okoTVoko: Evo već je Božić, a snega još nema

I Zorica se pojavila sutradan u jako gledanom formatu „Ja volim Srbiju” uz čuvenu „Avlije, avlije''. Ivica Dačić je pevao bolje nego ikada „Aj pukni zoro”. I kad se lomila česnica dobio je novčić. Kod Zorice svi koji koji dolaze u kuću moraju da ostave mobilne telefone da ne bi gledali mreže i Tiktok. Tu sliku je insajderski poslao Miroljub Aranđelović Kemiš. Lidija Vukićević je došla ali nisam siguran da su bile čarape „Udarnik” koje je nekad reklamirala. Izgledala je kao da je upravo došla iz serije „Bolji život”, iz onih godina kada se javno nije slavio ni Božić ni pravoslavna Nova godina. To je svakako najbolje mogao da objasni Milomir Marić koji je napisao knjigu „Deca komunizma”. Marić je proslavio  67. rođendan. Sanja Marinković je proslavila 49. rođendan. „Što je više godina, to je suknjica kraća, rekla je Zorica a to je bio kompliment koji je najviše prijao Lidiji Vukićević i domaćici Sanji Marinković. Televizije su poštovale programske šeme i praznik i sve je bilo ušminkano i kako treba baš kao i naslovne strane tabloida i revijalna štampa - sve u duhu najsrećnijeg hrišćanskog praznika. Mada su apelovali i patrijarh i vladika da se okanemo šenlučenja i paganskih običaj za Božić, ipak se pucalo. Pucalo se i na Kosovu i jako je bilo teško uklopiti stravične slike ranjene dece u vesele programske šeme. A da se pucalo, jeste! U Novom Sadu se pucalo kao da nam se nikad nije desila stravičan 1999. godina i bombardovanje. Nije se moglo izaći na ulicu od pucnjave. Umesto poštovanja, skromnosti, umerenosti sve je pretvoreno u megalomanstvo, alkoholisanje, prejedanje. Da li su se pojedinci ogrešili o božije zakone? Trebalo bi da nema prevare, laganja, gramzivosti, pohlepe i mržnje. Ako se desilo, uvek postoji kajanje i direktno poštovanje božijih zapovesti. Tako da su mediji davali jednu idiličnu sliku najvećeg praznika dok se na ulicama dešavalo nešto drugo.

Nesreća je kad neko ode za vreme praznika. Tako je bilo za vreme smrti Mikija Jevremovića 2017. godine i ovogodišnjeg odlaska Zorana Kalezića. Otišli su tiho dok su goreli badnjaci. Zoran Kalezić je inače devedesetih godina vodio Udruženje estradnih radnika Srbije i hteo da se uvede red - estradnu policiju da se ne peva bez licence. Bio sam gost i snimao sam tamo emisije. Izgledalo je sve kao na sednicama centralnog komiteta propale jugoslovenske komunističke partije. Onda je došao peti oktobar i onda su se u medijima posvađali Zorica, Kemiš, Miroslav Ilić i Zoran Kalezić s druge strane. Lidija Vukičević je bila poslanica ako se sećate a Zorice nije bilo na državnoj televiziji dvadesetak godina iako je pevačica koja je napravila spektakularan koncert u Beogradskoj areni. Rođeni 1991. godine već mi kažu da su kao tridesetogodišnjaci umorni od života. Ovi rođeni 2001. godine već gledaju svoja posla ne pale televizor i vise na mrežama. Kad sam vodio „Tabloid” Lidija Vukićević nije htela da dođe iako je Severina rekla da ima super noge. Zorica Brunclik takođe nije htela da mi dođe iako ju je lično Bogoljub Karić zvao jer su svirali i pevali zajedno. Milomir Marić mi je bio gost i vrlo zahtevan urednik ali je na jednoj tribini rekao da smo Ivica Dačić i ja bili najbolji studenti fakulteta političkih nauka. S tim što je Ivica dve generacije stariji od mene. I obojica dokazujemo da ljudi koji pevaju ostaju mladoliki. Jedino što nam se kilogrami vraćaju. Moja teorija je da ne mogu da se skinu kilogrami u teška vremena. Kolega Dačić je uvek smatrao da imam talenta za politiku, smatram da talenta za politiku nemam iako sam završio Fakultet političkih nauka sa prosečnom ocenom 9,5. Branim duh naših kulturnih vrednosti a politiku neću u moju butigu. Drago mi je da mi se javljaju čitaoci koji obožavaju ove moje kolumne i pišu „pogodio si duh vremena”.

Verujem u Boga i univerzum na svoj način ali Božić proslavljam tiho, u krugu porodice. Treba verovati u svog Boga. I jako je blizu Hilandar, baš volim da ga gledam sa omiljenog mesta u Grčkoj jer moj Bog ima plave oči. Počinju praznici, evo već je Božić, a snega još nema...

Aleksandar Filipović