NININE MUSTRE Sneg

Zaleđeni kanal u komšiluku, ličio je na ogromno planinsko jezero, a klizaljke napravljene od plastičnih gajbi bile su vrhunska oprema. „Klize“ ili „toce“ bile su pravi životni izazovi, a smrznuti obrazi i topla užina pored peći kada se izmoreni najzad vratimo u kuću, spadaju u najlepše uspomene iz mog detinjstva. Odlazak na planinu i savladavanje veštine skijanja, samo su još više ojačali moju ljubav prema snegu.

Nekako pored obožavanja zime, ni leto mi nije bilo odbojno. Volim kada je toplo i uživam u bilo kojoj vodenoj površini, a naročito u moru, mada mi sunčanje nikada nije bilo toliko zanimljivo kao skijanje. Valjda sam bila više tip osobe koja voli akciju, pa i na odmoru. To se sa godinama promenilo, jer akcijom i to onom najzanimljivijom, sve više smatram bilo koji odlazak u prirodu i boravak na svežem vazduhu. Fizička aktivnost se ne podrazumeva, jer zaranjanje duboko u sebe i svoja osećanja može da bude najzanimljivija aktivnost od svih ikada doživljenih.

Ipak, ne mogu da ne primetim komentare ljudi iz okruženja koji naravno kao i uvek imaju potrebu da sve dele na „za“ i „protiv“. Tako se i nedužni sneg često nađe na tapetu, a ljudi kao da se takmiče ispaljuju ružne komentare, na sve moguće načine ocrnjujući njegovu belinu. Međutim, promene se stalno dešavaju, pa sam ovih dana svedočila i jednom pravom preobraćenju kada je doživljaj snega u pitanju. Jedna moja prijateljica je ove godine prvi put otišla na planinu i tamo doživela sneg na sasvim drugačiji način. Iako je pasionirani zaljubljenik u more, rekla mi je da je tamo, u toj belini, među borovima i u tišini prvi put shvatila kako je moguće i zimi napuniti baterije posmatrajući tu belinu, a ne samo na moru, posmatrajući pučinu. Iako nije skijaš niti je zanima bilo koji drugi zimski sport, ona je doživela radost samo posmatrajući pahulje kako padaju, šetajući među drvećem i slušajući škripanje snega pod nogama. Preporodila se.

Voda je čudo i ima čudesne moći, o tome je već toliko toga rečeno i napisano. A šta je sneg nego voda, samo u drugačijem agregatnom stanju? Ti fini kristali u milijardama različitih oblika, baš kao i kapljice vode mogu da pročiste vazduh, da pokupe prljavštinu i da donesu svežinu. Belina stvara utisak čistoće, a svaki zvuk koji prolazi kroz te milijarde pahuljica, utišava se i nekako razmekšava i sve, pa i sam zvuk poprima obrise neke bajke u kojoj se sve ivice zaobljuju i sve nečistoće nestaju.

Sa druge strane, kao što kiša može da napravi bare i blato, tako i sneg može da se pretvori u bljuzgavicu, ali zašto bismo nešto posmatrali samo kroz utisak završne faze do koje sve ionako mora da stigne? Bilo bi zgodno da mi ljudi već jednom naučimo da u onome u čemu se nađemo, kao kad smo bili deca uživamo, umesto da zbog nedostatka komfora, uživanje uporno preskačemo i „mudro“ unapred kukamo.   

Nina Martinović Armbruster