Рекордне летње температуре  у ЕУ, биће нормалне 2040.

Научници су израчунали да климатске промене чине летње топлотне таласе пет пута вероватнијим и знатно интензивнијим, пише "Политико.еу".Температуре достигнуте 2003. године, када је Европу погодио рекордни топлотни талас, вероватно ће бити "нормално" лето до 2040. године, најновије су процене британског Одељења за јавно здравље.



Упркос овонедељним подношљивим температурама, огромни делови Сибира горе, а ледена површина Гренланда доживљава драматично топљење; многи научници кажу да је нестабилно време последица глобалног загревања.Како интензивна врућина постаје редовно стање, намеће се преиспитивање свега, од здравствене политике до пољопривреде. У Немачкој и Британији фарбају шине у белу боју да се не би истопиле на врућини, док пољопрвредници саде дрвеће да би заштитили усеве.



Међутим, учестали топлотни таласи имају и једну предност - људи су припремљенији, па долази до мање смртних случајева када температуре скоче.Политико се бавио начинима на који се људи и креатори политике прилагођавају врелијој будућности.Топлотни талас 2003. године био је позив за буђење Европи.Тог лета температуре у августу су биле око 40 степени Целзијусових широм Европе и 47,4 степена у Амарелехи у Португалу, где је од врућине преминуло 35.000 до 70.000 људи.



У Француској је преминуло 15.000 људи, углавном старијих.Трагичне последице су подстакле европске земље да развију планове за топлотне таласе.Светска здравствена организација се фокусира на едукацију људи о најбољим начинима за хлађење.СЗО је објавила дугу листу савета који укључују отварање прозора ноћу и држање лекова на собној температури.



У тежим случајевима, Белгија распоређује Црвени крст за пружање хитне медицинске помоћи и дистрибуцију воде, док Француска отвара расхладне центре и продужава радно време базена и зелених површина.Топлотни таласи, суше и шумски пожари довешће до смањених приноса на Медитерану и деловима централне и источне Европе, али пољопривредници имају кратак рок да се прилагоде. 



Они ће морати пажљиво да планирају време садње и бербе.Неки ће морати да примене различите ротације усева и стратегије за очување воде. То значи побољшавање праксе наводњавања и складиштења залиха.Дугорочно гледано, појачано узгајање дрвећа или грмља близу усева могло би да их заштити од сунца, ветра, мраза и поплава.Дрвеће помаже и становницима градова, јер им пружа хлад и испарава воду, што пружа ефекат хлађења. 



Међутим, немају сви приступ зеленилу у "бетонским џунглама". Због тога многе организације апелују на локалне власти да повећају садњу стабала.Сингапур већ има више од 100 хектара зеленила на крововима и фасадама, док у Паризу становници могу да поднесу захтев за оснивање урбаних башта.У овом тренутку мање од пет процената европских домаћинстава има клима уређаје у поређењу са 90 процената у САД.



Али Међународна агнеција за енергетику процењује да ће се број клима уређаја удвостручити у наредних 20 година како рекордне врућине постају чешће.Железнице широм света имају проблема због великих врућина. Већина железничке мреже састоји се од заварених пруга које могу постати до 20 степени топлије од околног ваздуха.Због тога многе земље боје железничке пруге у белу боју, попут немачког Дојче бан неца.



Чешћи топлотни таласи захтевају, међутим, дугорочне мере.