Novinari i voditelji emisije „Akademac” Milijana Mićunović i Ognjen Medić: Glas mladih daleko se čuje

U izmenjenom studiju, ali u starom terminu - subotom od 12.55 časova, novinari i voditelji Milijana Mićunović i Ognjen Medić, uz drugačiji koncept emisije, imaju priliku da sa gostima iz različitih oblasti pričaju o važnim temama za mlade, ali i da kroz određene segmente osluškuju njihove stavove i predstavljaju najtalentovanije među njima, podstičući tako prave vrednosti i motivišući svoje vršnjake da se usmere na pravi put. U tome imaju pomoć i podršku urednice i autorke emisije Tamare Burević, koja je i ovoga puta njihova „nevidljiva” podrška u studiju i na terenu. U intervjuu za Dnevnikov TV magazin Milijana i Ognjen otkrili su koliko je novi koncept emisije doprineo njihovoj novinarskoj kreativnosti i energiji.

Ognjen: Dalo nam je veliki entuzijazam, jer smo mi dobili slobodu da pričamo malo drugačije. Prethodne sezone su bile debatne i imali smo dosta gostiju, pa možda nije svako od njih imao priliku da se izrazi do kraja. Sada možemo više pitanja da postavljamo sagovorniku i ostvarimo dublji razgovor. Osim toga i studentima je novi koncept zanimljiviji. Imamo veću interakciju sa njima nego ranije. Sve što se tiče naših emisija i tema koje obrađujemo objavljujemo na društvene mreže. Tražimo njihove odgovore na određena pitanja i onda o njima sa gostima diskutujemo i u emisiji. Sama scenografija je ulila i neko novo poverenje između Milijane i mene, pa smo se više opustili. 

Milijana: Devet sezona „Akademac” je davao priliku studentima da debatuju, dok smo se sada odlučili da napravimo drugačiju atmosferu u kojoj smo Ognjen i ja cimeri pa studenti koji gledaju imaju utisak da su sa nama u dnevnoj sobi i ostvaruju parasocijalnu interakciju sa nama. Mislim da su i gosti koji nam dolaze dosta slobodniji i neformalniji, pa se, samim tim, i gosti, koji imaju određenu funkciju i autoritet, spuste na naš studentski nivo i daje bolje, neformalnije odgovore.

Voditelji često kažu da im je bio problem da steknu poverenje u svog partnera u emisiji. Kako je izgledalo vaše prvo snimanje i kako ste doživeli vest da ćete zajedno raditi pred kamerama?

Ognjen: Odmah po dolasku na televiziju nas je dočekala vest da ćemo voditi „Akademac” i to je za nas bilo nešto novo, gledali smo na to kao na ostvarenje snova. Milijana i ja smo zajedno studirali četiri godine, ali se nikada nismo družili. Nijednog trenutka nisam sumnjao u nju, uvek sam mislio da je ona dosta dobra za tu ulogu, a sa druge strane sam sebe malo potiskivao i mislio da možda nisam dovoljno dobar, ali uz nju sam i ja bio dobar. Izgradili smo lep odnos od samog početka, a vremenom smo se dosta zbližili jer provodimo mnogo vremena zajedno i sada znamo kako će ko da odreaguje u određenim situacijama na snimanju.

Milijana: Nisam polagala nade u to kako ćemo nas dvoje funkcionisati, međutim, „kliknuli smo” već na prvom snimanju i sada je dovoljno da ja njega pogledam i da on nastavi tamo gde sam ja stala ili  obrnuto. Nadopunjavali smo se od samog početka. Više se ne svađamo (smeh). Da nismo „kliknuli” mislim da bi nam bilo mnogo teže da radimo ovaj posao zajedno. Imamo otvoren odnos u kojem jedno drugom možemo da sugerišemo na greške.

Već dve sezone imate priliku da razgovarate sa različitim tipovima mladih. Da li je omladina zaista pasivna, kao što je često predstavljaju u društvu, ili joj ipak treba dati šansu?

Ognjen: Čini mi se da su mladi u društvu danas predstavljeni kao nosioci određenih problema. Uvek su mladi krivi za sve, a niko im ne daje priliku da pričaju o onome što ih muči. „Akademac” zato i daje priliku mladima da iznose mišljenja o određenim temama i stavovima, ali i da se glas različitih čuje. Nikada se ne zna ko šta krije u sebi, možda ima neki mlađi čovek koji ima neku svoju ideju koju bi da saopšti nekoj široj publici, pa, eto, to sve može da učini kroz našu emisiju.

