Не знам како је изгледала бурмутица, нити златна табакера, међутим, још ми је пред очима једна обична тозна, метална кутија за дуван. Онај ситно сецкани, спреман за завијање цигарета, с браонкастим, танким, миришљавим резанцима и покојим коренчићем, за који су моји другари Херцеговци а у ЈНА (када би им од куће послали пакетић у плавом пак-папиру) тврдили да је финанцова нога. Као, баш је наишао док се сецка дуван, да брани државни монопол, па је завршио под ножем.