Tajna istorija čaja: Od zadimljenih karavana do revolucije

U mauzoleju Jang Ling u centralnoj Kini, prinesene žrtve pronađene u drevnim grobnicama uključivale su sasušene kolače od materijala nalik listovima. Prisustvo kofeina i tanina u njima pokazalo je da je to bio čaj, “sahranjen” zajedno sa mrtvima da bi ih poveo u zagrobni život.

To pomera datum prve dokazane konzumacije čaja unazad za oko 200 godina.

2. Sav čaj potiče od jedne vrste bilja

Sav čaj potiče od Kamelije Sinensis. Listovi i pupoljci listova ovog zimzelenog žbuna ili malog drveta koristili su se za pravljenje čaja. Razlike među čajevima svode se na varijacije kultivisanih verzija ove biljke, uslove uzgoja i proizvodni proces.

3. Versko iskustvo

U Japan su čaj iz Kine doneli japanski sveštenici i izaslanici negde oko šestog veka nove ere, a on je brzo postao omiljeno piće religiozne kaste. Tokom vekova, zeleni čaj postao je uobičajen među kultivisanim i višim klasama. Budistički monasi su uveli ceremoniju pijenja čaja iz Kine u 15. veku - ali Japanci su ga pretvorili u vlastiti ritual, što je postala polureligiozna društvena tradicija.

4. Ruski karavanski čaj

Rusi su većinu čajeva dobili karavanskim putevima iz Kine. Karavani kamila putovali bi mesecima i mesecima, noseći čaj preko kontinenata. Dim njihovih noćnih logorskih vatri ulazio je u čaj i kad bi stigli u Moskvu ili Sankt Petersbrug listovi bi poprimili dimljeni ukus koji je i dan-danas svojstvo onoga što zovemo ruskim karavanskim čajem.

5. Prekid kineskog monopola

U 17. veku, prekid diplomatskih odnosa i trgovine između Kine i tadašnje Britanske imperije značio je da su Britanci morali negde drugde da potraže čaj. Britanska istočnoindijska kompanija, koja je umnogome kontrolisala globalnu trgovinu, regrutovala je škotskog botaničara i lovca na biljke Roberta Forčena - poznatog po skupljanju egzotičnih uzoraka iz svih krajeva sveta i njihovoj prodaji aristokratiji. On je bio angažovan da tajno otputuje u Kinu i prokrijumčari biljke čaja u Indiju, da bi tamo organizovao paralelnu industriju njegove proizvodnje. Iznenađujuće, ali on je uspeo da prenese čak 20.000 biljaka i mladica iz Kine u Darđiling… samo da bi otkrio da biljke čaja tamo već rastu u divljini.

Ali, vrlo je verovatno da je kao direktna posledica tajnih aktivnosti Roberta Forčena Indija postala dom čaja upravo onako kako je znamo danas.

Turska je tradicionalno jedno od najvećih tržišta čajeva na svetu. Većina turskog crnog čaja potiče sa plodnih padina regiona Rize na istočnoj obali Crnog mora. I iako je turska kafa slavna širom sveta, najpopularnije piće u Turskoj ipak je čaj!

6. Mleko u čaju?

Biljka čaja pronađena u Indiji bila je podvrsta pod imenom Sinensis Asamika. Čaj asam imao je bolji ukus kao crni nego zeleni - oksidacija koja pocrni listove eliminiše floralne tonove i dodaje mračnije, jače tonove nalik sladu. I tako, rane mešavine Ingliš brekfasta koje su sadržale čaj asam bile su jače i zasićenije, što je nagnalo ljude da u njega dodaju mleko. Danas se tipična Ingliš brekfast mešavina čaja u Velikoj Britaniji i dalje pije s mlekom - ali se zato drugde u kontinentalnoj Evropi ono retko dodaje u čaj.

To je uglavnom zato što je Holandija čaj nabavljala sa Jave, iz Indonezije - koji je bio mnogo blaži i nije mu bilo potrebno mleko - a onda je kao takav postao popularan u Francuskoj, Španiji i Nemačkoj.

7. Čaj na tostu?

Kad je čaj prvi put dospeo u maloprodaju u Londonu, preko čoveka po imenu Tomas Garavej 1657. godine, došlo je do određene zbrke oko toga kako ga je najbolje piti. Bio je to luksuzni proizvod koji nije mogao svako da priušti, a postao je izrazito željen i znak velike prefinjenosti. Ali nije svako znao šta tačno da radi s čajem.

Postoje izvori koji pokazuju kako ljudi natapaju listove i jedu ih ili ih čak stavljaju na tost sa puterom.

(Bi-Bi-Si)