OkoTVoko: Tango smrti

Ako pustite „Nedelju” shvatićete da je prokleta skoro svaka nedelja. Kad pustite „Tango smrti” iz „Balkan Ekspresa” mnogi neće znati da je upravo Marina autorka teksta, a songa Zoran Simjanovića, a sve je maestralno otpevala Tanja Bošković. I „Zašto sve što je lepo ima kraj” napisala je Marina Tucaković da bi Oliver Dragojević dobio još jednu pesmu „Podseti me šta to beše ljubav”.

Marina je kao intuitivna Škorpija znala šta je čeka i odlučila je da sa medijima podeli svoju muku. Prvo je to uradila na jednoj makedonskoj televiziji, potom na televiziji K1. Taj intervju nije bio slučajnost jer je poznato da je tekstove nekih pesama za Željka Joksimovića upravo pisala Marina...recimo, pesmu „Ljubav nije stvar”. Dala je i intervju i za televiziju Pink. Tu su razgovori koji su imali pregleda na Jutjubu koliko i Novi Sad ima stanovnika. Pa naravno da je hitmejkerka znala šta je moć javnog mnenja kao što je znala da uvek pogodi pravu pesmu i za Cecu i za Jecu. Kao što je znala da stvori Anu Nikolić. Kao što je znala da Džeju pokloni prave balade, da napravi čudo u životu Željka Samardžića. Kao članica žirija u „Operaciji trijumf” i „Pinkovim zvezdama” moglo se videti kakva je ličnost. Kao što je u svojim intervjuima oprostila i onima koji su zaboravili njen broj telefona.

Borila se hrabro i delila sa javnošću sve oko svoje bolesti. Kod doktorke Katarine Bajec pokušala je da objasni gledateljkama koliko je važno da se jave na vreme kod svog izabranog lekara ako primete bilo kakve promene u svom telu. I tu je bila drugačija. Marina je napisala i „Dodirni mi kolena” i „Sitnije cile, sitnije” i bila prvoborka naše estradne seksualne revolucije. Sve što je Oliver Mandić otpevao napisala je upravo ona.

Kada se stvarala „Beovizija” 2003. godine imao sam tu čast i privilegiju da me zove da budem član žirija. Tek tada sam shvatio sa koliko ljubavi i entuzijazma ulazi u svaki novi projekat. Kada je gostovala u emisijama, volela je da se posavetuje i oko garderobe. Bilo joj je uvek bitno da se lepo obuče i ispoštuje medij.

Sad kad čitam kako je neki optužuju da je ona stvorila turbo folk i pesmu „Kokakola, malboro, suzuki” pojedinci nikako da shvate da u opisu posla tekstopisca nije da menja nego da opiše svet u kome živi. Marina je htela da sa javnošću podeli sve. I bol zbog gubitka sina. I pogubnost stresa. I da ukaže koliko je rak opasna stvar. To što naši mediji nisu shvatili koliko su tumori opasna stvar a leka još uvek nema, to je već do uređivačkih politika pojedinih medija. Koliko sam shvatio, korona je samo okidač da se pokrenu i neke druge bolesti. U medijima nismo u stanju da se odužimo našim velikanima, nema vremena da se napravi retrospektiva nečije karijere. Na televizijama gde je sve na istu modlu, gde nečije karijere traju i po 40 godina, svedu se na deset minuta u nekom jutarnjem programu. Nije ni čudo što gledaoci traže alternativne načine informisanja.

Ovo je kraj jedne epohe. Jer znala je Marina Tucaković da napiše tralalajku i veselicu „Ko se s nama druži život mu je duži” ali svi znamo da će u istoriji ostati „Sunce ljubavi” i „Ni jedne usne se ne ljube same”. I bila je u pravu kada je napisala da samo nebo zna i da će pevač pesme poludeti. Kao što je Tanja Savić „Poludela” u jednoj pesmi. Jer u elektronskim medijima gde je važna količina a ne suština informacija, ne ostaje ništa drugo nego da se puštaju ovakve pesme.

Aleksandar Filipović