Saveti dipl. inž. hortikulture Mirjane Teofanović: Napravite svoju cvetnu oazu

Kada ga je završila, ubrzo je počela da radi u Poljoprivrednoj školi u Futogu. No život ju je odveo dalje od rodnog grada u zemlju lala – Holandiju, koja je san svima onima koji su završili hortikulturu. Tamo je zaposlena u Poljoprivrednom institutu „Wageningen Plant Research“ u Vaheningenu (Wageningen). Živi u obližnjem mestu Benekom u kući i od svoje male bašte je napravila prijatan kutak za odmor i opuštanje.

– Brojna istraživanja pokazuju da gajenje biljaka oplemenjuje dušu, umanjuje stres, popravlja raspoloženje i podstiče pozitivne emocije. Ukratko, one nam pomažu da se osećamo ispunjeniji i srećniji. Bavljenje biljkama ujedno povećava našu fizičku aktivnost, jer nas podstiče da se krećemo dok ih negujemo, da više boravimo napolju i da manje sedimo. Osim toga, potvrđeno je da biljke u kancelarijama povećavaju efikasnost u obavljanju poslovnih obaveza. Tu se preporučuju lisnate biljke. Samo jedna zelena biljka na radnom stolu može doprineti da se osećamo prijatnije. To isto možemo da primenimo i u svojim domovima. Naučnici Vaheningen univerziteta su pre dve godine istražili kakav uticaj biljke imaju na naš doživljaj hrane. Osobe koje su svoje obroke konzumirale u okruženju ispunjenom cvećem i biljkama, više su uživale u jelu i bile opuštenije.

Uslovi u kojima smo trenutno, podstakli su mnoge da probaju od svog balkona, terase ili dvorišta da naprave ugodnije mesto ne bi li tako boravili više na vazduhu i zaokupili svoje vreme nečim lepim i korisnim. Koje biljke preporučujete početnicima?

– Za balkone su najpogodnije već dobro poznate cvetnice: ledene muškatle, petunije, surfinije, verbene, sitnocvetne begonije (Begonia semperflorens), puzavice poput ladoleža, jasmina i ukrasnog bršljana. Prkos je izuzetno zahvalna biljka, jer odlično uspeva u oskudnim uslovima i cveta obilno čitavog leta. Kada biramo mesto za biljke, često se ograničavamo na ogradu balkona i poneku saksiju u prozoru. Nikako ne treba zaboraviti zidove balkona i tarabe u dvorištima. Njih možete lepo ukrasiti i tako praktično kamuflirati, kombinacijom raznih visećih cvetnica i zelenolisnih biljaka. Vertikalnim ozelenjavanjem možemo potpuno da prekrijemo ove površine.

Holandske (ne)prilike

Upitali smo Mirjanu kako je trenutno u Holandiji, kakva ograničenja i mere su propisane holandskim građanima:

– Ljudi su se polako navikli na uslove života u društvenoj izolaciji. Holanđani su po prirodi prilično disciplinovani i odgovorni. Da nije tako, ne bi uspeli da otrgnu od mora tolike površine i da čitavim sistemom brana, nasipa i kanala vekovima brane zemlju (delom ispod nivoa mora) od poplava. Nema ograničenja kretanja za one koji su zdravi, pod uslovom da se poštuje rastojanje od 1,5 m i sve ostale higijenske mere uključujući i obavezno pranje ruku. Maske za lice nisu obavezne.

Zaposleni koji ne rade u vitalnim delatnostima rade od kuće, nastava na svim nivoima ide preko interneta, a restorani i kafići su zatvoreni za posetioce (dostava hrane je dozvoljena). Fitnes centri, frizerski i kozmetički saloni takođe ne rade. Sva okupljanja sa više od troje ljudi su zabranjena, brojne javne manifestacije su otkazane, utakmice i slični skupovi su zabranjeni do 1. septembra. U samoposlugama i drugim prodavnicama važi pravilo da više nema porodičnog odlaska u kupovinu, nego može da ulazi samo po jedna osoba.

