Serinda Svon o 2. sezoni Islednika: Moj lik ima mnogo mana

Kada su vam predložili da igrate Dženi Kuper u seriji „Islednica” šta vas je privuklo tom liku?

U njenom poslu postoje mnogi policajci koji su pravi ljudi, advokati koji su pravi ljudi, ali ima i loših ljudi koji su policajci i advokati. Kada sam to pročitala, pomislila sam da je ona zapravo živo ljudsko biće sa osećanjima, a radi kao islednica – što je sjajno s obzirom na to da se serija zove „Islednica”. Čovek se neki put previše udubi u posao umesto u sam lik. Lično, nisam imala previše prilika da pokažem razvojni put lika, što je na neki način i dobro i loše. Uz mnogo truda sam uspela da napravim korak napred u karijeri jer sam igrala dosta istih uloga, ali ovo je jedna od prvih prilika gde zaista mogu da pokažem koliko mogu da razvijem lik, a to mi je uzbudljivo. Kao i rad sa produkcijskim timom koji čine samo žene. Naši izvršni producenti i reditelji, kao i većina pisaca su sve žene, pa mi je to bilo fantastično iskustvo. Zabavno mi je što moj lik ima dosta mana, to svaki glumac želi, priliku da igra lik sa manama, da može da se udubi u njega i vidi šta može da iznedri.

Život joj nije bio lak – imala je teško detinjstvo, a potom je izgubila muža. Kako ste se kao glumica pripremali za ulogu i emocionalno stanje vašeg lika?

Potrebno je da prvo sagledate čitavu priču, da je generalno dobro razumete. Ja, kao Serinda, moram da razumem čitavu Dženinu priču, a potom da na opštem planu vidim koji delovi priče joj fale, a koji ne. Dakle, bitno je da na opštem planu znam da je ubila svoju sestru, ali ispod površine se vidi da ona nije imala pojma da se to zapravo desilo. Zato sam morala da se zapitam gde bi joj se u telu skupljao stres od tako velike traume. Onda sam na osnovu toga krenula da gradim lik, da razmišljam o tome gde na telu joj se vidi truma, ili na koji način bi je gurala pod tepih. Kada je osetila da joj se stvari otimaju kontroli, počela je da sve vraća pod kontrolu. Zauzela je stav da mora da bude snažna, mora da bude doktorka, mora da ima uspešnog muža, mora da ima lep dom, mora da radi od 9 do 5. Mada, kao doktorka, radno vreme joj je od 12 do 12. Nije smela sebi da dozvoli slobodno vreme kako joj osećanja ne bi isplivala na površinu. Zato, kada joj je muž preminuo, a ona morala da se iseli iz kuće, obrela se na selu radeći kao islednica, počela je da se približava sebi. Grčevito se držala za taj prošli život, ali sada je dobila prostora da se bavi svojim emocijama, koje su počele da isplivavaju. Počinje da shvata da mora da se pozabavi tim emocijama. Taj deo prve sezone je posvećen osvešćivanju tih trauma koje isplivavaju, iako ona to zapravo ne želi. U takvim situacijama dolazi do napada panike, kada se neko sećanje ili trenutak koji ne možete da prebolite vraćaju na površinu, i to može da vas uplaši. Tako da sam istražila šta bi ona sve mogla da oseća, a onda sam duboko zašla u to kakve bi simptome mogla da ima, od tikova na licu, preko načina kako joj se manifestuju napadi panike, do lekova koje uzima – sva iskustva tog tipa.

Posebno ste uložili trud da verno prikažete napade panike?

Sedela sam kod kuće i pravila grimase dok nisam pronašla odgovarajuće tikove. Zamišljala sam da imam napade panike i istraživala kakav je to osećaj. Sećam se da sam jednog dana bila na snimanju i pitali su me da li mogu malo da skratim te napade panike. Rekla sam im da ne mogu, oni mogu da ih montiraju u kratkim rezovima kako bi ljudi razumeli, ali neću da banalizujem situaciju jer u stvarnosti napadi ne izgledaju tako. Ako neko ko ima napada panike vidi kako kod mog lika prolaze za pola minuta, onda će ta osoba misliti da je ljudi ne hvataju ozbiljno, kao da ti napadi nisu ništa. Ali oni traju i po 10 minuta, čovek toliko dugo bude paralizovan. Zato smo tražili način da to profesionalno snimimo, ali da ostanemo verni istini.

U prvoj sezoni je vaš lik rešio neke probleme. Ponovo se zaljubila, a njen odnos sa sinom tinejdžerom koji je gej je počeo da se popravlja. Kakva je situacija u drugoj sezoni?

