Савети дипл. инж. хортикултуре Мирјане Теофановић: Направите своју цветну оазу
Новосађанку Мирјану Теофановић љубав према биљкама и цвећу одвела је на студије хортикултуре новосадског Пољопривредног факултета.
Када га је завршила, убрзо је почела да ради у Пољопривредној школи у Футогу. Но живот ју је одвео даље од родног града у земљу лала – Холандију, која је сан свима онима који су завршили хортикултуру. Тамо је запослена у Пољопривредном институту „Wageningen Плант Research“ у Вахенингену (Wageningen). Живи у оближњем месту Бенеком у кући и од своје мале баште је направила пријатан кутак за одмор и опуштање.
– Бројна истраживања показују да гајење биљака оплемењује душу, умањује стрес, поправља расположење и подстиче позитивне емоције. Укратко, оне нам помажу да се осећамо испуњенији и срећнији. Бављење биљкама уједно повећава нашу физичку активност, јер нас подстиче да се крећемо док их негујемо, да више боравимо напољу и да мање седимо. Осим тога, потврђено је да биљке у канцеларијама повећавају ефикасност у обављању пословних обавеза. Ту се препоручују лиснате биљке. Само једна зелена биљка на радном столу може допринети да се осећамо пријатније. То исто можемо да применимо и у својим домовима. Научници Вахенинген универзитета су пре две године истражили какав утицај биљке имају на наш доживљај хране. Особе које су своје оброке конзумирале у окружењу испуњеном цвећем и биљкама, више су уживале у јелу и биле опуштеније.
Услови у којима смо тренутно, подстакли су многе да пробају од свог балкона, терасе или дворишта да направе угодније место не би ли тако боравили више на ваздуху и заокупили своје време нечим лепим и корисним. Које биљке препоручујете почетницима?
– За балконе су најпогодније већ добро познате цветнице: ледене мушкатле, петуније, сурфиније, вербене, ситноцветне бегоније (Бегониа семперфлоренс), пузавице попут ладолежа, јасмина и украсног бршљана. Пркос је изузетно захвална биљка, јер одлично успева у оскудним условима и цвета обилно читавог лета. Када бирамо место за биљке, често се ограничавамо на ограду балкона и понеку саксију у прозору. Никако не треба заборавити зидове балкона и тарабе у двориштима. Њих можете лепо украсити и тако практично камуфлирати, комбинацијом разних висећих цветница и зеленолисних биљака. Вертикалним озелењавањем можемо потпуно да прекријемо ове површине.
Холандске (не)прилике
Упитали смо Мирјану како је тренутно у Холандији, каква ограничења и мере су прописане холандским грађанима:
– Људи су се полако навикли на услове живота у друштвеној изолацији. Холанђани су по природи прилично дисциплиновани и одговорни. Да није тако, не би успели да отргну од мора толике површине и да читавим системом брана, насипа и канала вековима бране земљу (делом испод нивоа мора) од поплава. Нема ограничења кретања за оне који су здрави, под условом да се поштује растојање од 1,5 м и све остале хигијенске мере укључујући и обавезно прање руку. Маске за лице нису обавезне.
Запослени који не раде у виталним делатностима раде од куће, настава на свим нивоима иде преко интернета, а ресторани и кафићи су затворени за посетиоце (достава хране је дозвољена). Фитнес центри, фризерски и козметички салони такође не раде. Сва окупљања са више од троје људи су забрањена, бројне јавне манифестације су отказане, утакмице и слични скупови су забрањени до 1. септембра. У самопослугама и другим продавницама важи правило да више нема породичног одласка у куповину, него може да улази само по једна особа.
Како је тамо људима који се баве пољопровредом?
– Као илустрацију споменула бих најпознатију цветну башту на свету: холандски Кеукенхоф. Све је дивно, али истовремено врло тужно тако празно, без посетилаца. Нажалост, последице ове пошасти ће се јако дуго осећати. Овде сада произвођачи луковица и украсног биља морају да заоравају њиве, јер је извоз стао. Поврће у стакленицима пропада, јер нема сезонске радне снаге из других земаља. Кромпир намењен за извоз или за ресторане исто пропада у складиштима. Пољопривредни произвођачи у овим тешким околностима не могу сами да сносе трошкове транспорта по Холандији, обзиром да већ сада имају великих губитака и јефтиније им је да усев једноставно заору. Проблем је такође што добар део тих пољопривредних производа није погодан за фабричку прераду и не може дуго да се чува. Жалосно је да толики труд и мука пропада! Догодине ће храна бити знатно скупља и прете несташице појединих производа, јер је пољопривредна производња у многим деловима света у застоју. На то већ упозоравају одговорни из Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), као и други стручњаци из области пољопривреде.
Које биљке се лепо комбинују и прате?
– Све зависи од тога шта нам се свиђа и шта желимо да постигнемо. Неки се одлучују за праву експлозију боја и комбинују цветнице јарких контрастних боја. Биљке са белим цветовима се могу користити као неутрални прелаз у таквим цветним мешавинама. У продаји могу да се нађу готове шарене комбинације, пре свега висећег цвећа. Врло лепо изгледа када се комбинују разне цветнице у истој боји, али у различитим нијансама и различите величине цветова. Тако роза од најсветлије до најтамније делује лепршаво, нежно и врло елегантно. За постизање занимљивих визуелних ефеката треба комбиновати биљке различите висине, облика и боје листова.
