Oko Tv OKo: Ko je iver, a ko klada
Cela Velika Britanija proteklog vikenda drhtala je gledajući finale rijaliti TV kviza „Dete genije“. Ko će tačno odgovoriti na najviše pitanja i odneti kući srebrni trofej koji liči na onaj kojim mašu kad osvoje Ligu šampiona?
Najviše herca i najmanje grešaka zabeležio je dvanaestogodišnji Rahul Doši, čiji je otac Mineš skakao na stolici, hvatao se za glavu i smejao kao lud na integralno brašno kad su konkurenti davali pogrešne odgovore. Rahul, kojem je zabeležen koeficijent inteligencije od 162, što još može da se promeni do 16. godine, kad se otprilike računa da smo završili s razvojem mozga, kući je, pored trofeja, poneo i podosta para, a ponosni otac prvi je pozirao s trofejem, obećavajući da će se i sam pojaviti u „Poteri“, kvizu znanja sličnog tipa. Čisto da dokaže da je klada. Ona s iverom, ako se sećate.
Deca koja plaču pod stresom i roditelji koji urlaju i prete devetogodišnjim konkurentima samo su deo rijaliti dekora koji je, eto, zahvatio i do sada nedodirljive kvizove znanja. Bilo je dovoljno staviti roditelje i decu u isti životni prostor i borba bez rukavica mogla je da počne. To je potvrdio i Rahul u prvom intervjuu u životu, rekavši da mu je otac poručio „da nema nagrade za one koji se druže s konkurencijom“. Matematika i fizika ili dijadema, šminka i takmičenje za mis uličnog ćoška, svejedno.
Koliko je TV kviz zastranio od svojih početaka govori i činjenica da je njegov idejni tvorac u Britaniji, psiholog Džoan Frimen, dala otkaz i napustila serijal, nezadovoljna pravcem u kojem se TV program razvio. Ona je, naime, seriju započela kao niz dokumentarnih emisija u kojima je analizirala decu s visokim koeficijentom inteligencije i pratila odnose s roditeljima, gledajući koliko podsticajna sredina ima uticaja na dečiji intelektualni razvoj. No, od podsticajne sredine do cirkuskog prikazivanja dece-frikova, nije prošlo mnogo... novčanica. Trenutna nagrada za pobednika iznosi negde oko 100.000 dolara, koliko je Kanal 4 procenio da košta to silno neupotrebljivo znanje.
Naravno, promenom tipa programa promenila su se i pitanja. Umesto problemskih zadataka, deci se testira koliko su sposobna za mehaničko zapamćivanje, a tu se, vala, ne razlikujemo mnogo od majmuna. I eto nam opet cirkusa na vidiku.
Hoćemo li se i mi okušati u nekom sličnom rijalitiju? Vrlo je moguće da će, koliko sledeće godine, nešto slično nići i u našem komšiluku. Em se hvalimo neprestanim reformama obrazovanja, em nam je forma bitnija od suštine, em smo odavno pobrkali babe i žabe pa emisije u kojima su deca u glavnim ulogama nazivamo dečijim, iako se emituju u udarnim večernjim terminima, gleda ih odrasla publika i traju do ponoći. Pa kad mogu kojekakve „zvezdice“ da zgrabe mikrofon i postanu popularne makar za tu sezonu, mogu vala i deca što na slavama recituju tablicu množenja trocifrenih brojeva ili znaju naizust ceo „Gorski vijenac“. A još ako kapne i koja kinta, i svi primete mamina nova usta, dok tata vežba za „Slagalicu“, svet zaista postaje ružičastiji.
Nije da sad nešto slutim, bentlija mi.
Ivana Vujanov