlasništvo građana koji poseduju njene akcije, bilo bi sasvim logično da se njeni proizvodi, među kojima je i TV Arena sport, nađu u nekoj varijanti besplatnog emitovanja.
Naravno da od tog posla nema ništa. Radio televizija Srbije, koja je zakonom imenovana za Javni servis, takođe ima nekoliko specijalizovanih kanala, koje prodaje na satelitu i putem iste ove IPTV platforme, ali opet ne nekim drugim kablovskim pretplatnicima, i sigurno opet ne gledaocima terestrijalnog besplatnog signala. Tako građani u Srbiji plaćaju jednaku TV pretplatu, ali većina može da gleda samo tri RTS-ova programa, dok se manjina časti s kanalima RTS Planeta, Trezor, Život, Drama, Kolo, Muzika i najnovijim RTS Nauka.
Ljuti? Taman posla, svi u kladionice, pa da uživamo. I u fudbalu, i u kolu, i u drami.
Ivana Radoičić