Radnja druge sezone je smeštena 3 ili 4 meseca nakon završetka prve sezone. Daje novu šansu Lijamu, želi da istraži šta može da uradi sa tim odnosom. Čini se da se zdravstveno stanje njenog oca pogoršava zbog demencije. Ros uči i sprema se za fakultet. Na početku druge sezone vidimo da se planovi ne ostvaruju, baš kao i u pravom životu, i ona mora da rešava probleme. Ros nije završio srednju školu, a lagao ju je da jeste. Lijam se useljava, i iako je to sjajno, pomalo je i zabrinjavajuće jer joj je muž umro pre samo godinu dana. Previše brzo nastavlja sa životom, i ne krivim je zbog toga, doživela je traumatična iskustva, kao i Lijam, pa ih je to na neki način zbližilo. Demencija njenog oca brzo napreduje, i ona se teško nosi sa tim jer otkako je saznala šta se desilo sa njenom sestrom Kejti, oseća da ne može da se osloni na oca jer on zapravo i više nije tu, i zato oseća bes i frustraciju, oseća krivicu, a možda će morati da ga dovede da živi sa njom jer počinje da pravi probleme, a ne razume šta se dešava. Tako da se Dženi svašta dešava ove sezone!

Kakav odnos ima sa Rožerom Krosom kao detektivom Mekavojem u ovoj sezoni?

Odnos im je sjajan, jer napreduje. Na početku prve sezone su bili nepoverljivi jedno prema drugome i nisu bili sigurni kako se uklapaju, a nisu se uklapali. Oboje su jedno drugom bili trn u oku tokom prve sezone, ali su počeli da shvataju da su veoma slični i da oboje vole svoj posao. Iako je Mekavoj izgubio polet u prvoj sezoni, mislim da Dženi sada počinje da utiče na njega, pa u drugoj sezoni počinje više da liči na starog Mekavoja. Želi da uradi ono što je ispravno i ne želi da ima defetistički stav i da deluje kao sveznalica.

Da li ćemo upoznati neke nove likove?

Imaćemo jedan stari novi lik. Vraća se Lusi koja se pojavila samo par epizoda kao specijalista za IT, i srećna sam zbog toga. Zove se Brena, i fantastična je glumica. Ovo joj je zapravo prva uloga na televiziji u kojoj ima dijalog! Sada će se pojaviti u nekoliko epizoda, a možda će imati ljubavnu romansu sa jednim od naših likova, što je sjajno. Imaćemo i novog patologa u sali za autopsije – ona će se pojaviti na polovini sezone, dakle to je jedan novi lik. Imaćemo i naše zvezde koje su nova lica, a imaćemo i jednu veliku gostujuću ulogu o kojoj ne smem mnogo da pričam, ali fantastična je – upoznaćete je u prvoj epizodi.

Da li vam je neka epizoda omiljena i zašto?

Hmmm… to je dobro pitanje. Ako se vodim time kada sam se osećala najbliže istini, koji je to treunutak kada sam pomislila da je to taj momenat, onda je to bilo pred kraj sezone – peta i šesta epizoda su bile predivne, osma epizoda je bila jako teška. Zanimljivo je da nemam neku epizodu koja mi je draža od ostalih, više su u pitanju iskustva koja stičem kroz njih. Mnoge scene su fizički zahtevne – kao prva scena prve epizode druge sezone, naredna tri dana sam iskašljavala crno, kolena su mi bila u modricama, ali uživala sam u tome. Tako da mi se nijedna epizoda posebno ne ističe, ali ima jedna zaista dirljiva o masovnoj pucnjavi koja će biti emitovana, i svidelo mi se što se radi o potomcima starosedelaca u Kanadi i kako na njih ne obraćamo pažnju i niko ne preuzima odgovornost. Dobro je pričati o tome i zahvalna sam piscima što su pronašli aktuelne teme, kao i one o kojima ne pričamo, a trebalo bi. Ovo je zaista značajna epizoda za naše pisce, reditelja i glumce zato što imamo puno starosedelaca u ekipi serije. Među njima su Kajli River i Tamara Alison – bilo je sjajno gledati ih kako rade na ovoj epizodi i kako ona utiče na njih. Bilo je divno gledati kako njihovu priču na neki način prenosimo na ekrane, i mislim da je to jako važno.

Kakvi vas još projekti očekuju ove godine?

Radim na filmu sa Endijem Garsijom pod nazivom Redemption Day – on izlazi ove godine. Imam još dva projekta o kojima još uvek ne mogu da pričam, ali moći ću za otprilike mesec dana. Nedavno sam radila i na projektu sa mojim producentima iz Marvela, kratki film pod nazivom „Šangri La”, i to je bilo divno iskustvo.

R. T. M.