SLAĐANA TOMAŠEVIĆ Pitajte me kako sam kad sve ovo prođe

Novinarstvo joj se, kako je jednom prilikom rekla, desilo. Pre nego što je i sama postala brend ove kultne informativne emisije, voditeljka je prošla put od novinara početnika koji se javljao na telefon i primao pozive gledalaca, preko reportera koji izveštava sa terena, do prepoznatljivog i rado viđenog gosta u domovima širom Srbije, kojem se gledaoci rado obraćaju za pomoć.

Slađana je i od uvođenja vanrednog stanja zbog širenja koronavirusa jedna od onih koji su „u prvim redovima“ budući da ona i njene kolege svakog radnog dana obaveštavaju građane o najnovijim aktuelnostima, servisnim informacijama, ali i o problemima koji ih pored epidemije virusa muče. Kako nam je na početku razgovora rekla, ima tu sreću da emisiju radi sa divnim saradnicima, pa se ceo njihov tim trudi da i u vanrednim okolnostima funkcioniše što bolje može i pomogne građanima.  

– Nažalost, više bih volela da nam je sada ono „dosadno“ vreme kada se mučimo da dođemo do tema. Sada to nije problem jer smo mi servis građana. „Beogradska hronika“ je mnogo pre nego što je postojao uopšte javni servis bila servis građanima. Mi smo tu da pružimo ljudima informacije iz prve ruke - da kažemo kakvo je radno vreme institucija, izvestimo o tome čega ima ili nema u gradu, šta građani mogu, a šta ne mogu...  Mi smo smernica, koordinacija i uputstvo. Oni nas pitaju, mi odgovaramo.

Šta mislite shvataju li ljudi važnost medija u ovom trenutku?

– Ne znam da li shvataju zato što ne mogu da budem sa druge strane. Volela bih da dobro shvataju upozorenja koja svakog dana stižu i mislim da bi bilo jako važno i korisno da shvate da to što stalno apelujemo na njih da ostanu kod kuće da to znači da brinu o sebi, o ljudima koje vole, o drugima. Ništa nije stalo - i proleće je tu i sunce je tu i knjige i filmovi su tu. Ako Bog da brzo ćemo ponovo u šetnju, ali samo je važno da sada svi ostanu kod kuće da zaustavimo epidemiju, a to možemo samo ako budemo svi zajedno. Kinezi su to, rekla bih, najbolje pokazali - disciplina je najvažnija!  

Prošli smo sankcije, bombardovanja i razna vanredna i druga stanja. Koliko je ovo drugačije?

– Ovo je nešto što podrazumeva da se borite protiv nečega što ne znate šta je. I niko ne zna šta je. Ja se i pre i posle svog radnog vremena ponašam u skladu sa svim onim što je propisano. Zbog termina u kojem emisija ide imam radnu dozvolu, ali kad završim svoj posao ne kršim nijedno pravilo, niti mi pada na pamet. Važno je da svi budemo disciplinovani, jer sam sigurna da svi rade kao treba, zato je bitno da ispoštujemo sve mere i mislim da ćemo pobediti. Prošli smo mi mnogo toga i mnogo toga možemo! Ne bih da nas ureknem i da prejudiricam, ali navikli smo da se ponašamo u tim vanrednim okolnostima.

Kada vas neko ovih dana pita: „Kako ste Slađana?“ šta kažete? Kako se nosite sa ovom situacijom?

– Kažem da sam dobro! Nosim se najbolje što mogu sa ovom situacijom. Ako me gledate u emisiji nadam se da vidite da sam dobro. Kad sve ovo prođe onda me pitajte kako sam. Onda ću možda imati pravo da kažem da mi nije dobro i da mi treba odmor, a sada ne (smeh).

Kako provodite vreme u samoizolaciji, kod kuće?

– Super! Za sve ono šta nisam imala do sada vremena sada imam (smeh). Oprala sam veš, peglala sam, svaki dan čistim kuću, kuvam, bavim se cvećem, gledam televiziju. Doduše, moram priznati, ne viđam se sa svojim prijateljima i familijom, sada više komuniciramo telefonom, ali mislim da je to bolje i za njih i za mene. Viđam samo one najbliže koje sam inače viđala svakoga dana, ali u ovom momentu je to najbolje i nadam se da će ovo brzo da bude gotovo. 

Na RTS-u ste 23 godine, a u Beogradskoj hronici 17, a za to vreme ste i vi i Rada postali brend emisije. Ima li ljudi koji vam zbog toga čak i na ulici prilčaze i traže da im pomognete u rešenju nekih problema?

– Rada i ja smo imale veliku sreću! Mi smo nasledile „Beogradsku hroniku“, koja je ove godine napunila 40 godina. Posle „Drugog Dnevnika“ to je najstarija informativna emisija u Srbiji. Velika je sreća kada neki ozbiljni ljudi kao što su Mira Adanja Polak, Bane Vukašinović, Jakša Šćekić i drugi naprave nešto i vama daju ono što je već dobro i što ljudi vole. Naravno mi smo to uspele da održimo. Ima ljudi koji prilaze. To je divno. I u mom i u Radinom kraju ljudi znaju gde mi živimo pa nam ostavljaju ceduljice na brisačima na autu. To mi je super. Ima i ljudi koji kažu da nisu ni morali da zovu određene institucije jer su pripretili da će da zovu „Beogradsku hroniku“ i da ćemo mi da rešimo problem (smeh).  

Da li je program uživo vaša komfor zona?

– Jeste. Morala sam nekada da snimam za neke druge programe, ali meni kada neko kaže da treba nešto da ponovim, to je katastrofa. Ja to ne umem, ali to je valjda navika.

Kako reagujete na gosta koji izbegava da odgovori ili kada uvidite da izgovara laž u emisiji?

– Teško! Mislim da sam loša glumica (smeh). Oni koji me znaju, a i oni koji me ne znaju, kažu da se meni na licu sve vidi. Ja kažem i što treba i što ne treba (smeh), ali moje je da se borim da dođem do onoga do čega treba, pa sad, ako taj neko pristane super, a ako ne pristane ne mora. Svako odgovara za sebe. Gledaoci prepoznaju, njih ne možete da prevarite. Nema potrebe da bilo koga ubeđujem, ja lepo pitam, e sad... hoćete da lažete? Izvol'te. Ljudi to prepoznaju.

Da li je nekada bilo razmišljanja o tome da pokrenete autorsku emisiju?

– Ne! U ovom momentu mislim da ne postoji nešto novo na ovim prostorima što bi ljudima privuklo pažnju. Volim ovu emisiju, vezujem se i za ljude sa kojima radim. Nisam razmišljala o tome. Verna sam „Hronici“ i RTS-u. Tu sam gde jesam i ostajem!

A kako onda reagujete na poslovne ponude? Da li je bilo onih zbog kojih ste se dobro zapitali da prekinete tu vernost RTS-u?

– Ne. Bez namere da bilo koga uvredim i da me neko pogrešno shvati, RTS je javni servis i vrlo ozbiljna televizija i zaista sam tu pronašla sebe. Ta ponuda zbog koje bih ja napustila „Beogradsku hroniku“ i RTS bi uslovno rečeno morala da bude toliko bezobrazna da zaista ne mogu da je odbijem (smeh).  

Vladimir Bijelić

Foto: Privatna arhiva