OkoTVoko: Ta­blo­id le­gi­tim­no

Ka­žu da je pe­sma Alek­san­dre Pri­jo­vić „Le­gi­tim­no” ve­li­ki hit. Ka­da no­vu sa biv­šom pre­va­riš, to je le­gi­tim­no. Le­po pi­še Bra­ja ka­kva su no­va vre­me­na. U tim no­vim vre­me­ni­ma osva­nu­la je na svim ka­na­li­ma Red te­le­vi­zi­ja - pro­gram in­flu­en­se­ra. Vi­de­će­mo da li će ta te­le­vi­zi­ja us­pe­ti da nad­ma­ši gle­da­nost tra­di­ci­o­nal­nih te­le­vi­zi­ja. Jer tra­di­ci­o­nal­na te­le­vi­zi­ja je upra­vo za one ko­ji vo­le da uz ru­čak gle­da­ju TV i pi­ju svo­ju omi­lje­nu ka­fi­cu.

Ali ko su da­nas lič­no­sti ko­je su u sta­nju da pro­da­ju na­slov­ne stra­ne TV ma­ga­zi­na? Ko je ko­rek­tan da od­go­va­ra cilj­noj gru­pi gle­da­la­ca ili slu­ša­la­ca. Jer da­nas por­ta­li od sve­ga pra­ve spek­takl. I ne­kad se ka­jem što što sam dao ime emi­si­ji „Ta­blo­id” jer da­nas je to po­sta­la reč za iz­mi­šlje­no. Sta­vim na svo­ju Fej­sbuk stra­ni­cu sli­ku Go­ce La­za­re­vić sa mo­ra i u jed­nom ta­blo­i­du na­fi­lu­ju pri­ču ka­ko Go­ca i ja le­tu­je­mo u istom me­stu i ka­ko nas je sli­kao njen pri­ja­telj. Pri­ča ne­ma bla­ge ve­ze s isti­nom. Go­ca i ja smo se slu­čaj­no sre­li. Te sam je u pli­ća­ku Nei Po­ri­ja ube­đi­vao pr­vo mo­ra da do­đe da go­stu­je u emi­si­ju pa tek on­da da sta­vlja zim­ni­cu jer se te­le­vi­zi­ja mo­ra is­po­što­va­ti. Isto ta­ko mo­ja dru­ga­ri­ca iz gim­na­zi­je Je­le­na Ba­čić Alim­pić od­lu­či da do­đe u emi­si­ju i le­po ob­ja­sni za­što je mo­ra­la da sta­vi na­o­ča­re. Od to­ga por­ta­li od mu­ve na­pra­vi­še ha­os. Re­sav­ska ta­blo­id­na pre­pi­si­vač­ka ško­la. Je­le­na Ba­čić Alim­pić je le­po u svom po­stu na In­sta­gra­mu i Fej­sbu­ku, a i u emi­si­ji ob­ja­sni­la za­što se na sni­ma­nju po­ja­vi­la sa na­o­ča­ri­ma. Da je bi­la ote­če­na kao ET, ali se po­sle dve injek­ci­je ko­ri­ti­ko­ste­ro­i­da i an­ti­hi­sta­mi­ni­ka po­ja­vi­la na sni­ma­nju, kao pra­vi pro­fe­si­o­na­lac. Na­pra­vi­la se ta­kva gun­gu­la oko to­ga, či­ta­va di­sku­si­ja, kre­nu­li su ra­to­vi na dru­štve­nim mre­ža­ma. Kao ov­no­vi bez dla­ke na je­zi­ku ka­žu me­ni i Go­ca i Je­le­na: „Fi­li­po­vi­ću, ala si do­brio re­kla­mu za emi­si­ju”. Me­ni ta­kva re­kla­ma ne tre­ba, po­seb­no po­sle 24 go­di­ne ra­da i 1.000 emi­si­ja. Po­sle to­li­ko po­zna­tih lič­no­sti ko­je sam ugo­stio. Že­lim da bu­dem pri­hva­tljiv za sve no­vi­ne. Da mi go­stu­ju TV li­ca i mu­zič­ke zve­zde ko­je od­go­va­ra­ju ured­ni­ca­ma TV ma­ga­zi­na i čed­nih emi­si­ja. Ali sam na­ziv emi­si­je „Ta­blo­id” dao jer sam hteo da to bu­de pri­hva­tlji­vo za sve ge­ne­ra­ci­je. Da bu­de dru­ga­či­je, ot­ka­če­no. I kao stu­dent Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka ko­ji je no­vi­nar­stvo za­vr­šio s pro­se­kom  9,5 hteo sam da na­pra­vim pro­gram ko­ji će bi­ti i za­ba­van ali i ozbi­ljan. Sto­ga mo­joj ko­le­gi­ni­ci Mi­li­ci i me­ni ni­je sve le­gi­tim­no iako nam se emi­si­ja zo­ve „Ta­blo­id”. Mno­gi ni­su raz­u­me­li ka­ko mo­gu u istu emi­si­ju i Kle­o­pa­tra, Ti­ja­nić, Div­na i Je­le­na Kar­le­u­ša, Ce­ca, Ven­di, Ja­mi, Mi­šo Ko­vač, Aca Lu­kas, Lji­lja iz gru­pe „Ma­ga­zin”, Sa­ška Ka­ran, po­koj­na Mi­le­va, Ba­ka Pra­se, Ja­ser­štajn, Ru­ži­ca So­kić, Era Oj­da­nić, Oli­ve­ra Ka­ta­ri­na... pa mo­gu jer se gle­da da sva­ki gost bu­de za­ni­mljiv i da ima šta da ka­že u pe­de­set i dva mi­nu­ta. Te­le­vi­zi­ja ne tr­pi do­sa­du. Je­dan ci­nič­ni TV kri­ti­čar je re­kao da sam ide­a­lan pro­fil vo­di­te­lja za do­ma­ći­ce sa traj­nom ko­je pra­ve aj­var.

