ОкоТВоко: Српски Кванташ и спирални ум
Јутарњи програми телевизија с националном фреквенцијом све су занимљивији, што на најбољи начин потврђује теорију о растућем гледалачком тржишту управо у времену између шест и десет сати ујутру.
Од комешања насталих трансферима телевизијских ведета с једне телевизије на другу, преко појачавања садржине емисија, броја водитеља и тема којима се баве, јутарњи програми РТС, ТВ Прва, ТВ Пинк и Хепи ТВ некако су успели да се наметну, највише због тога што гледаоцима, осим сервисних информација, нуде и неке друге теме које тиште јавност, већином избегавајући политичарење.
И, као и увек, кад настане тематска суша или их испале озбиљни гости, за округли сто доведу се контроверзне, а понекад и самоконфликтне личности, да не спомињемо сад неке тамо дијагнозе. Овога пута пажњу јавности привукао је необични двојац: астролог и езотеричар Предраг Петковић који је у међувремену самоаванзовао до културолога, и публициста, геополитичар и теоретичар завере Дејан Лучић.
Егзотични гости изнели су ништа мање егзотичне филозофске и сазнајне ставове. После излагања културолога Петковића и најтврђи сцијентиста добио је невиђени порив да се прекрсти. Он је, наиме, излагање почео тврдњом да је Земља равна плоча и да се не креће, уз пригодно образложење: „По званичној теорији Земља се креће брзином 1.600 километара на сат, више него дупло брже од авиона. Да је тако, авион никад не би стигао на одредиште.“ Збогом физико, математико и памети.
Низ је настављен, уз бисере народне мудрости на астрономске теме: „Никад нико није отишао на Месец“, „Нема сателита који прати авионе на јужној хемисфери“. Прешло се затим на географију: „Реке не би могле узводно да теку да је земља лопта“, „Нема југа, југ не постоји. Антарктик окружује Земљу, а иза њега постоји много континената. Има три пролаза којим пролазе у мора иза Антарктика.“ Сцила, Харибда и – не могу да се сетим како се звала она мала из „Метаморфоза“. Горгона. А потом и на физику „Не постоје сателити, они су у термосфери са температуром од 2.500 степени.“ Нисам био, нисам видео, нико није, али знам да је вруће.
И док су Јована Јоксимовић и Срђан Предојевић покушавали да, подацима из школских књига и знањем које чини општу културу, објасне госту да је на кривој, ако не и закривљеној стази, шњур је преузео теоретичар завере, господин Лучић Квант, теоријом о специфичном начину креирања мисли у Срба, такозваном квантном. Одатле је, ваљда, настао и Кванташ, на коме се Срби најбоље и сналазе. Елем, по његовој теорији, постоје три типа ума, а ми, као у вицу о Лали, Американцу и Русу, поседујемо онај квантни, најбољи:
„Срби имају квантни ум. Ум који на неконвенционални начин решава проблеме. Помоћу штапа и канапа. Такви не постоје на Западу. Постоји математички ум на Западу, квантни код Срба и спирални међу Кинезима и Јапанцима“. Рече квантни Дејан, док су се не тако квантни Срђан и Јована размишљали да ли да од смеха одмах падну под сто или да prеthodno дрмну нешто љуто, да им се бар у глави окреће кад већ Земља стоји и не мрда.
„Срби су једини народ који купи неку машину и користи је без читања упутства“. Јер читање упутстава шкоди квантној интелигенцији и сналажењу кроз Сцилу и Харибду до боље будућности тамо негде иза Антарктика. У Лимбургу.
Ивана Вујанов