Petar Benčina o ulozi u „Tomi“: Dogodi se pa čovek i na dušu zaboravi 

Njegov lik izazvao je brojne reakcije između ostalog i zbog toga što se u samom startu nije znalo da li je ta filmska linija priče izmišljena ili ne. U međuvremenu i reditelj i glumac potvrdili su da je reč o fiktivnom liku, ali je ipak istina i da je Toma imao blizak odnos sa doktorima koji su ga pred smrt lečili. Priču o odnosu doktora iz filma i Tome Zdravkovića napisao je Nikola Pejaković.

Glumac Petar Benčina je u razgovoru za Dnevnikov TV magazin rekao da smatra da su uspeli da u filmu duboko emotivno ožive taj jedan izmišljeni odnos između dva čoveka. Istakao je i da je upravo zbog toga i imao prostora da se njihov odnos produbi koliko god je bilo potrebe, te da ga je ova uloga odvela u najveću glumačku transformaciju u dosadašnjoj karijeri, jer ga do sada nikada nismo gledali u takvim, emotivnim rolama.

Benčina u filmu igra doktora koji je najpre strog, prek i fokusiran na posao, a potom kao čovek koji doživljava potpunu transformaciju. Prikazan je ipak kao emotivan čovek, kojeg je toplina koju otkriva usled životnih okolnosti, kako je glumac rekao, naterala da sagleda sopstvenu emotivnu nepotpunost, ako ne i promašenost u koju ga je odvelo nepriznavanje krhkosti. Upravo njegov lik kroz film „Toma“ govori o promašenim životima i zaboravljenim dušama. Glumac je za naš list ispričao i da je odnos Tome Zdravkovića i doktora Hadžipopovića i zamena njihovih uloga ono što je za njega bilo najuzbudljivije u ovom projektu.

– Njih dvojica zapravo od početka filma do kraja prolaze put od potpune konfrontacije do najvećeg prijateljstva. I, zapravo, to je ono što prelama film. To je jedna katarza. Taj prelaz u kom Toma postaje njegov doktor i ta zamena njihovih uloga je suštinska. Ona objašnjava i njegovu neku veličinu i šta se sve krije u doktoru koji odbija da se pusti da bude onoliko živ, duhovit i emotivan koliko zapravo i jeste – objasnio nam je Benčina, dodajući da njegov lik u jednom trenutku zaboravi na svoju dušu.

– To se se, naravno, može desiti svakome od nas. Kada se sa time suočite u nekim godinama koje su vam „pojele“ vreme i kada ste bez neke velike krivice i velike greške zapravo došli do potpunog promašaja svog života onda je to potresno i bolno. Na kraju je to u filmu možda isceliteljski, ali je užasno snažno – istakao je glumac za naš list.

Benčina je rekao i da je pre snimanja filma „Toma“ vrlo malo znao o pevaču i to najviše kroz njegove pesme, koje je voleo i pre ovog projekta, jer je u isto vreme pevač kroz svoju muziku donosio i strast, ali i nešto što je naše, autentično, te ga je to i odvajalo od ostalih. 

– Zapravo smo svi kroz ovaj film shvatili koliko je on živeo te pesme i kako je svaka od tih njegovih pesama i nota napisana u toj jednoj ariji koju je čitav život komponovao i koja je proizašla iz njegovog života. Toma je bio kontroverzan, kompleksan i dubok. Baš kao što je, uostalom, i ovaj naš film – kazao nam je Petar Benčina, dodajući da je oduševljen reakcijama publike na ostvarenje koje su snimili.

– Iza nas je ko zna koja projekcija, a čini mi se da je, kako smo išli iz grada u grad, reakcija publike bila sve emotivnija i lepša. Pogotovo u Beogradu na premijernom bioskopskom prikazivanju, kada smo bili na talasima dobrog glasa i očekivanja sa festivala. Uprkos tome mislim da nam je neko i rekao da je to bio dvadesetpetominutni aplauz i da nikada u istoriji Sava centra nijedan film nije to doživeo. Uspeh ovog filma porede sa onim koji je postigao film „Lepa sela lepo gore“ ili „Montevideo, Bog te video“, ali, koliko čujemo, ovo obara sve dosadašnje rekorde – istakao je Petar.

Scena sa Ljiljanom je lična i istinita

Osim zbog doktorovog odnosa sa Tomom publika u bioskopu najviše suza pustila je i zbog scene u kojoj Benčina uz zvuke pesme „Za Ljiljanu“ pleše sa glumicom Paulinom Manovom, koja u filmu igra njegovu suprugu.

Glumac je gostujući u emisiji „Kec na 11“ na K1 televiziji priznao da je i za njega ta scena bila posebna i vrlo teška.

– U toj sceni je taj krešendo svega onoga što se događa i to je bilo neophodno, spontano, važno, a nekako čak i lično. Nije bilo igrano, nego istinito. Lomio sam se cele te večeri jer smo tu scenu snimali pet, šest sati (smeh) – rekao je Benčina.

U intervjuu za dnevni list „Blic“ glumac je dodao da smatra da publika emotivno reaguje na film i zbog toga što on govori o raspadu Jugoslavije. Kako je ispričao, sa tom zemljom nestala je i srednja klasa, čije je njegov doktor u „Tomi“ oličenje.

– Ta srednja klasa bila je temelj te zemlje i plodno tlo na kome je uspevao taj duh vremena. Upečatljiv je u filmu trenutak u kom se njih dvojica nalaze kao najbolji prijatelji, a zapravo više neće biti ni Tome, ni te klase, ni te zemlje... Sve će dotaći, da se poslužim Tominim rečima, dno života, i pakao i ponore – zaključio je Benčina i dodao da je posebno iznenađen što ga publika u bioskopima gleda i po nekoliko puta.

Za svog doktora koji u filmu leči bolesnog Tomu Zdravkovića Benčina je u razgovoru za Tanjug ispričao da je jedna od onih uloga koje te  „kompletnog pozivaju da učestvuješ svim svojim bićem, nose posebnu odgovornost i lepotu".

– Svaki dan snimanja bilo je uvek dovoljno nečeg nepoznatog, u šta nismo bili potpuno sigurni, što je u nama svima budilo faktor iks. Što je možda i najveća vrednost filma - kao da smo čitavo vreme bili vođeni i čuvani od nekog, od neke siline. Ne znam da li je Toma... Kad god smo bili na nekom raskršću nešto nam je uvek pomagalo da odemo pravim putem –bio je iskren glumac u razgovoru za Tanjug i priznao da je bilo scena u kojima je i sam plakao, kako na samom snimanju, tako i na projekciji filma.

Osim odnosa doktora i Tome najveći utisak na glumca prenela je njegova supruga Tamara Dragičević, koja je oživela Silvanu Armenulić, te istakao da je na poseban način dočarala čuvenu pevačicu. Nakon bioskopskih projekcija filma uslediće i premijera serije „Toma“, a kako je glumac otkrio, centralne teme i priče iz filma biće proširene i u potpunosti uobličene.

Vladimir Bijelić