OkoTVoko: Dotakli smo dno života

Bio sam tada suviše mlad da bih znao koliko su tačni stihovi „dotako sam dno života”. Čini mi se da smo upravo u ovim godinama dotakli dno života i pakao i pomore. I čini mi se da Toma nije bio toliko tiražan i popularan nego je kao i svi fantastični umetnici shvaćen tek kad je prerano otišao. Srećni ljudi ne pišu tužne pesme, da bi napisao dobru pesmu moraš da se zaprljaš.

Uspeh filma „Toma” samo govori da je pogođena prava tema. Još od premijere u Sarajevu i direktnog prenosa događaja na K1 televiziji konačno smo videli prave a ne krokodilske suze. Ljude u ovo depresivno vreme izgleda mogu da spasu samo istinske emocije. U filmu i TV seriji Tomu igra Milan Marić. Izbor je toliko dobar s obzirom na to da je u pitanju jedan izuzetno mentalno lekoviti glumac. Kad god želim da vidim i čujem nešto pametno, pogledam „Tv lica kao sav normalan svet” i njegovo gostovanje kod Tanje Peternek Aleksić. Tu se najbolji vidi šta se dešava kad se spoje dobra novinarka i harizmatični glumac. Tanja je nenadmašna u svom fahu ali privatno nije nimalo patetična jer uvek pominje svoje sremačko poreklo.

Tamari Dragićević je pripala uloga Silvane. I to je odličan izbor. Zanimljivo je da sam istražujući Instagram za potrebe emisije „Subotom sa Sašom” naleteo na fan pejdž stranicu Silvane Armenulić i mladu devojku koja ima samo 17 godina i koja je na ovaj moderan način predstavila rad folk ikone naše kulture. Zašto je Silvana imala tako tužne pesme, pa baš zato što ih je napisao Toma Zdravković. „Šta će mi život bez tebe dragi”, „Srce gori jer te voli”, „Ja nemam prava nikog da volim”, „Ciganine sviraj, sviraj”. Tomine pesme su skuplje od života, svedočila je i specijalna emisija RTS-a, posvećena velikom umetniku. A da ne pričamo o fantastičnoj pesmi koja je posvećena našoj Danki Novović. Platonske ljubavi mogu da budu pravo čudo. Jedino što možda malo smeta što je šminka u tv seriji i filmu jako slična onome što smo videli u serijalu „Tvoje lice zvuči poznato”. To je već blizu karikature, jer na Tomi niko nije gledao nos nego su svi uživali u njegovoj pesmi koja je imala emotivnost i tugu koju je predstavljao i Sirano de Beržerak. Treba izbegavati karikiranja emotivnih i dobrih ljudi jer ih baš mnogo ni nemamo u istoriji. Kao kad me i pitaju gde je granica erotike. Uvek kažem da je to dekolte Silvane Armenulić i dužina njene mini suknje. To su ona stara vremena gde se znalo gde je granica pristojnosti, šta je stidljivost i šta su prave ljubavi.

Kao što je jasno da pravog seksa nema bez ljubavi tako je jasno da mladi ljudi neće da prihvate jednoumlje koje su nam ponudile kablovske televizije. Mladi su se okrenuli starim kasetama i pločama svojih roditelja i tu su muziku stavili na Jutjub i Instagram. Samo ako se vratimo u prošlost gde su stanovale prave emocije, samo ako tu muziku uzmemo umesto bromazepama, imamo šansu da preživimo ovu ludaru u kojoj živimo. A život je lep i kratak. To smo shvatili tek kad su nam i Silvana i Toma otišli prerano. Zato su sada i legende. To što ne postoji ni jedan televizijski i radio kanal gde bi se emitovala ta muzika iz TV arhiva to nek ide na dušu alavim medijskim tajkunima. Ionako je Instagram pun TV arhiva pa se nemojte čuditi kad jednog dana ova aplikacija zameni televiziju. To će biti početak kulturološke demokratizacije i trenutak našeg mentalnog spasenja.

Aleksandar Filipović