Psiholog Milica Savić o ambicioznim roditeljima: Deca kao biznis projekat

– Kada je uspeh nepravilno asociran sa nezdravom ambicijom tada imamo situaciju ili – ili. Gledajući druge (misli se na nezdravu ambiciju) kako su nezadovoljni svojim uspehom, nisu empatični, „gaze” napred, čovek pomisli: „Bolje je da budem srećan, a neuspešan, nego uspešan, a nesrećan!” Uspeh uz sebe nosi odricanja i prihvatanje odgovornosti, ali i sreću i zadovoljstvo.

Da li biste nam objasnili šta znači biti ambiciozan?

– Za većinu uspešnih ljudi kažemo da su ambiciozni. Ambicija je težnja za uspehom, priznanjem ili slavom. Može biti zdrava (konstruktivna) i nezdrava (destruktivna). Zdrava ambicija je produktivna, podstiče razvoj ličnosti. Ambiciozno ponašanje objedinjava osobine ličnosti, temperament, želje, iskustvo, vaspitanje... Kada osoba poznaje sebe ona zna šta želi i uspešno određuje prioritete i postavlja ciljeve. Spremna je na odricanja, ali ne po svaku cenu. Svojim radom, upornošću i zalaganjem dostiže postavljene ciljeve, ali i odvoji dovoljno vremena za odmor.

A nezdrava ambicija?

– Nezdrava ambicija uspeh pretvara u opsesiju. Osoba ne bira sredstvo do cilja, koristi i zloupotrebljava druge, čime ih povređuje. Postavljene ciljeve prate nerealna očekivanja, tako da osoba postaje nezadovoljna. Dostigavši ono što je zacrtala ne ume da uživa u svom uspehu i dostignuću!

Šta u tom kontekstu znači biti ambiciozan roditelj?

– Ambiciozni roditelj deci naglasi značaj uspeha. Pokaže da se do cilja dolazi sopstvenim zalaganjem i trudom. Nagrađuje aktivnosti koje deca sama započnu i dozvoljava izbor. Ne forsira uspeh po svaku cenu. Međutim, u današnje vreme često čujemo roditelje da „taksiraju” decu sa jedne aktivnosti na drugu. Dobro je da deca isprobaju razne aktivnosti, ali ih pustite da sami biraju i preuzmu odgovornost za svoje izbore. To ne znači drugu krajnost: da se dete tera da narednih godinu dana ide na tu aktivnost. Ponudite da do kraja meseca izdrži, pa ćete ponovo pričati da li da nastavi. Pratite detetova interesovanja.

Šta se dešava kada detetova uspešnost postane uslov da bude voljeno?

– Želela bih da još jednom istaknem da dilema između sreće i uspeha ne bi trebalo postoji! Kada roditelj povezuje detetovu uspešnost sa pravom da bude voljeno čini štetu detetu. Kao i roditelj koji projektuje svoje neostvarene ambicije na decu. Kod preterano ambicioznih roditelja uspeh je uslov koji dete treba da ispuni da bi bilo voljeno ili poštovano. Osnovno dečje pravo je da bude dete. Razvoj podrazumeva postepeno sazrevanje deteta. U toku tog sazrevanja dete se interesuje za različite sadržaje. Zadatak roditelja je da upozna i prati sklonosti svoje dece, da podstiče radoznalost i samostalnost.

Kako podržati afinitete deteta, a pri tom ga ne opteretiti?

– Potrebno je praviti razliku između želja i potreba deteta, kao i razlikovati detetove želje od svojih ambicija. Roditelj treba da nađe pravu meru oko vannastavih aktivnosti. Aktivnosti treba izabrati tako što će roditelj biti uključen i osluškivati afinitete svog deteta.

Kako prepoznati šta je detetova potreba, a šta želja?

– Na primer: roditelj veruje da je detetova potreba sport i upiše ga u školu fudbala. Ako dete ima želju da se bavi fudbalom samo da bi bio poznat kao Ronaldo, onda je njegova potreba nešto drugo. Želje su nešto za čim žudimo bilo odmah ili u budućnosti. Za razliku od potreba, želje se razlikuju od čoveka do čoveka. Svako ima neku svoju listu želja. Želje se vremenom mogu menjati, dok su potrebe iste tokom života. Potrebno nam je mesto za život, odeća koju nosimo, dovoljno hrane, voda za piće ... Potrebe mogu biti fizičke (hrana, voda, dom...) i subjektivne (samopouzdanje, osećanje sigurnosti...)