Ina­če, ova ko­lum­na se či­ta i re­e­mi­tu­je po­ne­delj­kom, pet mi­nu­ta iza po­no­ći na Ra­dio No­vom Sa­du u noć­nom pro­gra­mu. Baš re­koh ured­ni­ku te emi­si­je, mom ko­le­gi di-džej Alek­san­dru Mla­de­no­vi­ću: „Kud ni­sam uzeo tvo­je ime „Sa­le­ta­nje”, ova reč ta­blo­id je po­gre­šna”. A Sa­le re­če do­bar ti je na­ziv emi­si­je, pri­vla­či pa­žnju. Ti si na­ša ever­gre­en te­le­vi­zij­ska odi­se­ja. I sad sa Ro­zgom (ko­le­gi­ni­ca Mi­li­ca Ra­ka­no­vić) si po­stao brend kao i „Ma­ga­zin”. Za­to me ne­će­te vi­de­ti ka­ko imi­ti­ram Se­ku Alek­sić u „Tvo­je li­ce zvu­či po­zna­ti” ni­ti ću ići da ko­men­ta­ri­šem Far­mu, Za­dru­ge, ni­ti me in­te­re­su­je Zo­ki auto tjun i Ra­sta. Jer ja pra­vim ja­snu gra­ni­cu iz­me­đu Sta­ni­je i Bran­ke So­vr­lić. Bran­ka je Sta­ni­ji za­kop­ča­la de­kol­te i za­to će bi­ti moj gost. Di­plo­mi­rao sam na te­mu ko­lum­na u do­ma­ćoj štam­pi. Pi­sao sam o Ti­ja­ni­ću, Tir­na­ni­ću, Bo­bić­ki, Lu­ko­vi­ću i Ce­ro­vi­ću. Vr­lo do­bro znam i šta je ta­blo­id i šta je le­gi­tim­no. To što sam po Te­re­zi Ke­so­vi­ja po­vre­me­no „tra la la la”, to je naj­bo­lje u ovim vre­me­ni­ma gde je sve le­gi­tim­no. Amin.

Aleksandar Filipović