VESNA DEDIĆ: Žene su htele da me srozaju
Novinarka i književnica Vesna Dedić sinonim je za osmeh, ali i uspeh, budući da više od tri decenije suvereno vlada malim ekranima, a slovi i za jednu od najtiražnijih spisateljica u našoj zemlji. Ona, kako je i sama rekla, dobro zna šta je novinarstvo, šta je svet kulture, ali i šta je šou-biznis, pa se uvek trudila da u svim tim segmentima da najbolje od sebe, da ne radi ništa površno, a da ne pređe granicu ukusa.
Da u tome uspeva najbolji dokaz jesu rezultati njenog rada. Njenom „Balkanskom ulicom” do sada je prošlo tačno 1.000 sagovornika, čije priče gledamo na Blic televiziji nedeljom od 16.30 sati, a njen najnoviji roman „Samo je tebe vredelo sresti”, završni deo trilogije koji čine i knjige „Izgubila sam sebe” i „Nemoj nikad da se vratiš”, pružio je utehu i inspiraciju mnogim ženama. Knjigu je kao nastavak napisala upravo kako bi ispunila želje svojih čitateljki.
– Zvuči hvalisavo, ali, zaista, stotine i stotine devojaka i žena mi svako jutro preko Instagrama šalju najlepše fotografije sa mojom knjigom u rukama, šeširom na glavi na plaži u Grčkoj, Maldivima, u Crnoj Gori, u baštama, na planinama i to je jedan božanstven osećaj. Pisanje je samotnjački posao, ja 11 meseci po 20 sati dnevno ponekad, a u proseku oko deset, sedim sama, pišem i lomim glavu i pitam se da li ću uspeti opet da budem interesantna. A, kad se to desi, onda je to jedno veliko olakšanje i ogromna sreća. Vi znate, kolege smo novinari, radite dobro za manju ili veću platu i to je divan posao, biti popularan televizijski novinar je takođe lepo. Međutim, zaista je poseban ovaj moj posao koji je u vezi sa umetnošću i to što se ljudi raduju kad te vide, kad ti pišu da su uz nešto tvoje plakali i smejali se i, ono što je još bitnije, bili inspirisani da naprave neke velike i dobre promene u svom životu, ma koliko one bile ponekad i teške. To je nešto što se meni desilo slučajno 2010. godine i o čemu ja zaista uživam kao malo dete koje dobije sladoled, iako mu je mama rekla da neće biti sladoleda posle ručka zato što će ga boleti grlo. Ja sam dobila svoj sladoled, ne boli me grlo i presrećna sam. Ovo je moj 16. roman, a imam nameru da napišem još minimum četiri pa da zaokružim na 20 knjiga – rekla nam je na početku razgovora Vesna Dedić.
Da li vas muzika inspiriše za pisanje, s obzirom na to da je poznato da ste njen veliki ljubitelj?
– Bez muzike ne započinjem dan, ne završavam ga, ne kuvam, ne perem sudove, ne ljubim se, ne šminkam se i ništa ne radim bez razne vrste muzike. Vrlo često me kolege novinari pitaju šta je to lično u mojim romanima. Ima, naravno, uvek nečeg i autobiografskog, ali ono što je u svakom romanu zaista samo moje je to da moji junaci vole i pate, raskidaju uz pesme koje ja volim.
Da li vam se dešava da brišete neke stranice romana ako se u njima previše otvorite i ogolite pred publikom?
– Ne brišem zbog toga. Roman je fikcija, ali što je emotivniji i istinitiji, to je bolje. Ja sam vrlo kritična žena i novinarka sam starog kova, koja vrlo polaže na pismenost i stil. Najviše vremena provodim sređujući roman kako bi sve što napišem bilo kristalno jasno i kako bi teklo lepo kao pesma. S druge strane, vrlo sam kritična prema sebi, tako da mogu reći, naročito brišem i analiziram one misaone i emotivne delove teksta, za koje znam da će neke devojke podvlačiti i šerovati, da će se uhvatiti za to kao moto, kao vodilju. Ima mnogo mladih devojaka među mojim čitateljkama, a ja sam majka pa kada vidim da nešto što sam napisala nije kristalno jasno i da nekoga može navesti na loš zaključak, onda to i brišem.