Osim straha od neuspeha, deca mogu da razviju i strah od uspeha, mada to na prvi pogled zvuči paradoksalno, jer ko ne želi da bude uspešan? Zato smo upitali kako nastaje strah od uspeha:

– Tokom vaspitanja roditelj može da nesvesno šalje poruke detetu da ne uspe. Može otvoreno govoriti da treba da uči i da bude uspešan, ali neverbalno daje zabranu na uspeh. Tako dobijemo studenta koji se trudi i sve zadatke radi na vreme, ali kada dođe vreme ispita sam sebe sabotira. Kada otac pobeđuje sina u stonom tenisu, a zatim prestane da igra kada sin pobedi njega, može biti shvaćeno kao „Nemoj da budeš bolji od mene ili ću te odbaciti”, odnosno, „Nemoj uspeti”. Niko detetu ne kaže direktno da ne bude uspešno, ali takve poruke se prenose gunđanjem i kritikom – objasnila nam je psiholog Milica Savić.

Deca su na tom ranom uzrastu veoma radoznala. Kako prepoznati koje interesovanje deteta podržati?

– To se najbolje može objasniti primerom: ukoliko devojčica može da bira da ostane napolju sa drugaricama ili da ide na čas plesa i ona odabere ples. Kada sa radošću priča o novim koracima, kada sama ponudi da vam nešto pokaže i to radi iznova i iznova... Dečak koji trenira fudbal i izgubi utakmicu, uz priču o prepoznatim greškama kaže kako jedva čeka sledeću utakmicu da to ispravi.

Sećam se kada su počele da se prikazuju emisije o kuhinji Džejmija Olivera. Uživao je u pravljenju hrane. Tako slobodno se igrao namirnicama i začinima. Ljubav prema toj vrsti posla mu je pomogla u danima kada nije lako. Kada osluškujete druge, kada pričate sa njima, čućete da su ono što danas vole da rade, radili u detinjstvu. Zato dozvolite deci da rade stvari koje su za njihov uzrast i pratite šta je to gde se zanesu i koju aktivnost mogu satima da rade, a da im ne dosadi.

Čak i kada su u pitanju igrice na mobilnim telefonima, tabletima ili kompjuterima?

– Dozvolite im, ali ih pitajte šta im je tu zabavno? Uputite se koje igre igraju i koje su sposobnosti za to potrebne? Da li vole da razvijaju strategije, da li vole da su lideri ili su timski igrači? Upoznajte svoje dete i verbalizujte mu koje sposobnosti poseduje: npr. „Za to što si izveo u toj igri su potrebne pregovaračke sposobnosti! Smatram da si dobar u tome!“

Kako da ih naučimo da cene rad bez obzira na rezultat?

– I neprijatna osećanja frustriranosti i dosade doprinose da dete otkrije šta ga interesuje. Kada dete teramo da radi ono što mu je neprijatno, a korisno, učimo ga da izgradi radne navike, koje mu kasnije pomažu u postizanju uspeha. Prateći svoj unutrašnji motiv za nekom aktivnošću dete je izvodi, jer je autentično zainteresovano, a ne da bi zadovoljilo mamu ili tatu. Kada radite ono što volite, taj unutrašnji motiv vam pomaže da posao obavljate najbolje što umete. Razvojni mentalni stav ljudima omogućava da cene ono što rade bez obzira na ishod.

Da li su poznati sportisti poput Novaka Đokovića ili violiniste Stefana Milenkovića bili deca ambicioznih roditelja?

– Primeri poznatih uspešnih ljudi, kao što je Novak Đoković ili Stefan Milenković, pokazuju kako su roditelji osluškivali za šta dete pokazuje interesovanje i vrlo rano (3 ili 4 godine) počeli da ih usmeravaju u tom pravcu. Naglasila bih da deci treba ljubav roditelja, jer tako grade pozitivnu sliku o sebi.

Šta se dešava s decom koja ne ispune očekivanja svojih roditelja?

– Neka deca uspeju da zadovolje ambiciozne kriterijume roditelja, postižu rezultate, ali ne osećaju zadovoljstvo. Rade ono što roditelj želi, ali ne znaju šta je to što oni žele. Ona deca koja ne uspeju da zadovolje kriterijume koje su roditelji postavili razviju depresivne simptome ili se često svađaju sa roditeljima u želji da izgrade sopstvenu autonomiju. U ovakvim situacijama može da pomogne odvajanje od roditelja i psihoterapija. Pustite dete da ispita svoje potencijale i podržite ga da istražuje taj aspekt sebe!

Marina Jablnanov Stojanović