okoTVoko Televizijsko novogodišnje šikicanje

Ovog puta se repertoar RTS-a opasno približio Pinkovom narodnom veselju. Nije bilo šarolikosti žanrova kao što je to bilo ranijih godina. Kao da je sve ostalo u senci fudbala i Katara. Izuzetak je bio Zdravko Čolić koji nas je sa svojim maestralnim izvođenjima sa simfonijskim orkestrom podsetio na „Južnjake”, „Kao moja mati”, „Rodi me, majko, srećnog”. Inače ta pesma je u osamdesetim bila jedan od slabijih hitova Zdravka Čolića, ali u novom aranžmanu pokazao je snagu pesme koju su radili Kornelije Kovač i Marina Tucaković.

Radovao me je povratak Nade Topčagić i da nije bilo revanšizma jer Nada je majstor atmosfere već pola veka. To se setila TV BIH koja je otvorila arhivu za Čolu, Brenu, Nedu Ukraden i Nadu Topčagić i videli smo ko nas je najbolje zabavljao i pre trideset godina , pre nesrećnog raspada jedne zemlje koja je imala sve a posebno dobru muziku. Jer novogodišnji program je slika Srbije i ako su na splavovima glavne pesme Aleksandre Prijović, ipak je njen triler nekako suviše za uši prosečnog gledaoca Javnog servisa. Neko je trebao da nagovori Bebi Dol i Natašu Bekvalac da otpevaju duet ako su već pevale za neku priliku. A ne stalno da imamo osećaj da nastupaju jedni te isti.

Inače, novogodišnji program je započeo žestoko sa „Dobro jutro, Tanjug” na K1 gde je u diskusiji sa Zoranom Ostojićem, Milorad Komrakov nazvao Jovanu Jeremić nazovi novinarkom – estradom. Vrlo je zanimljivo gledati kako ovaj dvojac Ostojić-Komrakov uređuje program. Ako nemate aplikaciju Teleboks idite na Jutjub. No, Jeremićka je napravila šou u emisiji „Od jutra do sutra” sa Jovanom Jeremić, igrala je i sambu koju nismo videli na RTS-u. Kitila je trubače i rekla da je fajront kada ona to kaže kao ćerka gazde kafane. Čusmo mi „Cajku iz Novog Sada”, „Ženu od sultana”, „Ženskaroš”, „Ala bi se šikicala”...

Priznajem da takvu energiju nisam video i da Jovanu Jeremić treba kandidovati za Ginisa. Jedino što kao dobar poznavalac muzike nisam znao desetine novih pesama sa RTS-a i Pinka, a glavna je bila „Potopiću splav”. I onda se usred narodnog veselja javio Mladen Mijatović koji je izveštavao o pravom potapanju splava u Beogradu i u crnoj hronici iz Niša. I posle takvog javljanja nastavilo se s opštenarodnim veseljem. Dakle, red crne hronike, red cajki. Ali Jovana nije trebala toliko da se trudi i da skomola jer je bilo lepo vreme, a narod na dnevnim žurkama. Njen šer je bio 19 posto, a rejting RTS-a je bio 17 procenata. Iako nas je ubeđivala koliki joj je šer velik - laptop je pokazivao da je tu negde oko RTS-a. Jer ko je navikao da gleda Javni servis gledaće ga i dalje iako smo po hiljaditi put gledali „Tesne kože” i „Žikine dinastije”. Šerovi nisu mogli da budu rekordni, jer je narod jednostavno otišao na dnevne žurke.

Da skandalima nema kraja svedoči i kostim Lepe Brene na Novoj hrvatskoj televiziji gde se Fahreta pojavila u haljini koja je podsećala na golo žensko telo, a grudi na toj haljini su ličile na sliku iz časopisa „Osmica” koju bi Lepa Brena najradije zaboravila. Zašto joj je sad trebao taj gaf s tom haljinom verovatno zna najpametnija žena naše estrade koja trenutno reklamira čarape i pokazuje akrobatske veštine sa ananasom. Iako je novogodišnji program bio za „Očeve i majke”, Gorislav Papić je citirao Aleksandra Rankovića koji je psovao majku u „Oko magazinu”. Time se jednom provokacijom umanjio značaj emisije koja je imala genijalna izdanja o Masimu i Peletu.

Zašto je trebala psovka bez pipa, to se uvek pitam? Što je takva pesma sa psovkom trebala Dari Bubamari? Zašto psujemo, zašto se bijemo, zašto se mrzimo? Gde je odgovornost medija? Uspeh je postao glavni kriterijum i nije bitno kako se do njega došlo - preko veze, političke linije ili kreveta? Svakako pristojni i vaspitani nisu u modi u zverinjaku. Počeo sam karijeru početkom devedesetih ali na te godine sada gledam sa nostalgijom.

Kako je medijski počela ova godina, ne piše nam se dobro. Nek nam Bog da što više lepog vremena pa bežanija na provod u sopstvenoj režiji. Pravi program zahteva da ima različite muzike - evergrina, popa, folka koji je prošao test vremena, dobrog roka. Forsiranja samo jednog žanra nije šifra za dobar novogodišni  program. Pošto sam odrastao uz programe Milene Dravić i Dragana Nikolića, Miodraga Petrovića Čkalje, Minimaksa, Biljane Ristić, Top liste nadrealista, Nele Eržišnik, Minje Subote, imam pravo da se sećam nečeg boljeg i drugačijeg. Iako kažu da su splavovi deo našeg turističkog uspeha uvek ću više voleti neki lep koncert u MTS dvorani.

Ali o okusima se ne raspravlja. 2023. godina je počela histerično i nadam se da neće tako završiti. Ako mene pitate gde mi je najduže ostao daljinski, to su K1 i HRT - to su bili programi po mom ukusu. Zato je daljinski čudo jer većina novogodišnjeg programa je bilo glavobolja bez vina a nigde aspirina.

Aleksandar Filipović