okoTVoko: Zašto više nema Red karpeta i pravih crvenih tepiha?

To je bio šou koji je donosio ekskluzive sa svetskih festivala i crvenih tepiha ali se bavio i fenomenološkim pojavama treša. Znali smo ponedeljkom uz prvu kaficu da prepričavamo sve događaje koje smo videli u toj emisiji. Takve emisije nema jer su u susednoj državi odlučili da drže program u strogo sterilnoj političkoj korektnosti. Jednostavno tamo je program dosadan. Sve ispeglani šou programi. Licence vladaju i Delale piše da samo nismo gledali još „Zvezde heklaju” i „Zvezde podriguju”. Zavladali su i influenseri ali u autorskom tekstu dobro analizira da njihovo vreme prolazi i da će se tražiti ponovo neki obični, kreativni ljudi. Daniel ima teoriju da su beogradski mediji totalno izdominirali i da je kod nas mnogo zabavnije. Nemam tu teoriju. Jer mogu i da postavim pitanje zašto nema više ni umivene emisije poput „Tabloida” koja je trajala 23 godine, sa preko hiljadu emisija? A imam svedoke koji će reći da me je prepoznalo pola Mostara, puno ljudi sa Baščaršije a o Jadranu da ne pričam, svi su oni gledali Tabloid i preko BK televizije i preko RTS sat-a. Pošto sam uvek skidao kapu gospodinu Danielu Delaleu na tome kako je uređivao svoju emisiju i šta je sve pakovao u taj format - shvatam gde je problem nas dvojice kao autentičnih autora. Ne uklapamo se u sterilnost postojećih programskih šema. Danas je televizija postala sterilna zabava, a narod pobegao na Jutjub.

I sjajno je dijagnostikovao Delale da se harizmatični ljudi ne pozivaju na određene televizije jer nisu dovoljno simpatični tamo nekom uredniku koji je sam sebi svrha. Tako je i u Srbiji, silni programi postoje a niko ih ne gleda. Totalni fejk. Pobednici „Zadruge”, ekscentrični voditelji koji sve rade da bi bili u centru pažnje, propagiranje nemorala i prostitucije - ne spada u dobar program i finu kulturu. Urednik emisije mora da napravi tanku liniju gde počinje treš, a gde zabava i gde ubaciti i malo kulture. Tako se može desiti da imate i Tijanića, Vendi, Aleksandra Stankovića, Cecu, Bekvalac, Sinišu Kovačevića, Mirjanu Bobić. Dobar urednik zabavnog programa se trudi da bude šareno. Zato i žalim što nema više emisije Red karpet. Sad što više nema „Tabloida” – „ne plačem više jer suza nemam”...to vam je jedan hit Zdravka Škendera. Znali su ovde da skidaju i jednog Minimaksa, Olivera Mlakara, Miću Orlovića jer se nisu uklapali u glave onih koji su vodili programske šeme. Ili je to bila zavist i osveta loših đaka? Daniel Delale je još uvek mlad i vedrog duha da ne bi radio na televiziji. Sad što mu je omiljena voditeljka Nikolina Pišek, o ukusima se ne raspravlja. Meni je, na primer, draža Dragana Kosjerina ili Maja Nikolić, volim njeno devojačko prezime Japundža. Uvek sam takve zvao u goste - samo harizmatične, od Voje Nedeljkovića, Zorana Kesića, Ivana Ivanovića, Aleksandra Stankovića, Danke Novović, Ruške Jakić, Suzane Mančić... Jedini uslov je bio da gost ne sme biti dosadan i neharizmatičan.

Uvek sam emisiji „Red karpet” zavideo na budžetu, na timu saradnika, na tome što su mogli obići ceo svet u jurnjavi za crvenim tepisima. „Tabloid” je uvek bio „štap i kanap” a urednik je taj koji je sve morao da smisli i ko će od zvezda iz regiona da dođe i gde da ga smestimo da spava i gde da ga vodimo na ručak. Bez lepog gostoprimstva nema ni zvezda. Vremena su se promenila. Neki polusvet je počeo da drma televizijama. Zato ih niko i ne gleda i ne pamti. Niti imamo zvezda, niti imamo hitova, niti imamo Red karpeta. Žao mi je što nisam nikad napravio intervju sa Danielom Delaleom, koji je po meni jedan od najboljih urednika neke šou-biz emisije. Desio se maler - taj dan kad smo trebali da uradimo intervju, skinuli su ga. Ali on mene nije zaboravio jer me je kao urednik Una televizije, zamolio da dam intervju i kažem koju reč o Đorđu Balaševiću i „Labaratoriji zvuka” braće Vranešević....

Trenutno shvatam na radiju koliko imam pametnih i lekovitih i talentovanih ljudi koji nisu na televiziji. Ko je pametan taj je davno pobegao. Ali ako se ikada vratim kroz podkast, želja će mi biti da ugostim Daniela. Čini mi se da su nam dijagnoze modernih vremena, gotovo pa iste. Od sada ću redovno čitati kolumnu „Crveni tepih”. Inače, diplomirao sam na kolumnama Aleksandra Tijanića, Mirjane Bobić Mojsilović, Bogdana Tirnanića i Petra Lukovića. Sad znam da postoji još jedna kolumna u kojoj ću uživati. Tijanić, Tirnanić, Bobićka su bili i TV lica pa su se opet vratili kolumnama i pisanom novinarstvu. To mislim da je dovoljan dokaz kakav je medij postala televizija. To je elektronska aždaja koja jede svoja harizmatična i prepoznatljiva lica i voli da sklanja svoje zvezde. Zato nam i ide ovako kako nam ide.

Aleksandar Filipović