Oko TV oko: Latinski ne znam, francuski ne umem

O tome zašto je, pored ministra kulture Vladana Vukosavljevića, uvodnu reč držao i narodni poslanik Marjan Rističević koji s ovom temom ima veze samo kao učesnik rijalitija, i pravog i skupštinskog, nekom drugom prilikom. Ovoga puta u fokusu je priča o usklađivanju naših sa zakonima Evropske unije, naročito s Evropskom konvencijom o prekograničnoj televiziji. Za one koji ne znaju, ovu konvenciju potpisala je i Srbija, kao članica Saveta Evrope, a njome se garantuje sloboda prijema i reemitovanja programa iz država članica koje su potpisnice ovog dokumenta.

No, između potpisivanja i primene postoji razlika, pa je ovaj panel trebalo da odgovori na pitanje koliko se Konvencija poštuje, koliko su zakoni koji regulišu ovu materiju precizni, šta su primeri dobre prakse iz regiona i da li Srbija i šta mora da menja kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Govornike, za početak, rekli bismo.

- Konvencija o prekograničnoj televiziji, čiji je potpisnik Republika Srbija, obavezuje svaku državu potpisnicu da omogući reemitovanje prekograničnih kanala, ali bez menjanja i prekrajanja izvornih sadržaja - naglasio je ministar Vukosavljević i dodao: - Ako se nešto reemituje, znači da je negde moralo biti prethodno emitovano.

E, sad. Neki smo nismo naučili latinski u školi, pa smo ga pomešali s engleskim koji se mešao s francuskim koji je postao od latinskog, a nismo ni čitali Obavezujuće kriterijume za bliže utvrđivanje logičke numeracije kanala. A tamo, u članu 4 stav 29, lepo piše da „reemitovanje (posredovanje ili retransmisija) označava preuzimanje i istovremeno emitovanje kompletnih nepromenjenih audio-vizuelnih usluga komercijalnog ili drugog programskog sadržaja bez menjanja i prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja (prilozi, rubrike, reklame, oglasi, reportaže). Drugim rečima, ne radi se o tome da se originalni sadržaj ranije emituje na nekom magičnom mestu pa kasnije preuzima i emituje kod nas, već o tome da se sav sadržaj, bez izmena i dodavanja reklama, recimo, emituje istovremeno u više država.

O čemu onda pričamo ako ne znamo osnovne pojmove? O tome da je Evropska komisija 6. novembra 2018. donela Izmene i dopune Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama, po kojima se, između ostalog, menja granica komercijalne komunikacije sa 12 minuta na sat na 20 posto ukupnog dnevnog emitovanja između 6 i 18 časova i, što je još zanimljivije, pooštrava zaštita maloletnika od neprimerenog sadržaja, kao i opšta zaštita od govora mržnje. Do 19. septembra naredne godine zemlje EU moraju da programe prilagode novim propisima, a zemlje koje žele u ovu zajednicu, poput nas, imaju sličan zadatak, inače nam sledi šipak od Unije.

Šipak ili srednji prst, pokazaće narednih nekoliko meseci. Više ne bi smelo da nam se dešava da Regulatorno telo za elektronske medije, poput glinenog ćate iz egipatskih grobnica, beleži stotine prekršaja Zakona o oglašavanju i Pravilnika o zaštiti maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga, uz blage novčane kazne i praktično bez posledica. A prvi znak stvarnih promena biće kad iz spiska govornika i panelista izbace rijaliti zvezde, poput Marjana Rističevića.

Ivana Radoičić