okoTVoko: Meni se ne spava

Košutnjak, više ljudi iz Novog Sada na finalu „Pesme za Evroviziju” nego u šetnji Zmaj Jovinom. Frajle, Filip Baloš, Joca Ajkula… Zoca Marić, poznatija kao Zoca šminkerka, seća se Jugovizije, gde je pevala Emilija Kokić i grupa „Riva” sa pesmom „Rock me baby”. Kolega sa nekadašnjeg Radio Valjeva, fan starih dobrih vremena, Peđa Obućina me podseća na to kako su Dina Čolić Anđelković i Boško Negovanović vodili taj program u Srpskom narodnom pozorištu 1989. godine. Tada je Jugoslavija prvi put pobedila. Imali smo i  spektakularni Zadar i skandaloznu pesmu Evrovizije gde Tajči nosi pogrešnu haljinu u kojoj izgleda debelo, a lutkice su pravili na njenu narandžastu haljinu. „Hajde da ludujemo ove noći”. Počinje ludilo. O, da, ludilo se nastavilo sa „Ludim letnjim plesom” i „Flamingosima”. I raspade se zemljica Srbija i Crna Gora. Uspeše dušmani da zavade i „dva oka u glavi”.

I pogrešno napisah na postu da sam bio član žirija nulte Beovizije. Sve nas je okupila Marina Tucaković. Nema da muljaš kao član žirija nego pred pun Sava centar, pa glasaj... A žiri da se smrzneš: Tanja Banjanin, Bogica Mijatović, Sanja Ilić. Bio sam tada ljut na Tošeta zbog menadžerke. Nije mi došao u „Tabloid”, zbog toga što menadžerka govori slabo srpski ili je nešto pobrkala. Sećam se, vozio sam tada peglicu, odnela me košava skoro sa Dunava. Ali, Toše nije stigao. Sretosmo se mi tada u emisiji „Magazin IN” i on tiho reče: „Izvini”. Nema šta da se izvinjavamo. Ja sam u Skoplju na jednoj televiziji rekao šta je bilo, Toše me je demantovao. Ali, kad je trebalo da se glasa znao sam - „Čija si” u fantastičnoj kombinaciji autora Leontine Vukomanović i Željka Joksimovića treba da dobiju 12 glasova. Nije mi ni Željko Samardžić zamerio tada što sam mu za pesmu „Ja te volim više” dao deset poena. Nije mi zamerio ni Milan Radulović Laća. Upoznali smo se preko Instagrama i pitao me: „Šta radi TV junak mog detinjstva’’. A, bogami, Ana Nikolić mi nije zaboravila što sam joj dao osam poena za pesmu „Januar”. To je meni tada bilo sjajno - zlatne čarapice i Ana Nikolić. Bilo je lepo! Mislim, nije bilo lepo što su Cecine pesme otišle kod Ane Nikolić. Ali, negde je moralo da se da. Sudbina, karma… Priznajem, trpeo sam pritisak samo jedne plavuše opisane u pesmama Kiće Slabinca i Zlatka Pejakovića. „Slušaj taj tekst”, reče moja pokojna supruga Daca. Slušaj tekst pesme „Čija si”. Priznajem, dao bih glas Samardžiću ali peglica, košava...

Prošlo je od toga dvadeset godina. Dovoljno sam ostario da napišem da je to bilo 2002. godine. Kolega Peđa Obućina me ispravlja: „Nemoj kao javna ličnost da pišeš postove sa lapsusima”. Toše Proeski je pobedio pre tačno dvadeset godina. I podseća da je tačno 40. godina od kako je Lepa Brena pevala „Sitnije, Cile, sitnije”. Bebi Dol je pevala „Rudija”, a na kraju Daniel Popović je pevao „Džuli” te daleke 1983. godine i osvojio fenomenalno četvrto mesto. Sećam se da je jedini koncert imao u Novom Sadu i da sam skočio u bazen. Priznajem imao sam jednu simpatiju, ličila je na Bebi Dol, ali toliko je bila otkačena da sam odustao od alternativnih devojaka. Ceo život sanjao crnke, a sačekala me plavuša na životnoj lutriji...

E, da, zaboravio sam. Nisam se dobro pripremio za jedan „Tabloid” 2009. pa me je Olivera Kovačević propitala kome je ona pevala prateće vokale na Beoviziji. Nisam znao odgovor. A ona reče: „Pevala sam prateće vokale Biljani Krstić i Srđanu Marjanoviću 1989. godine”. Nisam imao taj snimak, ali znao sam ko ima. Zovi Ivana Golušina, mog nekadašnjeg kolegu sa NS plusa, a on pronađe svog brata, uglednog novosadskog lekara dr Zorana Golušina koji je imao taj VHS.

Četrdeset godina posle, dvadeset godina posle shvatim da sam u Košutnjaku da moja draga koleginica Milica Rakanović liči na Jelenu Rozgu, a da je kolega Vladimir Bijelić influnser koga već prepoznaju po Košutnjaku. Shvatim da je sada sve dozvoljeno, ali da me nijedna pesma nije takla. Shvatam da su se vremena stravično promenila. Ali, teši me što mi se i Milan Marić i Princ od Vranja obraćaju sa „Vi” i rado žele da se slikaju sa mnom, jer junak sam njihovog detinjstva. Ali, gospodo, zašto „Bitlsi” u revijalnom delu kad ste imali „Šaj, rode, šaj”, „Miki, Mićo”, „Princezu”, „Ludi letnji ples”, „Molitvu”, „Ne idi od mene zlato moje, zlaćano”. Aman, zašto plejbek i bez publike?! Na Košutnjaku se nije nameštaj menjao još od doba druga Tita. A tamo su neki novi slobodni klinci. Nemaju tabua. Zvezde su TikToka. O svemu mogu otvoreno da govore. Promene su ogromne. Ali, nema više duše. Pobednik će izazvati klikove, ali ostao je mlak aplauz. Vremena su se promenila. Odlično je što sam bio na Košutnjaku. Nek mlađe kolege pišu pikanterije. Mi stariji još uvek nismo otkrili „Gde Dunav ljubi nebo” i šta je to „Negde izvan planeta”. Pomislih u 55. godini života i pola veka od kako pratim Evroviziju - gde sam to pogrešio u životu „Negde iznad planeta”? E, da, i sve prolazi u životu samo su Neda i Zdravko neuništivi. Jer još uvek je „Šaj, rode, šaj”, još uvek „Gori vatra”.

Aleksandar Filipović