Rekordne letnje temperature u EU, biće normalne 2040.
BRISEL: Temperature su se spustile ove nedelje u većem delu Evrope, ali opasnost od toplotnih talasa nije prošla.
Naučnici su izračunali da klimatske promene čine letnje toplotne talase pet puta verovatnijim i znatno intenzivnijim, piše "Politiko.eu".Temperature dostignute 2003. godine, kada je Evropu pogodio rekordni toplotni talas, verovatno će biti "normalno" leto do 2040. godine, najnovije su procene britanskog Odeljenja za javno zdravlje.
Uprkos ovonedeljnim podnošljivim temperaturama, ogromni delovi Sibira gore, a ledena površina Grenlanda doživljava dramatično topljenje; mnogi naučnici kažu da je nestabilno vreme posledica globalnog zagrevanja.Kako intenzivna vrućina postaje redovno stanje, nameće se preispitivanje svega, od zdravstvene politike do poljoprivrede. U Nemačkoj i Britaniji farbaju šine u belu boju da se ne bi istopile na vrućini, dok poljoprvrednici sade drveće da bi zaštitili useve.
Međutim, učestali toplotni talasi imaju i jednu prednost - ljudi su pripremljeniji, pa dolazi do manje smrtnih slučajeva kada temperature skoče.Politiko se bavio načinima na koji se ljudi i kreatori politike prilagođavaju vrelijoj budućnosti.Toplotni talas 2003. godine bio je poziv za buđenje Evropi.Tog leta temperature u avgustu su bile oko 40 stepeni Celzijusovih širom Evrope i 47,4 stepena u Amarelehi u Portugalu, gde je od vrućine preminulo 35.000 do 70.000 ljudi.
U Francuskoj je preminulo 15.000 ljudi, uglavnom starijih.Tragične posledice su podstakle evropske zemlje da razviju planove za toplotne talase.Svetska zdravstvena organizacija se fokusira na edukaciju ljudi o najboljim načinima za hlađenje.SZO je objavila dugu listu saveta koji uključuju otvaranje prozora noću i držanje lekova na sobnoj temperaturi.
U težim slučajevima, Belgija raspoređuje Crveni krst za pružanje hitne medicinske pomoći i distribuciju vode, dok Francuska otvara rashladne centre i produžava radno vreme bazena i zelenih površina.Toplotni talasi, suše i šumski požari dovešće do smanjenih prinosa na Mediteranu i delovima centralne i istočne Evrope, ali poljoprivrednici imaju kratak rok da se prilagode.
Oni će morati pažljivo da planiraju vreme sadnje i berbe.Neki će morati da primene različite rotacije useva i strategije za očuvanje vode. To znači poboljšavanje prakse navodnjavanja i skladištenja zaliha.Dugoročno gledano, pojačano uzgajanje drveća ili grmlja blizu useva moglo bi da ih zaštiti od sunca, vetra, mraza i poplava.Drveće pomaže i stanovnicima gradova, jer im pruža hlad i isparava vodu, što pruža efekat hlađenja.
Međutim, nemaju svi pristup zelenilu u "betonskim džunglama". Zbog toga mnoge organizacije apeluju na lokalne vlasti da povećaju sadnju stabala.Singapur već ima više od 100 hektara zelenila na krovovima i fasadama, dok u Parizu stanovnici mogu da podnesu zahtev za osnivanje urbanih bašta.U ovom trenutku manje od pet procenata evropskih domaćinstava ima klima uređaje u poređenju sa 90 procenata u SAD.
Ali Međunarodna agnecija za energetiku procenjuje da će se broj klima uređaja udvostručiti u narednih 20 godina kako rekordne vrućine postaju češće.Železnice širom sveta imaju problema zbog velikih vrućina. Većina železničke mreže sastoji se od zavarenih pruga koje mogu postati do 20 stepeni toplije od okolnog vazduha.Zbog toga mnoge zemlje boje železničke pruge u belu boju, poput nemačkog Dojče ban neca.
Češći toplotni talasi zahtevaju, međutim, dugoročne mere.
