Tamara Krcunović, glumica: I dalje živimo u muškom svetu

U ostvarenju koje priča o stvaranju Novog Sada u 18. veku i udruživanju građana u borbi za njegovu slobodu, glumica se našla u koži baronice Sizendorf, žene opasnih namera koja u korist ostvarenja svojih ekonomskih ciljeva svoje kompanije baca oko na Petrovaradinski šanac, odnosno, tadašnji Novi Sad i ne preza ni od čega ne bi li proširila svoje poslovanje.

– Ona je glavni negativac. Reditelji Gvozden Đurić i Žanko Tomić želeli su najpre da to bude muška uloga, a onda su radili jedno vreme na scenariju pa su odlučili da to treba da bude žena, jer važno je da i u našim serijama, naročito kada su epohe u pitanju, ima ženskih likova.  Zvali su mene da to igram i bilo mi je izazovno jer igram ženu kakvu do sada nisam imala – otkrila je na početku intervjua za naš list Tamara Krcunović.

U ovom filmu ipak ima jakih ženskih likova, poput Marije Terezije, koju igra Marta Bereš, a koja je istakla da mi danas govorimo o borbi za ženska prava a da ćemo u filmu videti žene koje su bile vrlo moćne i radile neke stvari koje su u 18. veku bile revolucionarne. Koliko je s te strane ovaj film važan?

– Vrlo je važan, ali i ovde su protagonisti muškarci (smeh). Dva glavna junaka su pivari i oni su nosioci priče. Jeste to vrlo važno, ali mi se čini da i dalje živimo u nekom muškom svetu.

Čuo sam da ste za potrebe ovog filma morali da nosite specijalnu zubnu protezu. Možete li nam otkriti kako je to izgledalo?

– Da (smeh), meni je to bilo zanimljivo. Ne bih da otkrivam mnogo, ali to je žena koja naručuje ubistva i ozbiljan je negativac, kao neka Ledi Magbet, a ja sam nosila prelepe kostime, pa mi je bilo zanimljivo da joj nađem neku manu, da bude nešto što je neprijatno u njenom izgledu. Da ne bude samo neka lepa žena u kostimu nego da ima neki feler, jer osoba koja naručuje ubistva morala je da ima neku manu, što će meni glumački da znači. Stoga sam se zabavljala time i išla sam kod stomatologa, napravila tu protezu i to je super funkiconisalo. Reditelji su onda odlučili da to usvoje.

Serija „Zlatni dan” je imala lepu medijsku kampanju, ali nije nažalost doživela veliku gledanost, a videli smo šta se dogodilo i sa njenim emitovanjem na nacionalnoj frekvenciji. Da li vas takvi ishodi kao glumicu, koja je dala celu sebe u jedan projekat, razočaraju i pogode?

– Nema to nikakve veze sa nama glumcima, ja ne ulazim u to kakvi su to dilovi, to sve prevazilazi i glumce i umetnike. Ja sam tu ulogu radila kao i sve, bila sam oduševljena, i dalje mislim da je to dobar posao. Tako da meni je važno da ja uradim svoj posao kako treba, a sad ko, šta, kako i sa kim šta radi u to ne ulazim. Baš zato i radim ovaj posao da ne bih znala šta se dešava mimo tog umetničkog dela. Bude mi žao ako smo dali trud pa ljudi ne mogu da uživaju u nečemu, ali ne osvrćem se na to. Bilo mi je lepo iskustvo u svakom slučaju. 

Koliko uopšte kostim može da doprinese izgradnji jednog lika?

– Može mnogo da doprinese. Meni se dešava nekada da kada i ne znam šta bih sa nekim likom kada odem na kostimsku probu onda i estetski, fizički vidim tu osobu koju su autori osmislili pa mi to dosta i pomogne. U slučaju ovog filma pomoglo mi je i kada je držanje u pitanju, jer ti korseti koje su oni nosili bili su vrlo teški. Mislim da moj kostim i sve to što je trebalo da stavim na sebe, nije bilo ispod 20 kilograma. Ja sam imala osam jastuka, koje su mi vezivali oko struka, a koji su držali tu armaturu haljina i pothaljina koje sam nosila.

„Liberta” je najavljena kao prva domaća filmska epska saga. Koliko je vama kao glumici bilo izazovno da učestvujete u nečemu što je u tom smislu pomalo eksperimentalno?

– Meni je bilo vrlo zanimljivo da učestvujem u ovom projektu jer ideološki je jako dobro urađeno, bazično je scenario dobro napravljen, jer je priča o toj multikulturalnosti Vojvodine, o ljudima koji su morali da nađu načina da žive zajedno sa svim tim različitostima koje postoje. To je važno jer ljudi uglavnom ne pričaju o tome šta su narodi kroz istoriju radili da bi razumeli jedni druge i da bi našli zajedno neka rešenja za neki suživot koji je dobar, human i normalan, a koji je i danas ovde aktuelan. Dosta mladih ne zna koliko dugo vekovima narodi ovde žive zajedno, kako su se snalazili, kako su zajedno radili da nešto izbore za titulu slobodnih gradova.

Trenutno snimate i nastavak serije „Južni vetar”. Kakvo iskustvo nosite sa snimanja i šta će nas to čekati u nastavku kada je vaš lik u pitanju?

– Lepo nam je. Oni su zadržali moj lik, a suprug u mojoj seriji koji je bio kriminalac je poginuo i sada ona ima neku svoju dramaturšku liniju, ima baš svoj neki put. Ne smem baš mnogo da otkrivam, ali je zanimljivo, ja taj lik obožavam tako da mi je zabavno uvek da igram tu Nikšićanku.

Čini mi se da je taj lik drugačiji od svega što ste vi do tada radili. Koliko vam je taj izlet bio značajan i da li je bio izazovan kada ste dobili poziv?

– Svaki poziv mi je izazovan iskreno, evo i baronica u filmu „Liberta” mi je bila izazov. Nisam nikada igrala takav lik. Uglavnom dobijam uvek užasno različite tipove ličnosti da igram, a i ja se potrudim da oni budu različiti. Tako da značajno mi je bilo da probam i nešto što nisam mislila da je za mene. Tako sam i za ovaj lik u „Južnom vetru” mislila da ne treba da ga igram, verovala sam da ima glumica koje bi to bolje odigrale ili za koje je bolja ta uloga, a ispostavilo se da je ispalo super kada smo počeli da snimamo. Dobro je kad čovek nekada i pogreši i kada glumce reditelji nekada vide i u nečemu u čemu oni sebe ne vide pa se ispostavi da je to jako zanimljivo.

Vladimir Bijelić