Kako je tamo ljudima koji se bave poljoprovredom?

– Kao ilustraciju spomenula bih najpoznatiju cvetnu baštu na svetu: holandski Keukenhof. Sve je divno, ali istovremeno vrlo tužno tako prazno, bez posetilaca. Nažalost, posledice ove pošasti će se jako dugo osećati. Ovde sada proizvođači lukovica i ukrasnog bilja moraju da zaoravaju njive, jer je izvoz stao. Povrće u staklenicima propada, jer nema sezonske radne snage iz drugih zemalja. Krompir namenjen za izvoz ili za restorane isto propada u skladištima. Poljoprivredni proizvođači u ovim teškim okolnostima ne mogu sami da snose troškove transporta po Holandiji, obzirom da već sada imaju velikih gubitaka i jeftinije im je da usev jednostavno zaoru. Problem je takođe što dobar deo tih poljoprivrednih proizvoda nije pogodan za fabričku preradu i ne može dugo da se čuva. Žalosno je da toliki trud i muka propada! Dogodine će hrana biti znatno skuplja i prete nestašice pojedinih proizvoda, jer je poljoprivredna proizvodnja u mnogim delovima sveta u zastoju. Na to već upozoravaju odgovorni iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), kao i drugi stručnjaci iz oblasti poljoprivrede.

Koje biljke se lepo kombinuju i prate?

– Sve zavisi od toga šta nam se sviđa i šta želimo da postignemo. Neki se odlučuju za pravu eksploziju boja i kombinuju cvetnice jarkih kontrastnih boja. Biljke sa belim cvetovima se mogu koristiti kao neutralni prelaz u takvim cvetnim mešavinama. U prodaji mogu da se nađu gotove šarene kombinacije, pre svega visećeg cveća. Vrlo lepo izgleda kada se kombinuju razne cvetnice u istoj boji, ali u različitim nijansama i različite veličine cvetova. Tako roza od najsvetlije do najtamnije deluje lepršavo, nežno i vrlo elegantno. Za postizanje zanimljivih vizuelnih efekata treba kombinovati biljke različite visine, oblika i boje listova.

Da li za začinsko bilje kao što je bosiljak, nana, ruzmarin itd. traže neka posebna pravila?

– Začinsko bilje je prilično jednostavno uzgajati. Osim toga, što je vrlo praktično da uvek imamo sveže začine pri ruci, ono izgleda lepo i, naravno, miriše. Na balkonima može da se gaji u pojedinačnim saksijama, ili kombinovano, u većim žardinjerama. Ruzmarin je višegodišnja biljka i može da izraste u poveći žbun, pa mu treba dati više prostora. Voli sunce, ali je osetljiv na jači mraz i preko zime ga ne treba ostaviti na balkonu. Uz već spomenute začinske biljke može da se gaji i žalfija, origano, matičnjak, ili majčina dušica. Osim što su te biljke korisne u kuhinji, one imaju i lepe sitne cvetove.

Srpski zvončić

Upitali smo dipl. inž. hortikulture Mirjanu Teofanović koje su to biljke pogodne za gajenje u dvorištima čije negovanje nije komplikovano i ne zahteva posebno znanje:

– Dvorišta su već druga priča i tu postoji mnogo više mogućnosti. Neki više vole travnjake, bogate cvetne leje i razne voćke u dvorištu, ali to sve zahteva mnogo više znanja i nege. Za sve one koji zbog obaveza nemaju puno vremena da održavaju svoju baštu, a žele cvetni kutak uz kuću, najbolje je da se opredele za takozvane pokrivače tla i razne zimzelene trajnice. Veštom kombinacijom biljaka koje cvetaju u različitim periodima godine može da se stvori pravi cvetni tepih od ranog proleća pa sve do zime. U baštenskim centrima ima veliki izbor tih biljaka, a to je ujedno i štedljiva varijanta, jer kada jednom posadimo ove višegodišnje biljke, one će godinama nastaviti da nam ulepšavaju prostor oko kuće.

Da li je to jedina prednost?