Да ли за зачинско биље као што је босиљак, нана, рузмарин итд. траже нека посебна правила?
– Зачинско биље је прилично једноставно узгајати. Осим тога, што је врло практично да увек имамо свеже зачине при руци, оно изгледа лепо и, наравно, мирише. На балконима може да се гаји у појединачним саксијама, или комбиновано, у већим жардињерама. Рузмарин је вишегодишња биљка и може да израсте у повећи жбун, па му треба дати више простора. Воли сунце, али је осетљив на јачи мраз и преко зиме га не треба оставити на балкону. Уз већ споменуте зачинске биљке може да се гаји и жалфија, оригано, матичњак, или мајчина душица. Осим што су те биљке корисне у кухињи, оне имају и лепе ситне цветове.
Српски звончић
Упитали смо дипл. инж. хортикултуре Мирјану Теофановић које су то биљке погодне за гајење у двориштима чије неговање није компликовано и не захтева посебно знање:
– Дворишта су већ друга прича и ту постоји много више могућности. Неки више воле травњаке, богате цветне леје и разне воћке у дворишту, али то све захтева много више знања и неге. За све оне који због обавеза немају пуно времена да одржавају своју башту, а желе цветни кутак уз кућу, најбоље је да се определе за такозване покриваче тла и разне зимзелене трајнице. Вештом комбинацијом биљака које цветају у различитим периодима године може да се створи прави цветни тепих од раног пролећа па све до зиме. У баштенским центрима има велики избор тих биљака, а то је уједно и штедљива варијанта, јер када једном посадимо ове вишегодишње биљке, оне ће годинама наставити да нам улепшавају простор око куће.
Да ли је то једина предност?
– Друга велика предност покривача тла је да ове биљке лепо затворе засађени простор, тако да коров практично нема могућности да се ту развија. Од трајница морам да споменем биљку чији је латински назив Цампанула poscharskyana, која је у Холандији врло популарна и продаје се под називом „српски звончић“, обзиром да потиче са Балкана, из динарског подручја. Има лепе цветове боје лаванде, врло обилно цвета у мају и јуну, а често и касније поново процвета. Уз то, изузетно је отпорна на ниске температуре и преко зиме не изгуби лишће. У Холандији може да се види у скоро свим баштама, али у нисам приметила да је људи саде и у Новом Саду. Мали зимзелен (Винца минор) је исто зимзелена трајница лака за одржавање. Разни седуми - пузаве биљке са меснатим листовима и цветовима, жуте, беле или роза боје – могу добро да расту на оскудном, песковитом земљишту.
Биљке са већом укупном лиснатом површином знатно доприносе побољшању квалитета ваздуха и за време топлих дана утичу на снижење температуре за неколико степени. У двориштима где доминирају бетонске и поплочане површине, са оскудним растињем лети зна да буде много топлије него тамо где преовлађује зеленило – открила нам је Мирјана Теофановић.
Које биљке препоручујете за балконе окренуте северу?
– Ако је балкон на северној страни и уз то под дубоком сенком околног дрвећа, боље је изабрати биљке са декоративним листовима у комбинацији са цветницама. Украсна коприва, бршљан, фуксије, бегоније са светлозеленим листивима ће тамо добро да успевају. Мушкатле и петуније ће можда имати мање цветова, али то не значи да их не треба садити на балконима са северне стране. Осим тога, требало би имати на уму да је цвеће које гајимо на балконима изложено светлу са само једне стране. Зато ће те биљке да расту укриво, више напоље, према извору светлости. Да би се наше саксијске биљке на балконима правилно и равномерно развијале потребно је да их повремено окрећемо.
Које цвеће добро подноси сунце преко целог дана, односно јужну страну?
– Правило је да биљке са дебљим, кожастим и тамнијим листовима боље подносе излагање сунцу и траже мање воде. То важи и за биљке са црвеним, љубичастим или сребрнастим листовима. Мушкатле, сурфиније, лобелије, вербена, пркос, драгољуб добро подносе сунце. Пиштика (или лепи Јова) је омиљено цвеће за балконе и двориште, јер дуго и обилно цвета, али га за време топлих и сунчаних дана треба више заливати.
Како неговати биљке да би оне биле лепе, здраве и цветале што обилније?
– Биљке је лако неговати ако добро посматрамо и пратимо како расту и шта им је заиста потребно. Многи мисле да је битно додавати пуно воде, али биљке у ствари много боље подносе мањи недостатак него вишак воде. Не треба да их „удавимо“. Ако су листови или стабљике клонули, то управо може да буде и од превелике количине воде. Једноставно пипните земљу око биљке, па ћете моћи да процените да ли је земља довољно влажна. Биљке у мањим саксијама свакако треба чешће заливати, нарочито ако су више изложене сунцу и ветру, што је често случај на балконима виших спратова. Најбоље је заливати директно у саксију или подметач и то рано ујутру или увече – никако по сунцу. Треба избегавати квашење листова, а нарочито цветова, јер могу да се створе флеке. Да би наше биљке лепо и дуготрајно цветале треба их прихрањивати једном у 2-3 недеље. Потребно је и редовно уклањати прецветале и осушене делове.
Марина Јабланов Стојановић