Новинари и водитељи емисије „Академац” Милијана Мићуновић и Огњен Медић: Глас младих далеко се чује

У измењеном студију, али у старом термину - суботом од 12.55 часова, новинари и водитељи Милијана Мићуновић и Огњен Медић, уз другачији концепт емисије, имају прилику да са гостима из различитих области причају о важним темама за младе, али и да кроз одређене сегменте ослушкују њихове ставове и представљају најталентованије међу њима, подстичући тако праве вредности и мотивишући своје вршњаке да се усмере на прави пут. У томе имају помоћ и подршку уреднице и ауторке емисије Тамаре Буревић, која је и овога пута њихова „невидљива” подршка у студију и на терену. У интервјуу за Дневников ТВ магазин Милијана и Огњен открили су колико је нови концепт емисије допринео њиховој новинарској креативности и енергији.

Огњен: Дало нам је велики ентузијазам, јер смо ми добили слободу да причамо мало другачије. Prеthodnе сезоне су биле дебатне и имали смо доста гостију, па можда није свако од њих имао прилику да се изрази до краја. Сада можемо више питања да постављамо саговорнику и остваримо дубљи разговор. Осим тога и студентима је нови концепт занимљивији. Имамо већу интеракцију са њима него раније. Све што се тиче наших емисија и тема које обрађујемо објављујемо на друштвене мреже. Тражимо њихове одговоре на одређена питања и онда о њима са гостима дискутујемо и у емисији. Сама сценографија је улила и неко ново поверење између Милијане и мене, па смо се више опустили. 

Милијана: Девет сезона „Академац” је давао прилику студентима да дебатују, док смо се сада одлучили да направимо другачију атмосферу у којој смо Огњен и ја цимери па студенти који гледају имају утисак да су са нама у дневној соби и остварују парасоцијалну интеракцију са нама. Мислим да су и гости који нам долазе доста слободнији и неформалнији, па се, самим тим, и гости, који имају одређену функцију и ауторитет, спусте на наш студентски ниво и даје боље, неформалније одговоре.

Водитељи често кажу да им је био проблем да стекну поверење у свог партнера у емисији. Како је изгледало ваше прво снимање и како сте доживели вест да ћете заједно радити пред камерама?

Огњен: Одмах по доласку на телевизију нас је дочекала вест да ћемо водити „Академац” и то је за нас било нешто ново, гледали смо на то као на остварење снова. Милијана и ја смо заједно студирали четири године, али се никада нисмо дружили. Ниједног тренутка нисам сумњао у њу, увек сам мислио да је она доста добра за ту улогу, а са друге стране сам себе мало потискивао и мислио да можда нисам довољно добар, али уз њу сам и ја био добар. Изградили смо леп однос од самог почетка, а временом смо се доста зближили јер проводимо много времена заједно и сада знамо како ће ко да одреагује у одређеним ситуацијама на снимању.

Милијана: Нисам полагала наде у то како ћемо нас двоје функционисати, међутим, „кликнули смо” већ на првом снимању и сада је довољно да ја њега погледам и да он настави тамо где сам ја стала или  обрнуто. Надопуњавали смо се од самог почетка. Више се не свађамо (смех). Да нисмо „кликнули” мислим да би нам било много теже да радимо овај посао заједно. Имамо отворен однос у којем једно другом можемо да сугеришемо на грешке.

Већ две сезоне имате прилику да разговарате са различитим типовима младих. Да ли је омладина заиста пасивна, као што је често представљају у друштву, или јој ипак треба дати шансу?

Огњен: Чини ми се да су млади у друштву данас представљени као носиоци одређених проблема. Увек су млади криви за све, а нико им не даје прилику да причају о ономе што их мучи. „Академац” зато и даје прилику младима да износе мишљења о одређеним темама и ставовима, али и да се глас различитих чује. Никада се не зна ко шта крије у себи, можда има неки млађи човек који има неку своју идеју коју би да саопшти некој широј публици, па, ето, то све може да учини кроз нашу емисију.