– Druga velika prednost pokrivača tla je da ove biljke lepo zatvore zasađeni prostor, tako da korov praktično nema mogućnosti da se tu razvija. Od trajnica moram da spomenem biljku čiji je latinski naziv Campanula poscharskyana, koja je u Holandiji vrlo popularna i prodaje se pod nazivom „srpski zvončić“, obzirom da potiče sa Balkana, iz dinarskog područja. Ima lepe cvetove boje lavande, vrlo obilno cveta u maju i junu, a često i kasnije ponovo procveta. Uz to, izuzetno je otporna na niske temperature i preko zime ne izgubi lišće. U Holandiji može da se vidi u skoro svim baštama, ali u nisam primetila da je ljudi sade i u Novom Sadu. Mali zimzelen (Vinca minor) je isto zimzelena trajnica laka za održavanje. Razni sedumi - puzave biljke sa mesnatim listovima i cvetovima, žute, bele ili roza boje – mogu dobro da rastu na oskudnom, peskovitom zemljištu.

Biljke sa većom ukupnom lisnatom površinom znatno doprinose poboljšanju kvaliteta vazduha i za vreme toplih dana utiču na sniženje temperature za nekoliko stepeni. U dvorištima gde dominiraju betonske i popločane površine, sa oskudnim rastinjem leti zna da bude mnogo toplije nego tamo gde preovlađuje zelenilo – otkrila nam je Mirjana Teofanović.

Koje biljke preporučujete za balkone okrenute severu?

– Ako je balkon na severnoj strani i uz to pod dubokom senkom okolnog drveća, bolje je izabrati biljke sa dekorativnim listovima u kombinaciji sa cvetnicama. Ukrasna kopriva, bršljan, fuksije, begonije sa svetlozelenim listivima će tamo dobro da uspevaju. Muškatle i petunije će možda imati manje cvetova, ali to ne znači da ih ne treba saditi na balkonima sa severne strane. Osim toga, trebalo bi imati na umu da je cveće koje gajimo na balkonima izloženo svetlu sa samo jedne strane. Zato će te biljke da rastu ukrivo, više napolje, prema izvoru svetlosti. Da bi se naše saksijske biljke na balkonima pravilno i ravnomerno razvijale potrebno je da ih povremeno okrećemo.

Koje cveće dobro podnosi sunce preko celog dana, odnosno južnu stranu?

– Pravilo je da biljke sa debljim, kožastim i tamnijim listovima bolje podnose izlaganje suncu i traže manje vode. To važi i za biljke sa crvenim, ljubičastim ili srebrnastim listovima. Muškatle, surfinije, lobelije, verbena, prkos, dragoljub dobro podnose sunce. Pištika (ili lepi Jova) je omiljeno cveće za balkone i dvorište, jer dugo i obilno cveta, ali ga za vreme toplih i sunčanih dana treba više zalivati.

Kako negovati biljke da bi one bile lepe, zdrave i cvetale što obilnije?

– Biljke je lako negovati ako dobro posmatramo i pratimo kako rastu i šta im je zaista potrebno. Mnogi misle da je bitno dodavati puno vode, ali biljke u stvari mnogo bolje podnose manji nedostatak nego višak vode. Ne treba da ih „udavimo“. Ako su listovi ili stabljike klonuli, to upravo može da bude i od prevelike količine vode. Jednostavno pipnite zemlju oko biljke, pa ćete moći da procenite da li je zemlja dovoljno vlažna. Biljke u manjim saksijama svakako treba češće zalivati, naročito ako su više izložene suncu i vetru, što je često slučaj na balkonima viših spratova. Najbolje je zalivati direktno u saksiju ili podmetač i to rano ujutru ili uveče – nikako po suncu. Treba izbegavati kvašenje listova, a naročito cvetova, jer mogu da se stvore fleke. Da bi naše biljke lepo i dugotrajno cvetale treba ih prihranjivati jednom u 2-3 nedelje. Potrebno je i redovno uklanjati precvetale i osušene delove.

Marina Jablanov Stojanović