okoTVoko: Kablovsko nacionalno novčano zamešateljstvo

Ovim dokumentom, REM je naložio svim kablovskim distributerima da, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, u svoj program kao obavezan uvrste četiri komercijalne televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju: O2, Hepi, Pink i Prva TV.

Kako se kaže u obrazloženju REM-a, "na osnovu odredbe člana 100. stav 10. Zakona o elektronskim medijima, operator, osim operatora mreže za terestričko emitovanje dužan je da, bez naknade, distribuira i emituje osnovne programe javnog medijskog servisa u zoni njihovog pokrivanja, kao i programe četiri pružaoca medijskih usluga". Tako je REM demantovao sam sebe, pošto je Televiziji N1 pre dva meseca rekao "da su prema Zakonu o elektronskim medijima kablovski operateri dužni da emituju, a i to bez novčane nadoknade, osnovne programe javnog medijskog servisa - u koje spadaju RTS I RTV".

Kada su u pitanju komercijalne televizije "Kablovski operator elektronske komunikacione mreže je slobodan da odluči koje programe želi da distribuira u svojoj distributivnoj mreži i sa njima zaključuje ugovor o distribuciji." E, sad više nije slobodan, zahvaljujući podzakonskom aktu koji pokušava da sredi, u najblažu ruku rečeno, nedoumicu oko toga da li su kablovski distributeri obavezni da emituju programe nacionalnih televizija.

Tako smo stigli do novog zamešateljstva, započetog skidanjem tadašnje B92, Prve TV i Hepi televizije iz redovne ponude kablovskog distributera Radijus Vektor. Usledila je potom serija saopštenja izbačenih televizija s jedne i kablovskog operatera sa druge strane. Ovi prvi tvrdili su da su nepravedno zakinuti i da je emitovanje televizija s nacionalnom frekvencijom obavezno po zakonu, odgovorni u Radijus Vektoru objašnjavali su da su televizije od njih tražile da im plaća nadoknadu za emitovanje, na osnovu "must carry" statusa ili da smesta prekinu program.

Da stvari budu još gore, ovaj REM-ov dokument, osim naloga da se navedene televizije moraju emitovati, uopšte ne rešava osnovni problem, koji u krajnjoj liniji, može finansijski pogoditi gledaoce u Srbiji. Naime, REM se ogradio od pitanja ko, kome i koliko plaća nadoknadu za emitovanje, stavljajući time kablovske distributere u pat poziciju, pošto su obavezni da emituju program za koji im prozvane televizije mogu tražiti para koliko god im padne na pamet, a televizije s nacionalnom frekvencijom u monopolistički položaj kojim mogu, ako žele, da jednim potezom unište kablovskog distributera, ako ne pristane na njihove ucene, pardon, novčane uslove. A sve će se to, kad se na kraju "nađu" oko cene, obiti o gledalačke glave, povećanjem osnovne cene pretplate i verovatnim odlivom gledalaca sa kablovskih sistema.

Ovim potezom otvara se novi problem: gledaoci koji neće moći da izdrže nove TV namete uglavnom su za kablovske distributere vezani dvogodišnjim ugovorima, a njihovo prevremeno raskidanje može skupo da ih košta, čak i ako pokušaju da prođu jeftinije pozivajući se na neispunjavanje ugovornih obaveza. Ipak, ostaje otvoreno pitanje zašto su velike komercijalne televizije ođednom izjednačene s nacionalnim servisom, i ko tačno od ovog poteza ima koristi. Jedan je odgovor poznat - gledaoci sigurno ne.

Ivana Vujanov