Милијана: Управо тако. Мислим да је највећи проблем то што постоји предрасуда да младе ништа не занима, да су истог профила, да им мањка  пажње. Зато се трудимо да у нашој емисији то демантујемо. У медијима се генерално не даје пуно простора младима. И можда ова емисија и, генерално Јавни сервис, каже да има наде и места и за нас.

Колико је изазовно привући пажњу младих да прате једну емсију која им шири видике и даје могућност да чују нешто корисно и интересантно?

Милијана: Млади су незахвална публика, односно, треба доста више да се потрудимо да бисмо им привукли пажњу. Рецимо, доста младих посећује друштвене мреже и наш Јутјуб канал, па нас ту и прате и поред тога што се наша емисије приказује на РТВ-у. Можда је проблематично што емисије које се праве за младе су ускопрофилисане само за ТВ, па због тога можда и не дођу до младих.

Огњен: Мислим да ТВ формат емисија уопште није формат који млади прате. Млади се више налазе на интернету и друшвеним мрежама и стога се мора наћи неки баланс, а мислим да „Академац” у томе и успева све ове године.

Шта је вама као младим новинарима интересантно да пратите у медијима?

Огњен: Такво је време да млади воле све што је брзо. Ја бих да се бавимо темама које се тичу нас, односно, оним што нас младе занима. То су можда неке друштвене појаве, филмови, серије, дешавања из света младих. Да чујемо којим се пословима млади баве, да ли се запошљавају, какве факултете завршавају, колика је потреба за послом. Како доћи до осамостаљивања, првог посла... То су неке теме којима бих се нпр. ја бавио јер мислим да би то и младе занимало.

Милијана: Ја веома волим теме које су у вези са психологијом. Иако ми причамо да је океј ићи код психолога, искуства нам ипак показују да ми млади то не чинимо, што због финансија, што због те неке стигме. Огњен и ја добијамо прилику да разговарамо са неким психологом и питамо га о свим оним проблемима који нас свакодневно брину, као што је раскршће живота које на младе често ствара велики притисак.

Када би вам неко дао прилику да осмислите своју ауторску емисију, какав бисте садржај понудили телевизији?

Огњен: Волео бих да понудим нешто што до сада није виђено, да уђем у срж свакодневице људи, да се крећем у друштвеним круговима и  истражујем неке феномене. Волео бих да радим репортаже широм земље или у иностранству. Што се тиче студијских емисија волео бих да понудим нешто о чему се не прича - о филмовима, о серијама, о дешавањима... Мене историја доста занима и мислим да бих могао доста неких историјских тема да понудим. Волео бих и да радим као презентер вести.

Милијана: Мене занима политика и волела бих да је обрађујем тако да све оне аполичне пробудим. Људи немају свест да то за то што нека улица није асфалтирана и за све проблеме на дневном нивоу одговора политика. Поред тога. авантуристички дух у мени говори како бих волела да направим неку путописну емисију у којој бих одлазила на сва места која нису популарна и упознавала културе о којима заиста мало знамо.

Како посматрате могућност да својим радом и новинарским ангажманом утичете на свест људи?

Милијана: Мислим да новинарство многи подцењују и посматрају као професију чији је циљ да пренесе неко стање и да мало забави. Међутим, мислим да као новинари имамо велику одговорност, али и могућност да мењамо мишљење. Ми заиста утичемо на то шта ће људи мислити, шта ће говорити и у крајњем случају шта ће урадити. Велики је терет на нама и многи новинари то злоупотребљавају.

Огњен: Слажем се са Милијаном. У том преношењу информација имамо моћ да мењамо мишљење људи и то треба паметно искористити. Увек треба имати дозу одговорности, да ми ипак треба да понудимо нешто што ће некога да едукује.

Владимир Бијелић