Milijana: Upravo tako. Mislim da je najveći problem to što postoji predrasuda da mlade ništa ne zanima, da su istog profila, da im manjka  pažnje. Zato se trudimo da u našoj emisiji to demantujemo. U medijima se generalno ne daje puno prostora mladima. I možda ova emisija i, generalno Javni servis, kaže da ima nade i mesta i za nas.

Koliko je izazovno privući pažnju mladih da prate jednu emsiju koja im širi vidike i daje mogućnost da čuju nešto korisno i interesantno?

Milijana: Mladi su nezahvalna publika, odnosno, treba dosta više da se potrudimo da bismo im privukli pažnju. Recimo, dosta mladih posećuje društvene mreže i naš Jutjub kanal, pa nas tu i prate i pored toga što se naša emisije prikazuje na RTV-u. Možda je problematično što emisije koje se prave za mlade su uskoprofilisane samo za TV, pa zbog toga možda i ne dođu do mladih.

Ognjen: Mislim da TV format emisija uopšte nije format koji mladi prate. Mladi se više nalaze na internetu i drušvenim mrežama i stoga se mora naći neki balans, a mislim da „Akademac” u tome i uspeva sve ove godine.

Šta je vama kao mladim novinarima interesantno da pratite u medijima?

Ognjen: Takvo je vreme da mladi vole sve što je brzo. Ja bih da se bavimo temama koje se tiču nas, odnosno, onim što nas mlade zanima. To su možda neke društvene pojave, filmovi, serije, dešavanja iz sveta mladih. Da čujemo kojim se poslovima mladi bave, da li se zapošljavaju, kakve fakultete završavaju, kolika je potreba za poslom. Kako doći do osamostaljivanja, prvog posla... To su neke teme kojima bih se npr. ja bavio jer mislim da bi to i mlade zanimalo.

Milijana: Ja veoma volim teme koje su u vezi sa psihologijom. Iako mi pričamo da je okej ići kod psihologa, iskustva nam ipak pokazuju da mi mladi to ne činimo, što zbog finansija, što zbog te neke stigme. Ognjen i ja dobijamo priliku da razgovaramo sa nekim psihologom i pitamo ga o svim onim problemima koji nas svakodnevno brinu, kao što je raskršće života koje na mlade često stvara veliki pritisak.

Kada bi vam neko dao priliku da osmislite svoju autorsku emisiju, kakav biste sadržaj ponudili televiziji?

Ognjen: Voleo bih da ponudim nešto što do sada nije viđeno, da uđem u srž svakodnevice ljudi, da se krećem u društvenim krugovima i  istražujem neke fenomene. Voleo bih da radim reportaže širom zemlje ili u inostranstvu. Što se tiče studijskih emisija voleo bih da ponudim nešto o čemu se ne priča - o filmovima, o serijama, o dešavanjima... Mene istorija dosta zanima i mislim da bih mogao dosta nekih istorijskih tema da ponudim. Voleo bih i da radim kao prezenter vesti.

Milijana: Mene zanima politika i volela bih da je obrađujem tako da sve one apolične probudim. Ljudi nemaju svest da to za to što neka ulica nije asfaltirana i za sve probleme na dnevnom nivou odgovora politika. Pored toga. avanturistički duh u meni govori kako bih volela da napravim neku putopisnu emisiju u kojoj bih odlazila na sva mesta koja nisu popularna i upoznavala kulture o kojima zaista malo znamo.

Kako posmatrate mogućnost da svojim radom i novinarskim angažmanom utičete na svest ljudi?

Milijana: Mislim da novinarstvo mnogi podcenjuju i posmatraju kao profesiju čiji je cilj da prenese neko stanje i da malo zabavi. Međutim, mislim da kao novinari imamo veliku odgovornost, ali i mogućnost da menjamo mišljenje. Mi zaista utičemo na to šta će ljudi misliti, šta će govoriti i u krajnjem slučaju šta će uraditi. Veliki je teret na nama i mnogi novinari to zloupotrebljavaju.

Ognjen: Slažem se sa Milijanom. U tom prenošenju informacija imamo moć da menjamo mišljenje ljudi i to treba pametno iskoristiti. Uvek treba imati dozu odgovornosti, da mi ipak treba da ponudimo nešto što će nekoga da edukuje.

Vladimir Bijelić