Kroz vašu „Balkansku ulicu” prošlo je do sada hiljadu sagovornika. Nekada su to bili probrani sagovornici, eminentni stariji stručnjaci iz različitih oblasti, a danas su to ipak i mladi ljudi koji su veoma popularni, a jednako važni. Vidite li danas razliku kada sa njima razgovarate u studiju?
– Moji sagovornici prvih deset godina bile su velike zvezde zemlje koja više ne postoji. To su bile zvezde bivše Jugoslavije. Onda je nestala Jugoslavija i došlo je neko novo vreme. Došle su neke nove i, naravno, drugačije generacije. Današnji tridesetogodišnjaci su vrlo uspešni, a uspeh se postiže mnogo ranije i brže nego što je to nekada bio slučaj. S druge strane, svi su vrlo kritični prema mladima, a te nove generacije mladih ljudi su mnogo mudrije u odnosu prema životu. Ranije sazrevaju nego što je to bio slučaj sa npr. mojom generacijom. Mi smo bili blentavi svi do 50. godine i tek poslednje dve, tri godine možda sagledavamo zrelo i planski svoj život i životne ciljeve. Vi, mladi, ste internet generacija kojoj su dostupna sva interesovanja i saznanja i mnogo bolje planirate svoju budućnost. U tom smislu, moji gosti koji imaju 25, 26, 27 ili 30 godina zaista imaju šta da mi kažu, naročito kada su iz sfere estrade. To su jako teške životne priče koje mogu da budu inspirativne.
Da li vas te nove generacije više gledaju ili čitaju budući da nas svi plaše da će nestati i televizija i knjiga?
– I gledaju i čitaju. Upravo gledam video klip nekih komičara koji se šale na račun postova devojaka na plažama gde je obavezan koktel, palma i moj roman „Samo je tebe vredelo sresti”. Što se tiče emisije „Balkanskom ulicom”, srećna sam što je najmlađoj generaciji umetnika i sportista i dalje stvar prestiža i dokaz da su uspeli kada u njoj gostuju, još više što su i moji gledaoci mladi. Nisam kao novinar i pisac ostarila.
Koje televizijske minute u karijeri nikada nećete zaboraviti?
– Nisu to više minuti...Kada se skupe, to su dani sećanja. Ne vezujem ih za one koji su mi donosili gledanost i slavu, već za one koji su mene činili boljim čovekom.
Šta je isplativije - biti voditelj ili pisac?
– Nisam merodavna da objektivno odgovorim. Postoje i novinari i pisci koji su u svetu biznisa snalažljivi i mudri, što ja nikad nisam bila. Poznato je da na RTS-u, odlukom aktuelnog rukovodstva, iako sam autor „Balkanske ulice”, nisam primala platu autora već upola manju. I kao pisac sam zabranjena na dve nacionalne televizije. Uvek se negde našla neka žena koja bi poželela da me sroza. Novca mi je uvek falilo, ali mi zato ljubavi i poštovanja gledalaca i čitalaca nikad nije manjkalo i nebu sam zahvalna na tome.
Retki su oni koji dobijaju bitku sa rejtingom u TV ringu usled nedostatka pažnje publike i kratkog sadržaja na društveni mrežama. Kako vama polazi za rukom da uspešno čuvate svoj televizijski brend, budete aktuelni, a ne date ga vremenu, a ni trendovima?
– Nisam mnogo pametna, ali sam intuitivna. Umem da osetim šta je gledaocima i čitaocima potrebno u određenom trenutku. Uspeh u novinarstvu i književnosti je usko povezan sa osećajem za duh vremena, ali i drskost da ostaneš svoj.
Vladimir Bijelić
foto: Mirko Tabašević
