OkoTVoko: Srpski Kvantaš i spiralni um

Od komešanja nastalih transferima televizijskih vedeta s jedne televizije na drugu, preko pojačavanja sadržine emisija, broja voditelja i tema kojima se bave, jutarnji programi RTS, TV Prva, TV Pink i Hepi TV nekako su uspeli da se nametnu, najviše zbog toga što gledaocima, osim servisnih informacija, nude i neke druge teme koje tište javnost, većinom izbegavajući političarenje.

I, kao i uvek, kad nastane tematska suša ili ih ispale ozbiljni gosti, za okrugli sto dovedu se kontroverzne, a ponekad i samokonfliktne ličnosti, da ne spominjemo sad neke tamo dijagnoze. Ovoga puta pažnju javnosti privukao je neobični dvojac: astrolog i ezoteričar Predrag Petković koji je u međuvremenu samoavanzovao do kulturologa, i publicista, geopolitičar i teoretičar zavere Dejan Lučić.

Egzotični gosti izneli su ništa manje egzotične filozofske i saznajne stavove. Posle izlaganja kulturologa Petkovića i najtvrđi scijentista dobio je neviđeni poriv da se prekrsti. On je, naime, izlaganje počeo tvrdnjom da je Zemlja ravna ploča i da se ne kreće, uz prigodno obrazloženje: „Po zvaničnoj teoriji Zemlja se kreće brzinom 1.600 kilometara na sat, više nego duplo brže od aviona. Da je tako, avion nikad ne bi stigao na odredište.“ Zbogom fiziko, matematiko i pameti.

Niz je nastavljen, uz bisere narodne mudrosti na astronomske teme: „Nikad niko nije otišao na Mesec“, „Nema satelita koji prati avione na južnoj hemisferi“. Prešlo se zatim na geografiju: „Reke ne bi mogle uzvodno da teku da je zemlja lopta“, „Nema juga, jug ne postoji. Antarktik okružuje Zemlju, a iza njega postoji mnogo kontinenata. Ima tri prolaza kojim prolaze u mora iza Antarktika.“ Scila, Haribda i – ne mogu da se setim kako se zvala ona mala iz „Metamorfoza“. Gorgona. A potom i na fiziku „Ne postoje sateliti, oni su u termosferi sa temperaturom od 2.500 stepeni.“ Nisam bio, nisam video, niko nije, ali znam da je vruće.

I dok su Jovana Joksimović i Srđan Predojević pokušavali da, podacima iz školskih knjiga i znanjem koje čini opštu kulturu, objasne gostu da je na krivoj, ako ne i zakrivljenoj stazi, šnjur je preuzeo teoretičar zavere, gospodin Lučić Kvant, teorijom o specifičnom načinu kreiranja misli u Srba, takozvanom kvantnom. Odatle je, valjda, nastao i Kvantaš, na kome se Srbi najbolje i snalaze. Elem, po njegovoj teoriji, postoje tri tipa uma, a mi, kao u vicu o Lali, Amerikancu i Rusu, posedujemo onaj kvantni, najbolji:

„Srbi imaju kvantni um. Um koji na nekonvencionalni način rešava probleme. Pomoću štapa i kanapa. Takvi ne postoje na Zapadu. Postoji matematički um na Zapadu, kvantni kod Srba i spiralni među Kinezima i Japancima“. Reče kvantni Dejan, dok su se ne tako kvantni Srđan i Jovana razmišljali da li da od smeha odmah padnu pod sto ili da prethodno drmnu nešto ljuto, da im se bar u glavi okreće kad već Zemlja stoji i ne mrda.

„Srbi su jedini narod koji kupi neku mašinu i koristi je bez čitanja uputstva“. Jer čitanje uputstava škodi kvantnoj inteligenciji i snalaženju kroz Scilu i Haribdu do bolje budućnosti tamo negde iza Antarktika. U Limburgu.

Ivana Vujanov