Ninine mustre: Uvid-20
Od kada sam shvatila da svaki događaj u mom životu ima smisla, da iz svakoga od njih nešto učim, i ako uspem da naučim postajem za nijansu bolja osoba, počela sam da gajim zahvalnost na svakom tom događaju.
Zato sam se potrudila da izrazim zahvalnost čak i protekloj, u većini slučajeva omraženoj, 2020. godini.
Posmatrajući svoj, kao i život ljudi koji me okružuju, vidim svima je ta godina donela priliku da se malo više okrenu sebi i svojim najbližima, a to je odlična šansa da sebe malo bolje upoznamo. Doživljavam to kao mogućnost da se bolje upoznamo sa nekom mašinom koju smo dobili na korišćenje i odmah krenuli da je upotrebljavamo, a upustvo za uporebu nam nije bilo dostupno, nego usput otkrivamo kako funkcioniše svaki njen delić.
Tako sam i ja rođenjem dobila ovo telo, kao i mogućnost da njime upravljam mislima, hranom koju unosim i aktivnostima kojima ga izlažem. Svaki neuspeh na tom mom upoznavanju sa svojom „mašinom“ vodio je ka pronalaženju boljeg, jednostavnijeg, lakšeg i efikasnijeg načina da tom „mašinom“ stignem do nekog cilja: do više zdravlja, uspeha, zadovoljstva, ljubavi, pažnje, nege i radosti.
Zato se nikada ne odričem onoga što sam u životu sa tom svojom „mašinom“ uradila. Radila sam najbolje što sam u tom trenutku umela ili mislila da je najbolje. U nekom momentu mi se činilo da iz čistog zadovoljstva moram da napravim neki korak koji je kasnije se ispostavilo, bio neprikladan. Ali taj korak nikako nije nešto zbog čega bi trebalo da se kajem, da sebe kinjim i mrzim. To je u određenom trenutku izgledalo kao jedini logičan korak, kao jedini mogući.
Isti takav osećaj imam prema godini koja je iza nas. Sve što se u njoj dešavalo, imalo je svoju svrhu, ma koliko bolno ili besmisleno izgledalo. Dobili smo tih 366 dana da ih upotrebimo najbolje što umemo, u kakvim god okolnostima da se nađemo. Pojava bolesti na globalnom planu, naterala me je da još više prilagodim ishranu, vežbanje kao i način na koji razmišljam, jačanju svog zdravlja svim raspoloživim sredstvima. A njih sam sakupila u velikom broju tokom dosadašnjeg života.
Tačno znam kako se osećam nakon što pojedem određenu hranu, znam od čega mi energija raste, a od čega mi se spava i osećam umor. Znam i od kojih se fizičkih aktivnosti osećam življe i radosnije. A znam i kakve misli mi donose radost i spokoj, a od kojih mi nikako nije dobro. Kao da se svo znanje koje sam sakupljala godinama pre te prelomne 2020. sada ujedinilo da mi pomogne da je proživim koliko god je moguće lepše i smislenije.
Imala sam bezbroj uvida protekle godine, a da nije bila toliko komplikovana i teška, ne bih ni pola toga spoznala. Zato sam joj zahvalna na skoro kobnoj nezgodi koju sam preživela, na letu bez mora, na dugim telefonskim razgovorima, na pokvarenim auto-delovima, na svim teškoćama i izazovima, na intuiciji koja mi se pojačala i na veri u život koja je još više ojačala. Hvala joj.
Nina Martinović Armbruster
