OkoTVoko: Medijska šizaona

Aman ljudi, gasite televizor, ne gledajte u mobilni telefon i malo se smirite. Stalno ste kontaminirani crnom hronikom a život je kratak.

Na društvenim mrežama sve su češće pomeni nego radovanja. Ako su radovanja onda su hvalisanja kako je neko zgodan i bogat. A kakvo je poreklo te imovine vrlo brzo saznamo u nekom od bezbrojnih jutarnjih programa. Jednostavno uhvatila nas je sudbina ili karma u svoju mašinu i ne pušta. A onda su tu još i mediji da dosole i da pokažu da smo gori nego što jesmo. A jezik na mrezama i u pojedinim medijima u celom regionu, gori je nego u devedesetim. A smejali ste se „Plavom orkestru” i Saši Lošiću kada je pevao „Fa, fa fašista, nemoj biti ti”. Bilo je smešno kada je „Zabranjeno pušenje” imalo

proročke stihove a Nele Karajlić učestovao u skečevima koji su postali stvarnost. Danas nema ko da predvidi stvarnost, pošto su svi zbrisali na crnogorsko primorje da slikaju bikinije naših voditeljki i pevačica.

Glavni medijski problem je postala operacija želuca Miljane Kulić u Turskoj. O tome se organizuju okrugli stolovi, vode polemike. Onda su tu društvene mreže da prikažu da postajemo licemerni, zavidni i tabloidni.Opasna su ova sredstva masovnog komuniciranja. Na naslovnim stranama slike kao iz udžbenika za ginekologiju. Seks u udarnim terminima najgledanijih televizije bez ikakve cenzure i pipa. U staro dobro televizijsko vreme, bio je kulturološki šok jer je na televiziji prikazan porođaj. Danas je Baka Prase u novoj gej aferi i vadi ogromnu falusuoidnu igračku ispred kompjutera. Samo provokativni prolaze. Danas se atraktivnim damama i gospodi šalju organi koji liče na štafetu mladosti. I to preko društvenih mreža. Zašto smo postali toliko seksualno isfrustrirano društvo gde vlada elitna prostitucija i gde je novac jedini afrodizijak?

Sirotinja je ionako u borbi da zaradi za minimalnu potrošačku korpu i u jurnjavi da se nekako bućne bilo gde. Došlo je neko vreme petparačkih priča. Došlo je vreme da cilj ne bira sredstvo. Došlo je vreme da nemaš kome da se poveriš, jer ljudi neće da slušaju. Došlo je vreme da nemaš gde da pozajmiš sto grama kafe ili šolju šećera i soli. Nije više u pitanju ni istorija, ni ideologija. Živimo u ZVERINJAKU. I kako onda ne živeti u opštem šizu? Pubertetlije su u šizu jer imaju idole zbog kojih se zatvaraju tržni centri jer nastaje haos kad se oni pojave. Šizenje je postalo izgovor za sve. Šizi se zbog PMS sindroma, postporođajne depresije, zbog penzionerskih dana koji se provode uz rijaliti programe… Nervoza i kratki fitilji su postali savršeni alibi i izgovor za sve. Živimo u vremenu smrti jer ne umemo sebe da čuvamo, jer ne umemo da shvatimo da jezik ljubavi i tolerancije mora da pobedi rečnik agresije. Jer agresija nigde ne vode osim do sudbinskog ćorsokaka. Kao što ni smaranje drugih ljudi ne može da bude nečiji smisao bitisanja. I shvatio sam da kad se vratiš sebi i ne gledaš svaki sekund u telefon  I daljinski upravljač– to je trenutak kad kreće antistres i mir. Shvatio sam da je ŠIZ naš najveći neprijatelj. Po šumama i gorama naše zemlje ponosne, svakog vikenda shvatam da su nam moderna tehnologija i sredstva komuniciranja uzela veliki deo lične slobode i integriteta, da su uzrok povećane nervoze i sve češćih okidača našeg zdravlja.

Jedina prava šansa je da se autentično vratimo sebi. I da znate da Bog postoji ako je u nama, u našoj veri, volji, nadi… Kosmos i univerzum će nam biti naklonjeni onoliko koliko budemo spremni da verujemo u preokret i koliko ćemo mentalno na tome raditi. Ne postoje sedativi koji mogu da ugase vatre svakodnevne nervoze. Ali mi moramo da stavimo prst na čelo i da razmislimo šta nam je činiti u ova teška vremena po ljudski moral i psihu. Treba pobeći negde daleko, što dalje, gde nam ne trebaju pilule za spavanje. Lepo je to sročio Bora Đorđević čiji album „Muzičari koji piju” je ponovo na vinilu Jugotona i obara sve rekorde u prodaji. Iako su ga mnogo osuđivali zbog stiha „Za ideale ginu budale”. Shvatio sam da su pametni odavno pobegli na more, Dunav, neki bazen i da su  ugasili sva sredstva komuniciranja. Ne pamtim vreme kad se televizija menje gledala. Em ništa nema, em uvek jedno te isto. Ne znam da je postojalo dosadnije televizijsko leto nego ovo gospodnje 2022. godine.

Aleksandar Filipović