okoTVoko Šta će mi šalvare, šta će mi daire

Izgleda da se gledalištvo smorilo. Pošto su mediji podeljeni i ideološki i po operaterima. Tako da se dešava da se jedna knjiga promoviše u čak četiri emisije na istom kanalu. Počela je i otimačina oko TV lica. Kablovski kanali otvaraju prostor da se neka omiljena lica vrate na male ekrane. Pošto ovde vlada tiranija lepote i mladosti, a nikako da bude vladavina šarma, harizme i pameti. Umorio se narod gledajući stalno jedne te iste medijske face u debatnim emisijama.

A stravično je što ne možemo u programskim šemama dostajanstveno da ispratimo odlaske velikih ljudi - umro je Miša Marković. Sem javnih servisa niko se nije ni setio da pomene njegove pesme. To je hitmejker i čovek koji je napravio najlepše pesme naše narodne muzike. Pravi srpski šlager. Miša Marković je pevao šlagere na festivalima a onda je napisao najlepše hitove naše narodne muzike „Srce je moja violina” Lepe Lukić, „Ruzmarin” Merime Njegomir, „Evo već je Božić” Zorice Brunclik, „Recite mu da ga volim” Lepa Brena, „Lažu da vreme leči sve” Miroslav Ilić, „Šta će mi šalvare, šta će mi daire” prelepe Vere Ivković. Sem Radio televizije Vojvodine retko ko da se setio da ovom velikom kompozitoru oda počast.

Odlična je i uređivačka politika RTS gde se pevaju one prave, stare narodne pesme. I činjenica je da su Aleksandra Prijović, Radmila Manojlović, Milica Pavlović i Milica Todorović počele karijere pevajući te pesme na takmičenjima „Zvezde granda”. I da je divno kad „Frajle”, Jelena Tomašević, i Sergej Ćetković otpevaju neki naš dobar narodnjak na svoj način. Treba poštovati i čuvati tradiciju. A u srpskoj folk muzici ima zaista fantastičnih narodnih pesama da nije ni čudo što RTS ima najbolji novogodišnji program jer se upravo pevaju te pesme koje svi znaju. I može Aleksandra Prijović da snimi „Legitimno”, da ima najskuplji spot i moderan zvuk ali ta pesma neće ostati za sva vremena kao što je „Poželi sreću drugima” koju je pevala sa Lepom Brenom. Može „Bogata sirotinja” da ima 23 miliona pregleda ali to su trendovske pesme koje će trajati jedno leto. Nemaju emociju pesama Miše Markovića. Sve je u nekom turskom ritmu i zvucima kompjutera…odmah sam se setio onog „Šta će mi šalvare, šta će mi Daire”.

Sve televizijske emisije su nam na isti kalup - neki infotejment, nije bitno da li je jutarnji ili popodnevni program. Sve je na isti kalup, red visoke politike, pa malo korone, neki slatki glumac iz domaće sapunice i na kraju obavezno pevačica narodne muzike koja ima milionske preglede na Jutjubu. Tako se dešavalo da jedna te ista pevačica zajutri na Prvoj, u podne dođe na kod Dee i Sarape na Pink i onda nabudženi spot promoviše na Novoj. Sve je to jedno te isto. Ne sporim da ima na milione pregleda na Jutjubu, da puni klubove, da su u pitanju visokobudžetni spotovi ali nigde emocija kao u starim pesmama Miše Markovića koje svi znamo.

I ako se neko pita zašto nam treba javni servis, a pretplata je u ceni prosečne kutije cigareta - treba nam da bismo čuvali našu tradiciju. Srbija treba da se ponosi svojom narodnom muzikom. Jer je najbolje mesto na svetu za dernek, veselje i raspoloženje. Televizija održava duh vremena. Ali sve dok budu postojali strogi muzički urednici na javnim servisma neće naš medijski prostor biti čađava mehana na Ibarskoj magistrali. I neće svaka pevaljka koja zavija i minjaku moći da gostuje u programu. Oduvek se znalo šta je za Radio Šabac a šta je za TV Beograd.

Kao što i sad treba da se zna šta je za Pink i za Grand, šta je za Prvu, šta za Novu a šta za RTV I RTS. I evo vam daljinski upravljač i Jutjub, da ne kažete da nemate demokratski izbor. Ali ako „Žena od sultana” ostane u u muzičkoj istoriji prisutnija od „Šta će mi šalvare, šta će mi daire”, ugasili smo ga. Onog dana kad izgubiš emociju dok slušaš pesmu, muzika gubi svaki smisao. I ne pitajte se što Amira Medunjanin peva na svoj način Silvanu i Tomu. Pa oduvek se znalo šta valja. Ono što ima dušu, a ne hopa cupa majnbah turbo dizel triler tralalajke.

Aleksandar Filipović